ПОЧЕТАК ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 1939 - 1940. ГОДИНЕ - ТЕКСТ
Узрок рата: после Првог светског рата наступио је тзв. Версајски период у Европи. Врло брзо се показало да Версајски мир није могао дуго трајати, јер су победнице постале веома јаке, а поражена Немачка не само да је била кажњена, већ и понижена. Осим тога услед плаћања огремне ратне одштете и одузимања најразвијенијих индустријских области (Алзас и Лорен одузети, Сар и Рур окупирани), Немачка се суочила са тешком економском ситуацијом која је кулминирала у време светске економске кризе која је почела 1929. и која је трајала неколико година. У таквим условима, већ почетком 20 – тих година у Немачкој се појавио реваншизам оличен у веома агресивним идеологијама. Најагресивнији су били немачки националсоцијалисти које је предводио Адолф Хитлер. Хитлер је био немачки војник на Западном фронту и није могао да се помири са капитулацијом Немачке и понижењем које су Немци доживљавали након рата. Основао је националсоцијалистичку странку која се залагала за рушење версајске неправде и стварање моћне немачке државе у којо ће немачка нација бити изнад свега. Такође Хитлер је творац расистичке идеологије по којој је немачка нација изнад свих осталих по свим карактеристикама, те да јој је због тога потребан већи животни простор. Тај простор Немци ће створити тако што ће елиминистаи мање вредне расе као што су Јевреји, Роми, словенски народи. У условима немаштине Хитлерова идеологија брзо је стекла велики број поклоника, али су немачке власти дуго успевале да репресијом спрече Хитлера да дође на власт. Пресудан моменат била је незапамћена економска криза праћена хиперинфлацијом, која је захватила Немачку 1929. године. Хитлерова странка је однела победу на парламентарним изборима 1933. и тако је Хитлер постао канцелар, а потом и фирер(вођа). Немачка је проглашена Трећим рајхом (царством). Слично се дешавало и у Италији, где су 1922. године власт преузели фашисти предвођени Бенитом Мусолинијем, са сличним програмом као и нацисти, само што су они изнад свега постављали државу, а не нацију.
Хитлер је одмах по ступању на власт почео да спроводи своју политику. Најпре се разрачаунао са свим својим противницима, а потом економски препородио земљу, чиме је гледан као бог. Успостављен је крајњи тоталитарни систем у којем је све завиосило од фирера. Немачка је најпре напустила Друштво народа, потом реокупирала Сарску и Рурску област (1936), па извршила окупацију Аустрије и Судетске области у Чехословачкој (1938.). Велике силе су мирно посматрале шта Хитлер ради. Минхенским споразумом из 1938. којим је дозвољена окупација Судета, Француска и Велика Британија су сматрале да ће овим уступком према Немачкој задовољити Хитлерове територијалне захтеве.
Почетак рата: као почетак Другог светског рата узима се 1. септембар 1939. када је Немачка напала Пољску. Немачком нападу на Пољску претходило је потписивање Пакта о ненападању између Немачке и СССР –а по којем су се две силе обавезале да се неће нападати у наредних 10 година, а такође су се договориле и о подели интересних сфера у источној Европи. Разлог да Немачка нападне Пољску био је град Гдањск (Данциг), који је према одредбама Версајског мира имао статус слободног града на Балтику и коридор кроз пољску територију који је спајао источну Пруску са остатком Немачке. Хитлер је дипломатским путем покушао да од Пољске изнуди Гдањск, али како су Пољаци имали подршку Француске и Енглеске, они су то упорно одбијали. Када је Немачка напала Пољску, Велика Британија је Немачлкој објавила рат, као и Француска, али ништа више по том питању није учинила. Пољска је била прегажена за мање од месец дана, јер је против себе имала далеко боље наоружану немачку војску. Око две недеље након почетка немачког напада, у складу са тајним одредбама пакта Рибентроп – Молотов и СССР је напао Пољску. Почетком октобра пољска је подељена између Немачке и СССр –а , тако што је Немцима припао већи западни део са Варшавом, а Совјетима источни део.
Совјети су у октобру, опет у складу са потписаним споразумом ставили Литванију, Естонију и Летонију под своју заштиту, а новембра су напали Финску која је заузета марта 1940. године.
После заузимања Пољске Хитлер је одмах започео припреме за рат против Норвешке, Данске и осталих земаља Западне Европе. Марта 1940. Немци су окупирали Данску, а априла 1940. напали Норвешку и за непун месец дана је освојили. Норвешки краљ је уз помоћ британских снага напустио земљу, а за премијера је постављен Видкун Квислинг, који је отворени сарађивао са Немцима и по којем је натао термин квислинг који означава издајнике.
После муњевитог заузимања Норвешке и Данске, Хитлер је 10. маја напао земље БЕНЕЛУКС- а и Француску. Тада су западне земље увиделе да им је нацифашизам већи и опаснији непријатељ од совјетског комунизма, те су почеле организованије да делују. Међутим, добро увежбане немачке моторизоване јединице уз подршку сјајне авијације (луфтвафе) имале су преимућство. Већ 15. маја Немци су заузели Холандију, а 28. маја и Холандију. Уследио је напад на Француску.
Француска врховна команда је претпостављала да ће Немци напасти из правца севера и североистока, а не из правца Белгије и Холандије које су прогласиле неутралност. Зато су Французи организовали јаку линију одбране (Мажино линију) према свероистоку, која је сматрана несавладивом. Немци су снажним нападима из правца Белгије и Холандије брзо упали у француску територију, док су оклопне јединице под командом гебжнерала Ромела пробиле у Арденима Мажино линију 12. маја. Француска одбрана постала је све слабија, а да би сачували војску Французи су почели са евакуацијом своје вопјске из луке Денкерк у Британију 27. маја 1940. године. Из Денкерка је у Британију евакуисано 558 000 људи. По завршетку денкерске операције, Немци отпочели серију напада на југ и према Алзасу и убрзо потпуно разбили француску армију. Француска је капитулирала 22. јуна 1940. на истом месту где је Немачка потписала капитулацију 1918. године. Немачка је под директну окупацију ставили северни и централни део Француске, док су јужни део препустили марионетској влади маршала Петена.
У јулу 1940. године Немачка је отпочела ваздушне нападе на Британију. Немачка авијација располагала је сјајним авионима – Месершмитима (штуке), а њен командант био је Херман Геринг. Непосредно пре немачког напада на Британију, британски премијер постао је Винстон Черчил. Немачка авијација страховито је бомбардовала британске градове, није био поштеђен ни Лондон. Преокрет у тзв. Бици за Британију донело је ангажовање британских пилота РАФ – а (Royal Air Force), фанатичног отпора целокупног британског народа и употреби радара који су по први пут употребљени. Битка за Британију била је први немачки неуспех, мада Немци нису прекидали са спорадичним бомбардовањем британских градова.
27. септембра 1940. Немачка, Италија и Јапан склопиле су Тројни пакт или Савез сила Осовина (осовина Берлин – Рим - Токио). Овом пакту ће до пролећа 1941. приступити Мађарска, Румунија, Бугарска, марионетска Словачка и Југославија.
« | Март 2020 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 |