ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

ГРЧКО - ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ
2015/01/24,00:23
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

ГРЧКО - ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ - ТЕКСТ
2015/01/24,00:36

ГРЧКО - ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ - ТЕКСТ

 

ЗЛАТНО ДОБА АТИНЕ И ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ
2015/01/26,18:41

POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

 

ЗЛАТНО ДОБА АТИНЕ И ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ - ТЕКСТ
2015/01/26,18:46
ПЕРИКЛОВО ДОБА

 

Перикле је у политички живот ушао после битке код Еуримедонта 468.гпне. Постао је вођа атинских демократа наследивши Ефијалта. За време Периклеа атинска демократија доживела је процват. Перикле је моћ заснивао на звању стртега од 443. гпне.

Перикле је спровео многе демократске реформе. Најмоћнији орган власти постала је Народна скупштина која се састајала три пута месечно. Перикле је да би у јавни живот Атине увео и најсиромашније грађане увео дневнице за све јавне и чиновничке дужности. Из државне касе сиротињи плаћане улазнице за позоришта

 У доба Периклеа порасла је војна снага Атине. Саграђена је велика флота од преко 300 бродова, а сувоземна војска имала је прекјо 60 000 пешака.

У овом периоду и култура је доживела велики процват. На брду Акропољу саграђени су храмови Партенон, Ерехтеон, зграда Пропилеји и др. Саграђено је Дионисијево позориште, помагани су филозофи, уметници и научници.

 ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ

Узроци рата: тежња Спарте и Атне за хегемонијом (превлашћу) над свим полисима и страх Спарте од великог јачања Атине.

 Пелопонески рат је вођен од 431. до 404. гпне. са прекидом од 421. до 415. гпне. између Спарте и Атине тј. између Пелопонеског и Атинског поморског савеза. Повод за рат била је борба између аристократа и демократа на острву Коркири (Крфу) у коју су се умешали Спарта и Атина.

 

Ток рата:

 Прва фаза рата од 431. до 421. гпне. названа је Архидамов рат (по спартанском краљу Архидаму). Спартанци су упали у Атику пустошећи насеља. По Периклеовом савету Атињани су се склонили међу атинске зидине. Године 429. пне у Атини избија куга која је десетковала атинско становништво и од које је умро и сам Перикле.

 После Периклеове смрти у Атини се издвајају два државника, Никија – вођа аристократа и Клеон – вођа демократа. Никија је био за мир, па чак и пријатељство са Спартом, док је Клеон био за наставак рата. Рат је настављен.

 Атињани су 425. гпне. заузели Пилос. На северу у Тракији спартански краљ Брасида је заузео Амфипољ, али су га Атињани повратили 422. при чему је Брасида погинуо. Због страха Атине да ће се савезници побунити, као и страха Спарте од устанка хелота, 421.гпне. склопљен је Никијин мир на 50 година.

 У Атини је најмоћнији човек постао Алкибијад. Он је наговорио Атиљане да предузму поход на богату Сицилију. Поход је почео 415.гпне. због чега је Спарта објавила рат Атини.

 Атински аристократи који су били Алкибијадови непријатељи и који нису хтели нови рат са Спартом, чим је флота отпловила на Сицилију оиптужили су Алкибијада за безбожништво. Ово је увредило Алкибијада и он је пребегао Спартанцима. Атинску неслогу искористили су Спартанци који су заједно са Сиракужанима потукли атинску флоту на Сицилији. На Сицилији је погинуло или заробљено око 40 000 Атињана. После овог пораза Атина се никада није опоравила.

 Спарта је затим склопила савез са Персијом. Удружена спартанска и персијска флота уништиула је атинску у бици код Егоспотама 405 гпне. услед глади која је наступила Атина је била принуђена да се преда спартанском краљу Лизандру 404.гпне чиме је рат био завршен.

 Спартанци су растурили Атински поморски савез, атинске зидине морали су порушити сами Атињани, преосталу флоту Атина је морала предати Спарти и коначно у Атини су аристократи оформили тзв. владу тридесеторице тирана.

ХЕЛЕНИЗАМ
2015/01/27,20:39
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

ХЕЛЕНИЗАМ - ТЕКСТ
2015/01/27,20:47

ТЕКСТ О ФИЛИПУ II

ТЕКСТ О АЛЕКСАНДРУ МАКЕДОНСКОМ

КУЛТУРА СТАРИХ ГРКА
2015/01/27,22:14
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

КУЛТУРА СТАРИХ ГРКА - ТЕКСТ
2015/01/27,22:39
КУЛТУРА СТАРИХ ГРКА

Култура старих Грка је била веома богата и вредна. Многа њена достигнућа се користе и данас. Заједно са римском културом назива се и АНТИЧКА КУЛТУРА.

Стари Грци користили су алфабет – гласовно писмо. Грчки алфабет настао је на основу феничанског алфабета. Он је основа многих данашњих писама, као и српске ћирилице. Слова грчког алфабета данас се најчешће користе у математици (једначине, неједначине, углови).

ТЕКСТ О СТАРОГРЧКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

ТЕКСТ О СТАРОГРЧКОМ ПОЗОРИШТУ

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ

Прави извори о настанку античких олимпијских игара су изгубљени у вихорима векова, али постоје многе легенде и предања о њиховом настанку. Једна легенда говори да је игре установио сам Зевс као прославу своје победе, у бици за власт над оцем Хроном. Друга каже да је Херакле победио у једној трци у Олимпији, па је одлучио да се на ту успомену сваке 4 године одржавају такве трке.

Међутим, осим игара у Олимпији одржавале су се и друге конкурентске, сличне игре. То су биле Панатенаје, Питијске, Немејске и Истмијске, али су Олимпијске игре, сплетом политичких околности, надвладале. Све те приче у вези са античким играма доводе се у везу са старогрчким појмом олимпијског примирја, када су, према легендама, грчки полиси прекидале међусобна непријатељства за време трајања игара. А први веродостојан запис о одржавању Игара у Олимпији  датира из 776. гпне., иако није сигурно да су то биле и прве игре у античкој Грчкој. Неки историчари су склони закључку да су се слична такмичења повремено одржавала чак и од 13. впне. На почетку су игре биле углавном догађај локалног значаја, а до XV античких олимпијских игара одржавала се само једна дисциплина — трка на 1 стадиј (нешто мање од 185 m). Онда је додана трка на 2 стадија, а прва дугопругашка трка, на 24 стадија (4.420 m), одржана је 720. гпне. Паусанија пише да су се на почетку спортисти такмичили обучени у лагану спортску опрему, као данас. А онда је, током једне трке, тркачу Орсипу из Мегаре – спала одећа. Он је наставио да трчи го. То је од осталих атлета убрзо оберучке прихваћено, па су се такмичари од тада такмичили голи. Жене нису смеле да се такмиче, чак им није било дозвољено ни да буду гледаоци. Ипак, девојке су се смеле такмичити на Херајама, играма у част богиње Хере, које су се такође одржавале у Олимпији сваке четири године. За разлику од мушкараца, оне се нису такмичиле голе.

Убрзо се је почео повећавати и број спортова: 748. гпне уведен је панкратион (комбинација бокса и рвања), 708. гпне класично рвање и петобој, 688. гпне песничење (као данашњи бокс), 689. гпне трке кочија, итд. Било како било, игре постају све важнији моменат у историји античке Грчке, достижући свој врхунац током 6. и 5. впне.

Олимпијске игре су још имале велики верски значај. Одржаване су у славу врховног бога Зевса коме је подигнута величанствена статуа у Олимпији. Број дисциплина убрзо је нарастао до двадесетак, а саме игре су се одржавале неколико дана. Олимпијски победници су ускоро постали особе свеопштег поштовања; ако је требало, рушили су се и делови градских бедема да би победници могли ући с пратњом приликом повратка у родни град (због олимпијског примирја градови нису смели ратовати), те били би опевани у песмама и подизали би им се споменици. Њихови успеси били су и материјално награђивани (разноразне бенефиције, ослобођење од пореза, итд). Усталио се ритам одржавања игара — сваке четири године, а време између прошлих и будућих игара названо је Олимпијадом. Стари Грци су те периоде — Олимпијаде користили и као једну од метода рачунања времена.

Игре су полако губиле важност током римске владавине над Грчком, иако су и тада имале велики углед и значај. Прича се да је сам римски цар Тиберије маштао о наслову и части олимпијског победника, а и цар Нењрон је радо посећивао олимпијска борилишта и учествовао у такмичењима. Нерон је учествовао у трци двоколица, али је пао и није завршио трку. И поред тога, Грци су га славили као победника, а Нерон их је заузврат ослободио пореза. Са појавом хришћанства, а поготово кад је оно постало државна религија (391. године) олимпијске игре су све више сматране слављењем паганских божанстава и остацима паганских ритуала, па је коначно 393. године римски цар Теодосије укинуо олимпијске игре, прекинувши тако готово 12-вековну историју овог спортског догађања.

ТЕКСТ О СТАРОГРЧКОЈ АРХИТЕКТУРИ

ТЕКСТ О СТАРОГРЧКОМ ВАЈАРСТВУ

ТЕКСТ О РЕЛИГИЈИ СТАРИХ ГРКА

Најразвијеније науке старих Грка биле су Историја, Филозофија, Математика и Медицина. најпознатији историчари су Херодот и Тукидид, филозофи Сократ, Платон и Аристотел. за првог лекара сматра се Хипократ. Најпознатији математичар био је Птитагора чувен по својој Питагориној теореми.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu