ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

НАСЛОВНА СТРАНА
2013/11/14,18:17
ЈА САМ ДУШАН НОВАКОВ, ПРОФЕСОР ИСТОРИЈЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ "2. ОКТОБАР" У ЗРЕЊАНИНУ. САДРЖАЈ ОВОГ БЛОГА ПРЕДВИЂЕН ЈЕ ПРВЕНСТВЕНО ЗА УЧЕНИКЕ, АЛИ И ЗА НАСТАВНИКЕ ИСТОРИЈЕ И ОСТАЛЕ КОЈИ ВОЛЕ ИСТОРИЈСКУ НАУКУ. НА БЛОГУ ЋЕ БИТИ ПРИКАЗАНЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ НАСТАВНИХ ЈЕДИНИЦА, ЗАНИМЉИВОСТИ ВЕЗАНИХ ЗА ГРАДИВО И КОРИСНИ ЛИНКОВИ. ЦИЉ АУТОРА БЛОГА ЈЕ ДА УЧЕНИЦИ У СВАКОМ ТРЕНУТКУ ИМАЈУ ДОСТУПНО ГРАДИВО, А ДА ОНО БУДЕ ПРЕЗЕНТОВАНО НА ЗАНИМЉИВИЈИ И МОДЕРНИЈИ НАЧИН.
 
УПУТСТВО ЗА КОРИШЋЕЊЕ БЛОГА
 
ПОШТОВАНИ УЧЕНИЦИ, БЛОГ КОЈИ ЈЕ ПРЕД ВАМА НАМЕЊЕН ЈЕ ПРВЕНСТВЕНО ЗА ВАС. ЦИЉ ЈЕ ДА ЛАКШЕ САВЛАДАТЕ ГРАДИВО, ДА ВАМ УЧЕЊЕ БУДЕ ЗАНИМЉИВО И ДА ЗАВОЛИТЕ ИСТОРИЈУ, АКО ЈЕ ВЕЋ ДО САДА НИСТЕ ЗАВОЛЕЛИ.
СА ДЕСНЕ СТРАНЕ НАЛАЗЕ ВАМ СЕ КАТЕГОРИЈЕ У КОЈИМА ЈЕ ИЗЛОЖЕНО ГРАДИВО ОД ПЕТОГ ДО ОСМОГ РАЗРЕДА. ПРИКАЗАНА ЈЕ СВАКА НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА ИЛИ ЛЕКЦИЈА КАКО СЕ ОНА ЧЕШЋЕ НАЗИВА. СВАКА ЛЕКЦИЈА ПРЕДСТАВЉЕНА ЈЕ КРОЗ POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ И КРОЗ ТЕКСТ КОЈИ СЕ НАЛАЗИ ИСПОД ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ.
 
ЗА СВАКИ РАЗРЕД ПОСТОЈИ КАТЕГОРИЈА ЗАНИМЉОВИСТИ У КОЈОЈ СЕ НАЛАЗЕ ЗАНИМЉИВИ САДРЖАЈИ ВЕЗАНИ ЗА ГРАДИВО.
 
У КАТЕГОРИЈИ ИСТОРИЈСКО - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ ИМАЋЕТЕ МОГУЋНОСТ ДА ПОГЛЕДАТЕ ЗАНИМЉИВЕ ИСТОРИЈСКО - ДОКУМЕНТАРНЕ, КАО И ИГРАНЕ ФИЛМОВЕ ВЕЗАНЕ ЗА ГРАДИВО.
 
У КАТЕГОРИЈИ  КОРИСНИ ЛИНКОВИ ИМАЋЕТЕ ДОСТУП САЈТОВИМА, ОДНОСНО САДРЖАЈИМА НА ИНТЕРНЕТУ КОЈИ СЕ БАВЕ ИСТОРИЈСКОМ НАУКОМ.
 
У КАТЕГОРИЈИ ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН ИАМТЕ ПРИСТУП КАЛЕНДАРУ СЕЋАЊА ДАН ПО ДАН, КОЈИ САЖЕТО ПРЕДСТАВЉА НАЈВАЖНИЈЕ ДОГАЂАЈЕ ИЗ ПРОШЛОСТИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ.
 
ЗА СВАКИ ЧЛАНАК МОЖЕТЕ ПОСТАВЉАТИ СВОЈЕ КОМЕНТАРЕ. НАРАВНО, У ОБЗИР СЕ НЕЋЕ УЗИМАТИ КОМЕНТАРИ СА ВУЛГАРНИМ И УВРЕДЉИВИМ САДРЖАЈЕМ.
 
НАДАМ СЕ ДА ЋЕТЕ КОРИСТИТИ ОВАЈ БЛОГ И ДА ЋЕ ТО СЛУЖИТИ ВАШЕМ ЛАКШЕМ УЧЕЊУ. СРЕЋНО.
 
ПОЈАМ ИСТОРИЈЕ
2013/11/15,11:49

ПОЈАМ ИСТОРИЈЕ - POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈА

POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ


ПОЈАМ ИСТОРИЈЕ - ТЕКСТ
2013/11/15,11:58

ПОЈАМ ИСТОРИЈЕ 

Историја је наука која се бави проучавањем прошлости људског друштва. као наука, историја је настала у старој Грчкој. Творцем или "оцем историје" сматра се старогрчи историчар Херодот. Он је тврдио да се о догађајима из прошлости може говорити само на основу проверених историјских извора.

До сазнања о догаћајима из прошлости историчари долазе на основу историјских извора. Историјски извори се деле на писане, материјалне и усмене.

У писане историјске изворе спадају сви натписи и записи из прошлости. Они се чувају у историјским архивима и библиотекама. У материјалне историјске изворе спадају оруђа и оружја из прошлости, као и остаци грађевина. Они се чувају у музејима, а могу се видети и на археолошким локалитетима. У усмене изворе спадају предања, митови, легенде, песме и приче из прошлости.

 У новије време користе се и савремени извори: аудио (звучни), видео и информатички (компјутерски) извори.

Прошлост се дели на праисторију и историју. Праисторија почиње настанком човека и траје до изума писма. Историја се дели стари век (од настанка писма до пада Западног римског царства) , средњи век (од пада Западног римског царства до открића Америке), нови век (од открића Америке до Првог светског рата) и савремено доба (од Првог светског рата до данас).

 

ПОЈАМ ВРЕМЕНА
2013/11/15,12:14

ПОЈАМ ВРЕМЕНА - POWER POINT ПРЕЗЕНTAЦИЈА

POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

ХЕРОДОТ
2013/11/15,12:33

ХЕРОДОТ

 

Текст о Херодоту стартуј кликом на линк доле 

ДЕТАЉНИЈЕ

 

ПРАИСТОРИЈА
2013/11/15,12:38

ПРАИСТОРИЈА

Текст о праисторији стартуј кликом на линк доле 

ДЕТАЉНИЈЕ

 

 

СТОУНХЕНЏ
2013/11/15,12:40

СТОУНХЕНЏ

Стоунхенџ 2007. године 

Текст о Стоунхенџу стартуј кликом на линк доле  

ДЕТАЉНИЈЕ

 

ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА
2013/11/17,10:05
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

 

ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА - ТЕКСТ
2013/11/17,10:12

СРЕДЊИ ВЕК

Средњи век је период од 5. до 15. века. Почиње падом Западног римског царства 476. године, а завршава се открићем Америке 1492. године. Дели се на рани средњи век од 5. до 12. века и позни средњи век од 12. до 15. века. 

Средњи век карактеришу феудални друштвени односи. Назив су добили по феуду – земљишном поседу. Најзначајнија личност средњовековних држава је владар који је могао носити различите титуле – цара, краља, кнеза ... Он је господар целе државне територије коју дели на мање поседе – феуде и додељује их себи лојалним ратницима – феудалцима (племство, властелини, властела). Феудалци су за узврат дужни да владарима плаћају порез и да га прате у ратовима. Овакви зависни односи феудалаца у односу према владарима називају се вазалним односима, тј. феудалци су вазали у односу на владаре који су њихови сениори. 

Властела се делила на крупну, средњу и ситну. Подела је извршена на основу величине поседа које је властела поседовала. 

Земљишне поседе обрађивали су зависни сељаци – кметови. Они су за разлику од робова у старом веку имали у власништву кућу, окућницу, оруђе за рад и стоку. Плаћали су бројне дажбине феудалци у натури и касније у новцу. Нису били дужни да ратују, али им је било забрањено да напуштају имања. Због високих дажбина, примитивне земљорадње са ниским приносима и честих епидемија заразних болести, положај кметова био је изузетно тежак, тек нешто бољи него положај робова. 

Појам државе везиван је за владара, властелу и цркву. Заправо државу је оличавао владар преко себи верне властеле уз подршку цркве. Кметови нису имали никакву улогу у држави, осим производне. Они нису ратовали, нити су били у било каквим државним институцијама тога доба. Њихово је било искључиво да буду производна снага која ће плаћати дажбине. 

Посебно место у средњем веку имала је хришћанска црква. Хришћанство је било једина тековина коју су варварски народи прихватили од античког света. Црква је током средњег века израсла у чврсту организацију са строгом хијерархијом. Високо свештенство било је привилеговани део средњовековног дружтва. Црква је поседовала огромне поседе на којима је радило на хиљаде кметова, имала је право убирања својих дажбина, пуноправно се мешала у политику владара у држави, а због величине њених поседа сматрана је крупним феудалцем. 

Овакви односи су мање – више били исти у свим средњовековним државама.

ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА
2013/11/17,10:18
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА - ТЕКСТ
2013/11/17,10:21

ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА

 

Германске сеобе, а потом продори Хуна и Авара довели су до рушења античког света. При крају тог процеса познати оквири живота се руше на Западу, а на Истоку опстају до средине 6. века, тј. до владавине цара Јустинијана (527 – 565.). 

Појам Запада крајем 5. века означава дубоку романизовану област Медитерана у којој још постоје градови са развијеном трговином, мрежом путева и латинским језиком као заједничким. Пропаст Запада је почела најездом Германа, а затим се наставила кугом из друге половине 6. века. 

Између Рајне и Балтика настали су велики племенски савези који су угрожавали западне границе Царства: Вандали, Англи, Саси, Лангобарди и Франци, а са истока претили Визиготи (Источни Готи) и Остроготи (Западни Готи).

 Варварске најезде и настанак германских краљевина

 Германска племена су пореклом из Скандинавије која се од 1. впне. постепено спуштају ка Рајни и Дунаву. Крајем 4. века Германи оснивају политичке установе – Гефолге (лат. comitatus). То је ратничка дружина коју су чинили вођа (краљ) и његови ратбици, који су вођи дуговали верну службу, добијајући његову заштиту и учествујући у деоби плена. Вођа који би се дуже задржао на власти и низао ратне успехе имао је прилику да створи династију, која је изводила порекло од старогерманског бога Водана. 

Ипак, принцип наслеђивања био је принцип сениората, тј. бирања најдостојнијег тј. најбољег ратника. 

Први упади Германа у Римско царство заснивали су се на пљачкањима. Римски цареви су зато појединим племенима давали статус федерата – савезника. Тако су се поједина племена трајно населила у Царству, али су зато пред притисцима других племена постепено прибилижавала Риму. 

Римљани су Германе и друге народе, који ће се касније наћи на границама Царства називали варварима – што у преводу значи они који живе на граници. 

Почетак Велике сеобе народа везује се за продор Хуна кроз "врата народа" (простор између Урала и Каспијског Мора) 375. године. Због најезде ових ратника, називаних "непобедиви ђаволи" дошло је до померања германских племена према границама Царства. Визиготи су добили дозволу источног цара да пређу Дунав. Али, убрзо је дошло до сукоба између Визигота и Римљана 378. године у бици код Хадријанопоља (Једрена). Визиготи су однели победу и кренули према Риму којег су 410. године опљачкали. 

Прва значајна варварска држава створена на тлу Царства је био Хунски племенски савез под вођством Атиле (434 – 453.) названог "Бич божији". Хунска држава простирала се од јужних руских степа до Рајне. Пресудна битка одиграла се на Каталунским пољима. Римску војску чинили су лојални варвари. Хуни су поражени, а њихов савез се распао Атилином смрћу. 

Коначан пад Западног римског царства догодио се 476. године, када је заповедник германских најамника Одоакар преузео власт над Римом. Овај догађај прошао је незапажено. 

Након пада Западног римског царства на његовом тлу је формирано више варварских држава: Краљевина Острогота у Италији, Краљевина Визигота у Шпанији, Краљевина Вандала у северној Африци, Краљевина Бургундија у јужној Француској, Краљевина Франака у северној Француској, касније Краљевина Лангобарда у северној Италији итд... 

Варварски напади били су повремени. Управо та постепеност пропадања римског света омогућавала је многим Римљанима да привремено занемаре значај сеобе народа. Измењене околности изазивале су различите реакције. 

Прву оличава свети Августин (354 – 430.). Његов одговор био је повлачење у себе, налажење утехе у хришћанској вери и визији о држави божијој. 

Другу оличава став римске аристократије која се надала да ће се моћи сарађивати са варварима и да ће они постепено прихватити римску цивилизацију. Овакво стапање водећих слојева два друштва настало је у време када је Римом владало германско племе Острогота под краљем Теодорихом (крај 5. и почетак 6. века). 

Трећу оличава одлучна борба против варвара. Последњи успешан отпор античког света били су ратови источног цара Јустинијана. Он је најпре извршио кодификацију римског права под називом Corpus iuris civilis. Његов војсковођа Велизар јепокрио Краљевину Вандала и Острогота. Рат против Гота економски је потпуно уништио Италију. Јустинијан није успео да уједини Царство, због упада Словена и Авара на Балкану и Персијанаца на истоку.

ФРАНАЧКА ДРЖАВА
2013/11/17,10:28
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

ФРАНАЧКА ДРЖАВА - ТЕКСТ
2013/11/17,10:34

ФРАНАЧКА ДРЖАВА 

Франачка држава је настала на простору северне Француске. Франци су највише допринели слому Хуна, борећи се на страни Римљана. 

Крајем 5. века франачка војска је за краља изабрала Хлодовеха. Хлодовех је примио хришћанство и ступио у чврст савез са црквом. Тако се он учврстио на власти створивши династију Меровинга ("светих", "дугокосих" краљева). Меровинзи су сматрани директним потомцима божанске лозе германскох богова. Дуга коса краљева је симболизовала његову снагу. 

Временом је династија Меровинг ослабила и власт је прешла у руке способних мајордома – управитеља двора покрајине Аустразије, бираних из једне породице – будуће династије Каролинг. Моћ мајордома расле је и појавом Арабљана.

Арабљане је зауставио Карло Мартел у бици код Поатјеа 732. године. Ова победа је на челу Франачке државе учврстила нову династију Каролинг.

Унук Карла Мартела Пипин Мали се 751. крунисао за краља. У томе је била пресудна улога цркве и папе. Пипин је од цркве добио земљу, а за узврат је требао да цркву одбрани од Лангобарда, што је и учинио 756. године и тиме ударио темеље Папске државе која се простирала у централној Италији са седиштем у Риму и под директном влашћу папа. Ова држава трајаће све до уједињења Италије 1861. године. 

Франачка држава доживела је врхунац за време Карла Великог (768 – 814.). Он је освајањима створио државу која се простирала од Атлантика на западу до Лабе на истоку и од северног мора на северу до Рима на југу. Истовремено је ширио и шришћанство, тако да је имао велику наклоност папе. 

Карло је освајањима скоро ујединио некадашње Западно римско царство. Због тога и због ширења хришћанства га је папа Лав III на Божић 800. године крунисао за цара у базилици Светог Петра у Риму. 

Карлова престоница се налазила у Ахену у Немачкој. Његова држава почивала је на тесној сарадњи са црквом.

Најзначајнији период ранофеудалне културе је период Карла Великог тј. период Каролиншке ренесансе. Карло је ангажовао све најумније људе свога доба и окупио их око двора у Ахену. Он је био опчињен римском културом што је показао изградњом дворске капеле по узору на византијску цркву Сан Витале у Равени. Културну обнову поверио је Алкуину из Јорка, Ајнхарду, Петру из Пизе, Павлу Ђакону и другима, који су створили дворску школу за образовање младих племића, усавршили писмо и организовали рад на сакупљању и преписивању познатих дела античке књижевности. 

Карло умире 814. године и државу оставља свом сину Лудвигу Побожном. Када је и он умро његови синови су се сукобили око престола. Сукоб је окончан 843. Споразумом из Вердена по којем су браћа поделила земљу тако што је карлу Ћелавом припала Француска, Лудвигу Немачком Немачка и Лотару Италија. 

ВИЗАНТИЈА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
2013/11/17,10:43
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

ВИЗАНТИЈА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ - ТЕКСТ
2013/11/17,10:46

ВИЗАНТИЈА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Је настала тлу Источног римског царства. Добила је име по старој грчкој колонији Византиону која се налазила на месту Константинопоља. Византија је одолела најезди варвара захваљујући јакој привреди, јакој централној власти, подршци хришћанске цркве и бројном слободном сељаштву.

 Привреда Византије 

Византија је имала више јаких привредних центара као што су Цариград, Солун, Александрија и Антиохија. 

Цариград је био највећи занатски и трговачки центар. Налазио се на раскрсници путева који повезују исток са западом. Град је био велелепан са мноштвом палата и цркава. Најмонументалија је била царска палата и црква Свете Софије (данашња џамија Аја Софија). Становништво града је стално било у порасту. 

У Византији је била развијена производња оружја, предмета од стакла, луксузних производа, вунених и свилених тканина. У 6. веку из Кине је прокријумчарена свилена буба. 

Била је развијена и унутрашња и спољна трговина. Сталне или повремене трговачке везе одржаване су са Персијом, Индијом, Кином, Арапским калифатом и балтичким земљама. Велики значај за развој трговине имао је златни византијски новац – нумизма који је одржао своју вредност 1000 година. 

Развијена привреда обезбеђивала је држави велике приходе. Поред дажбина од поданика, цар је убирао приходе од царина. Држава је имала монопол у трговини житом и уљем. 

Државно уређење Византије 

Византија је била централизована држава. Негована је римска традиција из доба домината, тако што је владар помоћу чиновничког и војног апарата контролисао све делове државе. У 5. веку Византија је изградила снажну флоту. 

Војску су сачињавили најамнички одреди, варваризовани војни одреди (федерати) и слободни сељаци. Од посебне хемијске смеше створено је моћно оружје које је горело на води – грчка ватра. 

Византија је имала снажну дипломатију, познату по превртљивости и безобзирности. 

Улога хришћанске цркве 

Црква је била значајан ослонац царева и имала је велики утицај у народу. Цара је представљала као божијег изасланика. До већих несугласица између цара и цркве дошло је 750. године када је цар Лав III забранио поштовање икона, што је у Византији било веома раширено.

Јустинијанова осавајања 

Цар Јустинијан (527 – 565.) је покушао да обнови Римско царство. Он је најпре у Византији реформисао војску и учинио грандиозну реформу римског права. Кодификација римског права под називом Corpus iuris civilis. Римско право је заправо прилагођено новим начином живота и новим друштвеним прилика.а. Јустинијанов кодекс је био састављен из више делова Дигесте, Институције и Новеле. 

Његов војсковођа Велизар је покрио Краљевину Вандала и Острогота. Рат против Гота економски је потпуно уништио Италију. Јустинијан није успео да уједини Царство, због упада Словена и Авара на Балкану и Персијанаца на истоку. 

Јустинијанови ратови веома су исцрпели државу, због чега је долазило до честих побуна. Највеће је побуна Ника (на грчком победа). Сурово је угушена, побијено око 30 000 устаника. 

Опадање Византије 

После Јустинијанове смрти територије у северној и средњој Италији освојили су Лангобарди, док су поседима у Шпанији поново завладали Визиготи. Балкан су нападали и постепено насељавали Словени, са истока су упадали Персијанци, а у 7. и 8. веку и Арапи који освајају Сирију, Палестину, Египат, Кипар, Крит и део Мале Азије. 

Ово је уздрмало привредну моћ Византије. Почњетком 8. века Цариград је одбио Арапе, а у другој половини 9. века Византија је повратила Крит, Кипар и део Мале Азије. 

Тематско уређење 

Је увео цар Ираклије (610 – 641.). Он је основао војно – административне области – теме, на челу са стратезима – војно – цивилним заповедницима. Поседе у темама добијали су слободни сељаци који су морали плаћати порез и служити војску као стратиоти. Уместо непоуздане најамничке војске, војна моћа Византије почивала је на домаћој војсци. Изграђен је и моћан чиновнички апарат. 

Ираклијевим добом завршава се римски, а почиње грчки период Византије. Латински језик и писмо замењен је грчким. 

Процес феудализације – пронијарски систем 

Је у Византији почео у 11. веку. Поседи су се звали проније, феудалци пронијари, а поседе су обрађивали зависни сељаци – парициАли Византија је наставила да слаби. Доласком династије Комнин 1081. привремено је обновљена византијска моћ.

АРАБЉАНИ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
2013/11/17,10:52
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

АРАБЉАНИ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ - ТЕКСТ
2013/11/17,10:57

АРАБЉАНИ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ 

 

Арабљани су живели на Арабијском полуострву. Бавили су се номадским сточарством и помало трговином. Арапска племена су се често сукобљавала због недостатка воде у пустињи, које је било само у малобројним оазама. Оазе су контролисале богате племенске старешине - шеици. 

Почетком 7. века трговац из града Меке Мухамед створио је нову веру – ислам. На арапском ислам значи покорност вољи божијој. 

Према Мухамедовом учењу постоји само један бог – Алах. По том учењу целокупно друштво представља целину којом управља свемогући Бог, преносећи ученицима поруке преко пророка. Мухамед се представио као Алахов пророк. Ислам није укинуо класне разлике, али је наметао феудалцима обавезу да помажу сиротињу, тражио је строгу дисциплину од свих верника и имао одредбу светог рата – џихада против неверника. Захваљујући овој одредби арапски свет ће се касније веома брзо ширити. 

Због односа према сиротињи Мухамед је стекао велики број присталица у Меки и тако постао опасност за владајућу аристократтију. Мухамед, стога 622. године бежи из Меке у Медину одакле уз помоћ бедуинских племена почиње обрачун са противницима. Мухамедов пребег у Медину назива се хиџра и од тог тренутка муслимани рачунају време. 

У I половини 7. века Арабљани су завладали целим Арабијским полуострвом, Сиријом и Персијом. Освојен је Египат , северна Африка и Краљевина Визигота. Следећа на реду била је Франачка држава. 

Прва владајућа династија Арапског калифата била је Омејада са центром у Дамаску са оснивачем Муавијом и трајала је од 661 – 750. године. Следећа је била династија Абасида – оснивач Абул Абас од 750 – 1258. године са седиштем у Багдаду.

 

ХРИШЋАНСКА ЦРКВА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
2013/11/17,11:03
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ
ХРИШЋАНСКА ЦРКВА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ - ТЕКСТ
2013/11/17,11:06

ХРИШЋАНСТВО У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

 Хришћанство је једина античка тековина која је сачувана у целости. Ново друштво захтевало је нову идеологију. Поједини хришћани суочени са пропадањем система вредности античког света пришли су монашким редовима.

Монаштво је настало у пустињама Палестине и Египта. Хришћани су водили аскетски – испоснички живот посвећен Богу уз одрицање свих овоземаљских уживања. Ове идеје постају популарне на западу захваљујући пустињачким житијама који приповедају о страдању и чудима светитеља. На истоку се монаштво развило захваљујући делима светог Василија Великог.

Римске папе 

Крајем 6. и почетком 7. века на челу цркве нашао се папа Гргур I, назван Велики због доптиноса за ширење хришћанства. Свестан пропасти римског света, Гргур I је сматрао да је ширење хришћанства ван граница некадашњег Царства његов основни задатак. Тако је утицао на бројне мисионаре да крену на често веома опасне путеве. Најпознатија је мисија 40 калуђера који крајем 6. века одлазе у Британију.

На челу цркве на западу налазио се верски поглавар - папа, док су на истоку то били патријарси. Највише свештенство на западу чинили су надбискупи, а на истоку архиепископи. Испод надбискупа на западу били су бискупи, а испод архиепископа на истоку епископи. Најниже свештенство и на истоку и на западу називано је свештеницима или паросима. 

Велики раскол 

Запад и Исток били су подељени и полтички и културно, тако да је питање разлаза две цркве било питање времена. То се догодило 1054. године. Спор је настао око догматских и литургијских питања и то у поимању Светог Тројства. Наиме, Источна црква се противила измени Символа вере по којем Свети дух происходи не само од Оца, него и од Сина. Највише свештенство обеја цркава у неколико наврата је водило преговоре, али безуспешно. На крају је дошло до велике свађе па су обе цркве бациле клетве један на другу. Остали разлози били су култне и обичајне природе, да би временом овим разликама биле додате и нове – целибат, римокатлочко учење о чистилишту, догма о папској непогрешивости и безгрешном зачећу Богородице (све код католика), до врсте хлеба за причешће, обавезно ношење брада код свештеника (код православаца)... 

ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО
2013/11/17,11:49
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО - ТЕКСТ
2013/11/17,11:53

ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО

Прапостојбина Старих Словена налазила се у Закарпатју, између река Дњепар и Дњестар, Балтичког и Црног мора. Прве поуздане податке о Словенима дали су римски историчари Плиније Старији, Тацит и Птоломеј називакући их Венетима. 

У прапостојбини Словени су живели по племенима, бавећи се примитивном земљорадњом, номадским сточарством и пљачком. Веровали су у више богова, добре и зле виле и духове. Врховни бог био је Перун (бог муње и грома), затим Дажбог ... верске обреде изводили су на отвореном, приносећи жртве. 

Сеоба Словена почиње пропашћу Атилине државе тј. у другој половини 5. века. Крајем 5. века словенска територија се проширила до Дунава, а првих деценија 6. века читав крај северно од доњег Дунава (данашња Влашка) насељен је Словенима, па га поједини византијски писци називају Склавинијом – словенском земљом. 

Почетком 6. века Словени су самостално или заједно са другим вараварима почели са упадима и пљачкаима Византије. Четрдесетих година 6. века Словени стижу до зидина Цариграда на истоку и Драча на западу. Око 550.  године мноштво Словена прелази Дунав и пустоши далмацију и Тракију. 

Шездесетих година 6. века у Панонску низију стижу Авари – народ турског порекла. Византија је Аварима плаћала тзв. "годишње дарове", а они су јештитили од других варвара. Словени ступају у савез са Аварима у којем Авари имају предност јер су војнички били боље организовани. 

Посаледњих година 6. века Византија је некако одолевала словенско – аварским нападима. Од средине 6. века групе Словена насељавају данашњу доњу Аустрију и подножје Источних Алпа, упадајући и у северну Италију. Баварци спречавају даље продоре Словена у Аустрију, а лангобарди у северну Италију. Граница између Словена и Лангобарда ишла је правцем који дели Динарске планине и Јулијске Алпе, на истоку, до Фурланске низије на западу. Граница са Баварцима ишла је од извора Драве до Дунава. 

После склапања мира са Персијом 591. године Византија креће у рат са Словеним и Аварима. Овај рат Византија завршава неуспешно, јер је дошло до побуне у војсци која није хтела да презими на словенској територији. Војска је 602- године збацила цара маврикија и поставља вођу побуњеника Фоку. Он одлази у Цариград не би ли осигурао престо и граница је тако остала незаштићена, те су Словени грунули на Балкан у огромним масама. На истоку су стигли до Анхијала на Црном мору и све до Цариграда, на југу долином Мораве и Вардара стижу до залеђа Солуна, Епира и према Драчу. Преко данашње Босне Словени стижу до Далмације, крајем 6. века насељавају простор од Дунава до планине Балкан, око 615. године насељавају Тракију и Македонију. Око 614. године заузета је цела Далмација, Словени разарају Салону (Сплит), поштеђена су остала острва од Крка до Мљета, Трогир, Задар, утврђена Диоклецијанова палата и Драч.

Словени су се разликовали од Авара, јер су од почетка показивали да желе да се трајно населе у Византији. Разлаз између Словена и Авара догодио се после тешког пораза под Цариградом 626. године, када Словенима и Аварима ни Персијанци нису успели да помогну. 

Пред најездом Словена римски староседеоци су се склањали у утврђене градове или неприступачне крајеве. Ове друге Словени су назвали власима – сточарима. Сви староседеоци ће се касније стопити са Словенима. 

Друштвено – економски односи код Словена за време сеобе 

Основу привредног живота Словена у време сеобе били су земљорадња и сточарство. Користила су се дрвена рала и мотике, земља је обрађивана неколико година, а затим је остављана да одмори. 

Словени су живели у својеврсној демократији. Псеудо – Маврикије наводи да словенска племена живе у слободи и да се никако не дају у ропство, да имају много поглавица који су често несложни, те да се одлуке скупштина често нарушавају. 

Временом је племенска организација прерасла у војну. Војска је била општенародна, оружје скромно: копље, лук са стрелом и штит, те су због тога у сукобима са надмоћнијом Византијом прибегавали ратним лукавствима. Већину словенске војске чинила је пешадија, а помиње се и коњица. 

Друштвено – економски односи код Словена после сеобе 

Ни после досељавања на Балкан словенска племена нису одмах створила трајна насеља. Долазила су и нова племена. Постепена обнова византијске власти догодила се за време Ираклија и то је условило стварање нових племена у географски заокруженим областима, као што су Струмљани, Тимочани, Дикљани, Конављани, Неретљани, Требињани... 

У ово време наставио се распад родовско – племенског уређења. Племенске и родовске старешине присвојиле су већи део плена, боље и плодније земљиште. Родовску организацију замењује сеоска општина у којој се обрадива земља дели "великим породицама", а необрадива, шуме и пашњаци су заједничка својина општине. Долази до имовинског раслојавања, тј. појаве класног друштва.

ЈУЖНИ СЛОВЕНИ ПРЕМА СТАРОСЕДЕОЦИМА И СУСЕДИМА
2013/11/17,11:57
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

ЈУЖНИ СЛОВЕНИ ПРЕМА СТАРОСЕДЕОЦИМА И СУСЕДИМА - ТЕКСТ
2013/11/17,12:03

 

   ЈУЖНИ СЛОВЕНИ ПРЕМА СТАРОСЕДЕОЦИМА И СУСЕДИМА

 

 

На Балкану Јужни Словени су затекли староседеоце Келте, Илире, Трачане и Грке. Пред навалом Словена староседеоци су бежали у неприступачне крајеве, а Словени су населили долине великих река.

Староседеоце су Словени назвали власима – сточарима. Они су се временом спустили са планина, а пожто их је било мање стопили су се са Словенима. 

       Суседи Јужних Словена били су Баварци у данашњој Аустрији, Франци у данашњој Словенији и Хрватској, Лангобарди у северној Италији, Румуни и Грци.

Односе Словена и Грка обележило је словенско прихватање грчке културе (хеленизација) и њихово предељавање у Малу Азију. Због тога данас нема словенских потомака на крајњем југу Балкана.

Румуни су настали као мешавина староседелаца Дачана и варварских племена (германа и Словена).

Авари су народ турског порекла. Владар им је носио титулу кагана, па им се држава називала каганат.  Бавили су се пљачком. Јужни Словени су били под њиховом влашћу. Крајем 8. века нестали су као народ због пораза од Карла Великог.

Лангобарди су спречили продор Јужних Словена у северну Италију, а Баварци и Франци у централну Европу.

Мађари су народ угро – финског порекла. Крајем 9. века они стижу у Панонију и одатле врше пљачкашке походе у суседне земље. Средином 10. века тешко их их је поразио немачки краљ и они од тада прелазе на седелачки начин живота. До краја 10. века примају хришћанство и стварају државу у Панонији, чиме одвајају Јужне од Западних Словена.

Бугари су народ турског порекла, пореклом из Закавказја. У источни део Балкана где затичу Јужне Словене стижу крајем 8. века и намећу им власт. Пошто је Словена било више, Бугари прихватају словенску културу, па данас имају доста сличности са Словенима.           

ПОКРШТАВАЊЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
2013/11/17,12:12
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

 

ПОКРШТАВАЊЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА - ТЕКСТ
2013/11/17,12:17

ПОКРШТАВАЊЕ СЛОВЕНА И ЊИХОВА РАНА ПИСМЕНОСТ

 

Појединачног покрштавања јужнословенских племена било је још у 7. веку у време цара Ираклија. Масовније покрштавање почело је када су Франци средином 8. века потчинили Карантанце у данашњој Словенији. Од 803. године словеначка територија је у црквеном погледу била подељена између Аквилејске патријаршије и Салцбуршке архиепископије. 

До масовног покрштавања Хрвата дошло је у 9. веку од стране Франака. У Нину је основана бискупија која је била подређена Аквилејској патријаршији. 

Масовно покрштавање Срба и Македонских Словена везано је најпре за мисионарски рад солунске браће Константина и Методија у Великоморавској кнежевини. Великоморавски кнез Растислав се 863. године обратио византијском цару с молбом да му пошље мисионаре који знају словенски језик како би ширили хришћанство међу његовим поданицима, јер су то до тада чинили немачки свештеници на Словенима неразумљивом латинском језику. Константин је за Словене сачинио прво писмо глагољицу на основу грчког алфабета и у духу словенског језика. Константин и Методије су у Великоморавској кнежевини наишли на отпор немачког свештенства које је чак солунску браћу оптужило пред папом. После правдања пред папом Константин се замонашио под монашким именом Ћирило, а Методије са својим следбеницима стигао међу Јужне Словене у Панонској низији и на Балканском полуострву. 

Најзначајнији  ученици Ћирила и Методија били су Климент и Наум. Климент је за време свог рада међу Јужним Словенима (886 – 916.) осим мисионарског рада, радио на оснивању школа на словенском језику. У школама је оспособљавано будуће свештенство. Климент је поједноставио Ћирилову глагољицу и сачинио ћирилицу. Преводио је црквене књиге. 

Најстарији писани споменик на ћирилици је Мирослављево јеванђеље из 12. века. Најстарији споменици архитектуре су цркве встеог Доната у Задру, светог Трипуна у Котору, светог петра у Расу и светог Наума у Охриду.

Најстарији писани споменик на глагољици је Башчанска плоча, а на латиници Брижински споменици. Први црквени храмови Јужних Словена су цркве Светог Петра у Расу, Светог Климента у Охриду, Светог Трипуна у Котору и Светог Доната у Задру.

 

ПРВЕ ДРЖАВЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
2013/11/17,13:06
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

ПРВЕ ДРЖАВЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА - ТЕКСТ
2013/11/17,13:08

СТВАРАЊЕ СЛОВЕНСКИХ ДРЖАВА НА БАЛКАНУ 

Опширније вести о Србима да је византијски цар и историчар Константин VII Порфирогенит из средине 10. века у свом делу Спис о народима. Порфирогенит наводи да су Срби и Хрвати на Балкан дошли за време цара Ираклија. Он каже да Срби живе у планинским областима око Лима, горње Дрине, Ибра и западне Мораве, подручја Сол око Тузле, Босни (у горњем току реке Босне), Захумљу (област од Дубровника до Неретве), Травунији са Конавлима (од Боке до Дубровника) и Паганији (од Неретве до Цетине). 

Српска држава у Рашкој 

Српска држава у Рашкој осамосталила се после борби са Бугарима. Бугарска држава настала је 70 – тих година 7. века између Дуанава и планине Балкана, а од почетка 9. бека знатно се проширила ка северозападу, обухватајући данашњу северну Србију са Браничевом и Београдом, Срем и део Славоније. На југозападу је заузела Македонију и под каном Пресијамом (836 – 853.) покушала да заузме и Србију у којој тада влада кнез Властимир (оснивач династије Властимировић), али у томе није успела. И за време кнеза Бориса (853 – 888.) Бугарска напада Србију али су синови кнеза Властимира Мутимир, Стројимир и Гојник потукли бугарску војску. 

Ширење и снажење српске државе прекинуто је што  због борбе за власт међу члановима владарске породице у Србији, што због тежње Византије и Бугарске да наметну свој утицај Србији преко чланова владарске породице. 

Прво је Мутимир одмах после победе над Бугарима отерао браћу и завладао сам од 860 – 890., али се о његовој владавини веома мало зна. Затим је Мутимирове синове 891. године прогнао Петар Гојниковић који је дошао из Хрватске. Уз подршку Византије одржао се на власти скоро 25 година. Потом је на подстрек кнеза Михајла Вишевића владара захумља бугарски цар Симеон упутио у Србију војску 917. године. Петар Гојниковић је ухваћен и уместо њега Бугари на власт постављају Павла Брановића. Он је уз помоћ Византије покушао да се ослободи Бугара, па је Симеон уместо њега поставио Захарија Првослављевића. Када се и он приклонио Византији Симеон страховито опустошио Србију 924., а становништво се разбежало. 

После Симеонове смрти 927. године Србијом је завладао кнез Часлав Клонимировић, члан владајуће породице који је живео на бугарском двору у Преславу. Он је побегао у Србију и помоћу Византије обновио државу. Владао је до средине 10. века када је вероватно погинуо у скобу са Мађарима. 

Србија од половине X до почетка XII века

 Србија је после Чаславове смрти почела да слаби. Византија је наметнула своју власт, а затим је Србија дошла под власт македонског цара Самуила. После пропасти Самуилове државе Србија је поново под Византијом. После смрти цара Василија II 1025. Византија слаби што се осетило и у Србији, нарочито у Дукљи. Рашка је неко време била у саставу Дукље, али је од средине 11. века постала средиште борбе против Византије. Српски велики жупани Вукан и затим Урош само су привремено попуштали пред Византијом. Србија је природног савезника у борби против Византије нашла у Угарској. Јелена ћерка великог жупана Уроша била је удата за угарског краља Белу II. 

Византији су борбу против Срба олакшавали сукоби око престола у Србији. Нити је Србија због тога могла да се одрекне утицаја Византије, нити је Византија у потпуности у Србији могла да спроведе своју вољу. Цар манојло Комнин је 1165. сменио непослушног великог жупана Десу и поставио Тихомира, али испоставило се да ни то за Византију није било право решење. 

Самуилово царство у Македонији   

После смрти византијског цара Јована Цимискија 976. који перетходно успео да обнови византијску власт у Македонији и Бугарској, у македонији је букнуо устанак под вођством 4 брата Мојсија, Арона, Давида и Самуила. Средиште устанка били су Преспа и Охрид али се устанак брзо проширио на целу Македонију. 

Већ прве 976. године Самуило је остао сам не челу нове македонске државе. Узео је титулу цара, а поглавар македонске цркве звање патријарха. Престоница државе била је у Преспи, а потом у Охриду. Унутрашње борбе у Византији и ратови против спољних непријатеља омогућили су Самуилу да без већег отпора створи велику државу. Он осваја Тесалију, целу Бугарску, Епир, драчку област, Беотију, Атику и продире на Пелопонез где је поражен од византијске војске. 

У борби против Самуила византијски цар Василије II је нашао савезнике у хрватском краљу држиславу и дукљанском кнезу Владимиру. Самуило је око 998. напао Дукљу и заробио кнеза Владимира, а затим је опустошио Далмацију све до Задра којег није успео да заузме. У овом највећем обиму Самуилово царство је обухватоло: целу Македонију (без Солуна), Тесалију, Епир, Албанију, Дукљу, Травунију, Захумље, Рашку, Босну, Срем и подунавску Бугарску. 

Цар Василије почетком 11. века почиње плански да напада Самуила и да узима део по део његове државе. Одлучујућа и последња битка одиграла се 1014. године на планини Беласици близу Струмице, где је Самуило ду ногу потучен. Самуило је успео да се склони у Прилеп, а по Василијевом наређењу око 15 000 Самуилових заробљеника било је ослепљено, а сваком стотом остављено је по једно око и такви су упућени пред Самуила. Самуило је од призора који је видео убрзо умро. Наследио га је син Гаврило Радомир, али га је следеће 1015. збацио Самуилов синовац Јован Владислав. Он је наставио са пружањем отпора Византији све до 1018. године, када је погинуо код Драча и када је македонска држава потпуно дошла под византијску власт. 

Дукља 

Је настала на у данашњој Црној Гори на простору између  Боке Которске и реке Бојане са залеђем око Скадарског језера. Назив је добила по старом римском граду Доклеји у близини данашње подгорице. Не зна се тачно која словенска племена су населила овај простор, зна се да их Порфирогенит назива Диолкићанима. 

Осамостаљење Дукље почело је за време кнеза Владимира крајем 10. века. Њега је најпре заробио цар Самуило, али га је потопм оженио својом ћерком и дао му Дукљу на управу. После Самуилове смрти Јован Владислав га је на превару одвео у Преспу и 1016. године погубио. По пропасти македонске државе 1018. године цар Василије II је и Дукљу вратио под византијску власт. 

После Василијеве смрти 1025. године моћ Византије почела да опада и у Дукљи се осамосталио 1036. године Стефан Војислав. Он је најпре са насуканог византијског брода узео огромне товаре блага, што је навело византијског цара да упути војску на њега. Стефан Војислав је лукавством намамио војску драчког стратега у клисуре Дукље, пустио их да пљачкају, а када су се почели враћати са врхова клисура на њих је бацао камење. Сматра се да је том приликом изгинуло око 60 000 византијских војника. Стефан Војисла је до 1050. године Дукљи припојио Захумље и Травунију. 

Стефана Војислава је 1050. године наследио син Михајло (1050 – 1081.). када се догодио велики раскол 1054. године Михајло је користећи нереде у Византији освојио Рашку. Када је 1072. године у Македонији против Византије избио устанак Ђорђа Војтеха, устаници су позвали Михајла у помоћ. Он им је послао сина Бодина кога су устаници прогласили за цара. Међутим после неколико месеци устанак је био угушен, Бодин заробљен, а отац га је уз помоћ Млачана ослободио, а Рашка је  враћена Византији. Михајло је од папе Гргура VII 1077. добио знаке краљевског достојантва. 

Михајла је наследио син Бодин (1081 – 1101.). користећи сукобе Нормана из Јужне Италије и Византије, Бодин је најпре освојио Рашку, а затим и Босну. После смрти папе Гргура VII, користећи расцеп у католичкој цркви око избора новог папе, Бодин је од папе Климента II добио за барског бискупа митрополитску власт, па је Дукља тако и у црквеном погледу постала самостална. Бодн се у изворима последњи пут помиње 1096/97. године када је у драчу лепо дочекао крсташе Првог крсташког похода. Од доба Михајла и Бодина за Дукљу је почео да се користи назив Зета, по истоименој реци. 

После Бодинове смрти Зета је почела нагло да слаби, најпре пада под власт Византије, да би у другој половини 12. века ушла у састав Немањине државе.

ПРАИСТОРИЈА
2013/11/17,13:13

ПРАИСТОРИЈА - POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈА

POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

ПРАИСТОРИЈА - ТЕКСТ
2013/11/17,13:16

ПРАИСТОРИЈА

         Праисторија јее временски период који настаје појавом првих људи, а завршава се открићем писма. Праисторијом се баве археолози , а до својих сазнања долазе на основу проучавања материјалних извора, као на пример остацима људи и животиња и проучавањем артефаката – очаваних оружја, оруђа, посуђа, накита и слично. 

Праисторија се дели на камено и метално доба. Подела је направљена на основу материјала који се користио за израду оруђа и оружја. 

КАМЕНО ДОБА

Камено доба се дели на старије, средње и млађе камено доба.

Старије камено доба или палеолит поклапа се са леденим добом и траје од око 2 милиона гпне. До око 10 000 гпне. Први људи названи су хоминиди појавили су се пре око 3,5 милиона година у источној Африци. Пре око 2 мил. година први човек назван вешти човек или homo habilis користио је обичан камен са оштрим ивицама. Није имао сталног станишта, а живео је у пећинама и у заједницама од 10 – 15 људи тј. чопорима или хордама. Због скупљања плодова усправио се и постао усправан човек – homo erectus. Човек почиње да се бави ловом и научио је да пали ватру.

Пре око 300 000 година настаје разуман човек или homo sapiens. Ова врста човека живела је на просторима Африке и Азије. Успева да равије моћ говора.

Веома разуман човек или homo sapiens sapiens пре око 20 000 година насељава Америку и Аустралију. Овој врсти човека припада Кромањонац назван по пећини Кромањон у Француској где су пронаћени остаци. Ова врста људи направила је коштану иглу, лук и стрелу, коштану удицу и бодљикави харпун. Подврста овој врсти људи је неандерталац који је добио назив по пеђини Неандертал у немачкој. Ова врстаљуди прва је сахрањивала мртве уз одређене церемоније, а и веровали су у загробан живот.

Средње и млађе камено доба

Средње камено доба или Мезолит  траје од пре око 10 000 година до пре око 7 000 година. То је доба коришћења глачаног камена, којег је човек глачао уз помоћ кварцног песка и воде.

Млађе камено доба или Неолит: у овом периоду човек је потпуно овладао производњом и употребом оружја и оруђа. На Блиском истоку почиње пре око 7 500 година, а на Балкану пре око 5 500 година. Човек прелази на седелачки начин живота, живи у крвним заједцама – родовима, бирају се родовске старешине. Више родова чинило је братсво, а више братставо племе. Извршена је подела рада за мушкарце и жене – матријархат. Што се вере тиче обожаване су животиње – тотемизам и богињу – мајку симбол плодности земље и жене. У овом периоду човек је усавршио риболовачки алат, израђивао је глинено посуђе и направио је први разбој. Од локалитета код нас из овог периода издвајају се Лепенски Вир на Дунаву,  Старчево код Панчева и Винча код Београда.

 МЕТАЛНО ДОБА

Почиње у 6. впне. Дели се на бакарно, бронзано и гвоздено доба.

У металном добу појављује се вишак производа, занатство, трговина, градови. Око 3 500 гпне. Долази до распада првобитне људске заједнице, појављује се писмо и прве државе.

СТАРИ ИСТОК
2013/11/17,13:20

СТАРИ ИСТОК - POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈА

POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ


 

 

 

СТАРИ ИСТОК - ТЕКСТ
2013/11/17,13:24

МЕСПОТАМИЈА

 

Месопотамија је област између река Тигар и Еуфрат. Реч Месопотамија у преводу значи међуречје. Прве државе на тлу Месопотамије су Сумер и Акад. 

Сумерци су населили југ Месопотамије. Бавили су се трговином, занатством и земљорадњом. Најзначајнији градови Сумераца су Ур, Урук и Лагош. 

Акађани су живели на северу Месопотамије. Владар Саргин I (24. впне) успео је да покори Сумерце и Тако уједини Меспотамију. Називан је господаром четири стране света². Главни град звао се Акад. 

Почетком II миленијума пне. Аморићани насељавају Месопотамију и оснивају Старо вавилонско царство са престоницом у Вавилону. Највећи успон ово царство имало је у првој половини 18. впне. за време владавине Хамурабија. Хамураби је остао познат по доношењу Законика. Хамурабијев законик је имао 282 члана, оригинал је био уклесан на каменој плочи и регулисао је кривично преступе, брачно, имовно право и пословне односе. 

У 14. впне. настаје Асирско  царство. Оснивају га Асирци у горњрм току Тигра са престоницом у Ашуру. Најзначајнији владари били су Тиглит – Паласар у 8. впне. и Асурбанипал у 7. впне. Он је  је престоницу пренео у Ниниву. Остао је познат по својој библиотеци. Асирско царство уништили су Халдејци и Међани 612. гпне. 

Халддејци су творци Новог вавилонског царства. Најзначајнији владар био је Навуходоносар из 6. впне. остао је упамћен по сјајним грађевинама као што су главна улица посвећена богињи Иштар, Вавилонска кула посвећена богу Мардуку висока 90 метара и царска палата са висећим вртовима у част жене Семирамиде која је једно 7 светских чуда. Ново вавилонско царство уништио је персијски цар Кир 538. гпне.

Друштвено уређење држава Месопотамије 

На челу државе био је владар који је сматран божијим намесником. Ослањао се на дворане, високе чиновнике и војне заповеднике. Средњи слој чинили су нижи свештеници, писари, занатлије и трговци. Нижи слој чинили су сељаци земљоеадници. Робови нису имали никаква права.

ЕГИПАТ 

Египат је настао у долини реке Нил око 3200. гпне. Египатска држава простирала се дуж Нила у дужини од 6700 км. Египћани су мешавина Либијаца, Хамита из Етиопије и Нубије (данашњег Судана) и Семита са Блиског истока. Херодот је рекао да је Египат дар реке Нил. 

Египат је био насељен још у праисторији. Већ тада становници Египта прокопавају канале за наводњавање и одводњавање. Тад се у Египту почињу стварати робовласнички односи. До око 3200. гпне. у Египту су постојале мале сеоске општине – номе на челу са номарсима. 

Номе су често међусобно ратовале ради стицања земље и робова.  Око 3500. гпне. дошло је до стварања Горњег и Доњег Египта, а око 3200. гпне. владар Доњег Египта Менес успео је да уједини државу. Престоница државе постао је град мемфис у Доњем Египту. 

Историја Египта дели се на периоде Старог, Средњег и Новог  царства. 

Старо царство 3200 – 2400 гпне: у овом периоду се копају први већи канали око Нила. Менес је изградио чиновнички апарат и попис земљишних поседа, први је увео нилометре – камене плоче за мерење водостаја Нила. Друштвено уређење државе чинили су 1. племство 2. чиновници, занатлије и трговци 3. сељаци и 4. робови. 

Средње царство 2400 – 1580. гпне: Старо царство је пропало јер су пред крај ове ере поједине аристократске породице покушавале да ослабе власт фараона, што је ослабило државу и довело до њеног распада. Поновно уједињење извршили су владари града Тебе у Горњем Египту. 

У овом периоду Египат је водио ратове против Нубије и територијално се проширио. Развила рударска производња на Синају. Држава је пропала тако што је најпре ослабила због отпора аристократије услед великих пореза, а затим су је покорили Хикси. Хикси су користили коње и двоколице у ратовима што је била превага у односу на Египћане. Владавина Хикса Египтом трајала је око 120 година. 

Ново царство 1580 – 671. гпне: Египћани су се ослободили Хикса око 1580. пне. предвођени Ахмосом. Ахмос је постао ујединитељ, нови фараон, а престоница је опет постала Теба. У овом периоду створена је стајаћа војска састављена од пешадије, стрелаца и двоколица. Египат доживљава велики успон, а највећа освајања предузета су за време фараона Тутмеса III (око 1500. гпне)  и Рамзеса II (око 1300 гпне.). 

У доба Тутмеса III је за 19 година предузето 17 похода. Тутмес је Нубију, Сирију и Палестину. Рамзес II је водио бројне ратове са Хетитима у Малој Азији. Ратовао је са хетитским царем Хатушилом III. Одлучујућа битка одиграла се код града Кадеша на реци Оронти у којој су Египћане претрпели тежак пораз. После ове битке потписан је први познати мировни уговор у историји којим се Рамзес одрекао свих северних области од Кадеша. 

Ратови Египта и Хетита ослабили су обе државе што су искористили Асирци и 671. гпне под вођством цара Асурбанипала покорили Египат. После 20 година Египћани се ослобађају Асираца и стварају тзв. Саиско царство названо по престоници Саису у делти Нила.

Саиско царство 671 – 525. гпне: фараони саиског царства се ослањају на најамничку војску у којој је било много Грка. У овом периоду Египат није водио освајачке ратове. Развијају се занатсво и трговина, као и земљорадња. Саиско царство покорио је персијски цар Камбиз 525. гпне после битака код пелузије и Мемфиса. Године 332. пне. египат улази у састав државе Александра Македонског, 30. гпне. покоравају га Римљани.

ФЕНИЧАНИ, ХЕБРЕЈИ (ЈЕВРЕЈИ)  И ПЕРСИЈАНЦИ

 

        Феничани потичу са западне обале Персијског залива. Око 1500. гпне насељавају источну обалу Средоземног мора. Оснивају више градова – држава од којих су најзначајнији Тир, Сидон и Библос. Увек су признавали власт неке веће државе имајући самоуправу. Производили су и звозили кедар, злато, сребро, вино, маслиново уље и прурпур по коме су и добили име јер на грчком реч феникс значи пурпур. У Библосу су производили пергамент – веома квалитетни писаћи материјал од телеће коже. Били су сјајни трговци, оснивали су трговачке колоније ђиром Средоземља од којих је најзначајнија картагина у данашњем Тунису. Користили су једноставно гласово писмо од 22 сугласничка знака. Из овог писма настао је грчки алфабет и каснија европоска писма. 

Хебреји – Јевреји су Палестину у Ханан – обећану земљу дошли око 1300. гпне. У II половини 11. векастворено је Израелско – јудејско царство. Оснивач државе био је Давид који осваја Јерусалим и претвара га у престоницу. Наслеђује га цар Соломон који у Јерусалиму гради величанствени двор и храм богу Јехови. У 10. веку пне. држава се распада на северни Израел и Јужну Јудеју. Године 722. асирски цар Саргон II осваја Израел, а 586. гпне Навуходоносар осваја и Јудеју. Навуходоносар је разорио Јерусалим и Соломонов храм, а десетине хиљада Јевреја је одведено у тзв. вавилонско ропство. Персијски цар Кир је Јеврејим дозволио да се  врате у Палестину и обнове храм. Због неуспелог устанка у I впне. Јевреји су расељени су по читавој територији Римског царства. Државу су обновили тек 1948. године. Јеврејска религија веровања у једног бога Јехову (Јахву) је темељ хришћанства и ислама. Најважнији споменик јеврејске културе је Стари завет.

Персијанци: персијска племена ујединила су се у 6. впне. оснивач персијске државе био је Кир (558 – 529. гпне). Он је покорио Међане и кренуо у даља освајања. Персијанци су били одлични и сурови војници. За кратко време под персијску власт дошли су Мала Азија, Феникија и Палсетина, а Кир заузима и Ново вавилонско царство 538. гпнр. Киров наследник Камбиз освијио је 525. гпне. Египат и стиже до Инда. Дарије I покушава да покори Грке, као и Ксеркс. Персију је уништио Александар Македонски. Држава је била подељена на сатрапије на челу са сатрапима. 

КУЛТУРА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА
2013/11/17,13:34

КУЛТУРА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА - POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈА

POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

 

КУЛТУРА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА - ТЕКСТ
2013/11/17,13:37

КУЛТУРА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА 

КУЛТУРА НАРОДА МЕСОПОТАМИЈЕ 

У Месопатамији је кориштено клинасто писмо. Кориштен је лунарни календар, сунчани и водени часовник. Једно од достигнућа у математици је подела круга на 360 степени и минута на 60 секунди.

Народи Месопотамије су за писаћи материјал користили глинене плочице и камене плоче. Најстарије књижевно дело написано је на клинастом писму и то је Еп о Гилгамешу. И најстарији правни споменик написан је клинастим писмом и то је Хамурабијев законик. 

Религија Сумера: Ану - бог неба и отац свих богова, Енлил – бог земње и ватре, Еа – бог воде, мудрости и занатства. Религија Вавилона: Мардук – врховни бог, Син – бог месеца, Шамаш – бог сунца и правде, Иштар – богиња љубави и рата.

ЕГИПАТСКА КУЛТУРА 

Писменост: у Египту се користило сликовно писмо са знацима који су названи хијероглифима (свети знаци). Хијероглифе је дешифровао Француз Шамполион 1822. године успевши да преведе текст са тзв Камена из Розете. Египћани су углавном писали на папирусу, писаћем материјалу направљеног од истоимене биљке која је у изобиљу расла на обалама Нила. 

Религија: Египћани су веровали у више богова. У најстарије доба када су египћани били ловци и сточари обожаване су дивље животиње (крокодил, лав, шакал...). затим су се обожавале домаће животиње, као нпр. Крава под именом богиња Хатор или бик под именом бога Аписа. У доба када су се развили робовласнички односи развила се класична политеистичка религија у којој је врховни бог био Ра – бог сунца, затим Озирис – бог подземног света, Анубис – бог балсамовања, Сет – бог насуља, мрака и зла. У време фараона из Тебе Амон – заштитник тебе постао је врховни бог Амон – Ра. 

          Загробни живот: Египћани су веома веровали у живот после смрти. Услед тога градили су монументалне гробнице од којих је свакако најграндиознија Кеопсова пирамида висока 143 метра, Тутанкамонова гробница итд... Због веровања у загробни живот Египћани су развили технике балзамовања и мумифицирања да би спречили распадање тела покојника. Самим тим развила се и медицина и хемија. 

НАЈСТАРИЈИ ПЕРИОД ГРЧКЕ ИСТОРИЈЕ
2013/11/17,19:03
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

НАЈСТАРИЈИ ПЕРИОД ГРЧКЕ ИСТОРИЈЕ - ТЕКСТ
2013/11/17,19:06

НАЈСТАРИЈА ИСТОРИЈА ГРЧКЕ

      Грци су насеелили јужни део Балканског полуострва између 2000. и 1400. гпне. дошавши из централне или источне Европе. На простору грчке Грци су затекли староседеоце Пелазге. Своју земљу Грци су називали Хеладом, а себе Хеленима. Назив Грци су им дали Римљани по једном малом племену из Епира са којим су најпре дошли у додир. 

Пре доласка Грка на овом простору цветала је тзв. Критско – микенска култура или цивилизација. Она се поклапа са најстаријим културама египта и Месопотамије и трајала је у периоду од 3000. до 1200. гпне. 

Критска култура: се развила на острву Криту. Назива се и минојска по легендарном критском краљу Миносу. Открио ју је енглески археолог Артур Еванс крајем 19. века. Он је ископавањима открио остатке градова Кносос и Фестос. У Кнососу су откривени остаци краљевске палате, а откривено је и тзв. линеарно А писме које никада није дешифровано. Становници крити највише су се бавили поморском трговином, зрмљорадњом и занатвом. 

Микенска култура: је добила назив по граду Микени на полуострву Пелопонезу. Открио ју је немачки археолог Хајнрих Шлиман. Творци ове културе су ахајци – народ индоевропског порекла који је око 1400. гпне разорио критску државу. Поред Микене на Пелопонезу је постојало још неколико градова –држава попут пилоса, Тиринта и Орхамена. И овде је откривено писмо које никада није дешифрована, тзв. линеарно – б писмо. Најмонументални остаци микенске културе налазе се у Микени и то је тзв. Микенске палата – Мегарон у којој се налазе чувена лавља врата.

Најкрупнији догађај микенске епохе је Тројански рат. Према легенди Тројански рат је ибио због тога што је је лепи Парис – син тројанског краља Пријама отео прелепу Јелену, жену спартанског краља Менелаја. Због тога су се удружили сви грчки краљеви и предвођени микенским краљем Агамемноном, братом Менелајевима напали Троју. Опсада Троје трајала је 10 година. Најчувенији грчки јунак тројанског рата био је Ахил, а тројански Хектор. Троја је коначно заузета убацивањем легендарног дрвеног коња у чијој утроби су се налазили грчки јунаци.

ГРЧКИ ПОЛИСИ
2013/11/17,19:08
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

ГРЧКИ ПОЛИСИ - ТЕКСТ
2013/11/17,19:10

ГРЧКИ ПОЛИСИ

СПАРТА 

Спарта је полис настао у долини реке Еуроте у Лаконији на Пелкопонезу. Основали су га Дорци који су око 1200. гпне. покорили Ахајце и претворили их у робове. Покорено становништво стално је подизало устанке, тако да је најстарија историја Спарте обележена немирима. 

Друштвено уређење Спарте: друштво Спарте делило се на спартијате, перијеке и хелоте. Спартијати су једини пуноправни грађани. Једина дужност била им је војна обавеза и управљање државом. Њихове поседе који су називали клер обрађивали су државни робови – хелоти. Перијеци су били слободни људи без политичких права. Бавили су се трговином, занатством и земљорадњом. Имали су обавезу плаћања пореза и служења у војсци. Хелоти су били државни робови који су обрађивали земљу спартијата и давали део приноса, док би вишак задржавали за себе. Нису се моглипродавати нити добити слободу, то право једино је имала држава. 

Државно уређење Спарте: У 9. впне. законодавац Ликург је Спарти дао законе по коме је Спарта добила своје уређење ко је било аристократско. На челу Спарте налазила су се 2 краља (базилеуса) – један је одлазио у рат, други остајао у граду. Герузија – Веће стараца била је састављена од 28 пензионисаних војсковођа - героната старијих од 60 година + 2 краља. Герузија је управљала Спартом и водила државне послове. Геронти су бирани доживотно. Петорица ефора имали су задатак да надгледају краљеве и прате их у походима, да одржавају ред и мир у Спарти, суде у грађанским парницама и васпитају омладину у гимназијама. Народна скупштина (Апела) била је састављена од свих спартијата старијих од 30 година. Састајала се једном месечно на отвореном простору. У њој није било расправе већ само гласање виком. Имала је надлежности у вези рата, мира, избора чланова герузије и ефора. 

Васпитање деце: дечаци од 7 до 18 година васпитавани су у специјалним војним школама – гимназијама да постану одлични војници. У тим школама дечаци су учени војној стратегији, руковању оржјем, борилачким вештинама, преживљавању у тешким условима, комадовању итд. Када би се у породици родило мушко дете, после неколико месеци државна комисија би процењивала да ли је напредно или не. Уколико би процена била да је дете заостало бацано би у провалију. Захваљујући строгом војничком васпитању Спарта је имала сјајну војску у којој је посебно место имала тешко наоружана пешадија – хоплити. 

Освајања: у другој половини 8. впне. Спарта је покорила суседну Месенију, а у 6.впне. и другим суседним полисима је наметнула своју вбласт створивши тзв. Пелопонески савез. 

АТИНА 

Је полис настао на полуострву Атици, а основало га је грчко племе Јонци. 

Друштвено уређење Атине: грађани Атине делили су на аристократију (еупатриде - богате), демос – слободне грађане и робове. 

Државно уређење Атине: у најстарије доба власт је имао краљ – базилеус. Временом му је власт ограничена а потом и одузета од еупатрида. Из редова еупатрида бирана су деветорица архоната од којих је сваки имао своје задужење. Власт им је у почетку била доживотна, затим на 10 година, а затим годину дана. Временом је успостављено тело Ареопаг – које је име добило по брду посвећеном богу Аресу. У ово тело улазили су некадашњи архонти, њихова дужност била је да надгледају државне послове и чувају закон. Постојала је и Народна скупштина – Еклесија коју су чинили сви слободни атински грађани – мушкарци 

Прве атинске законе записао је Дракон 621. гпне.. Казне су биле веома строге. Зато се данас за строге казне каже да су Драконске. 

Демос је од 6.впне. почео да се бори да уђе у власт. Солоновим реформама из 594. гпне. то право демос је делимично добио. Према тим реформама извршена је подела грађана према имовном стањау (годишњим приходима у житу, вину и уљу) на 4 разреда. Прва три слоја заседала су у Већу 400 (одлучивали су шта ће се износити пред Еклесију), а четврти слој је само учествовао на заседањима Народне скупштине. Захваљујући овим реформама у Атини је заведено демократско уређење. 

У переиоду од 560 – 527. гпне. Солонов рођак Пизистрат је преузео сву власт и завео тзв. тиранију. Пизистратови главни противници били су аристократи. Он је два пута протериван из Атине, али се враћао и поново пеузимао власт. Да би опстао на власти Пизистрат се морао ослањати на демос и уводити неке реформе у његову корист. Помагао је ситне сељачке сопственике, дајући им зајмове из државне касе. За време Пизистрата почела је да се гради атинска флота која ће касније бити темељ моћи Атине. 

Клистеновим реформама поново је враћено демократско уређење у Атини. Да би спречио повратак тираније Клистен је завео остракизам – протеривања. Назив остракизам настао је од речи острак – црерпић, јер су имена протераних исписивана на комадићима црепа. Прогонство је трајало 10 година, али протерани нису губили имовину и грађанка права.

НОВИ ВЕК
2013/11/17,23:49
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА
2013/11/17,23:51
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА - ТЕКСТ
2013/11/17,23:58

ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА


Великим географским открићима претходили су проналасци дурбина, сата, новог типа бродова – каравела и барта, који ће олакшати дуга путовања морем. Узрок због које су крајем 15. века покренуте велике поморске експедиције била је порага за новим путем за Индију, јер су Турци зазели Балкан, Малу Азију и Египат и тако пресекли стари пут. 

Открића 

-         1487.– Бартоломео Дијаз стиже до Рта Добре наде

-         1492. – Кристифор Колумбо открива Америку – са бродовима Ниња, Пинта и Санта Марија стиже до Бахамских острва (Сан Салвадор – Свети Спас), мисли да је открио Индију, староседеоце назива Индијацима, умире 1506. незнајући шта је открио, Колумбија добила име по њему.

-         1497. – Васко де Гама стиже до Калкуте у Индији пловећи око Африке

-         1497. – Џон Кабот стиже до Њу Фаундленда

-         1499. -  Америго Веспучи стиже у Венецуелу

-         1500. – Педро Кабрал стиже до Бразила

-         1513. – Нуњес де Балбоа проглашава Тихи океан поседом шпанског краља

-         1519 – 1522. – Експедиција Фернанда Магелана опловила земљу – доказ да је Земља округла

-         1642. – Тасман открива Аустралију

          Колонизација 

Одмах по открићима уследила је колонизација Новог света, како су новооткривене области назване. У колонизацији су предњачиле Шпанија и Португал, да би се касније прикључиле Енглеска, Француска и Низоземска. Нови свет је био пребогат сировинама – племенитим металима, рудама, дрветом, пољопривредним културама, па су европски колонизатори приликом колонизације биле веома брутални према староседелачком становништву. 

Шпански конквистадор Фернандо Кортес прешао је са Кубе у Мексико са 400 пустолаова и 13 топова и освојио га после трогодишњег рата у којем је потпуно унисштио племена Ацтека. Заједно са Балбоом Франциско Пизаро је освоји Перу и уништио богату културу и цивилизацију племена Маја. Међу освајачима су биле убице, коцкари и криминалци. Шпанија је после ових освајања добила територију 4 пута већу од своје. 

Шпанија и Португалија су учествовале у колонизацији Јужне Америке, а Енглеска и Француска Средње и Северне Америке. 

Последице географских открића 

Комплетирана је карта света, Еврпљани се упознали са новим народима и њиховим културама и обрнуто; у Европу почела да стиже огромна количина сировина што је допринело великом привредном развоју; у Европу пренете нове пољопривредне културе – кукуруз и кромпир, памук постао главна сировина у текстилној индустрији; откривене ћурке. 

Велика географска открића покренула су све касније промене које су уследиле у привреди (мануфактура), култури (хуманизам и ренесанса), друштву (капиталистички односи) и цркви (реформација).

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu