ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ - ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ - ТЕКСТ
2016/08/04,15:33

 

ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ - ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ - ТЕКСТ

КРАЈ ХЛАДНОГ РАТА И СЛОМ КОМУНИЗМА У ЕВРОПИ:

Половином 50-тих година XX века Никита Хрушчов прекида са стаљинизмом. Године 1954. спроводе се либералне реформе у Мађарској. Вођа мађарских реформатора био је Имре Нађ. Реформе су суштински значиле ослобађање од утицаја СССР-а. Из тог разлога уследила је 1956. године брутална совјетска војна интервенција у Мађарској. Нађ ухапшен и стрељан. Слична дешавања збила су се и 1968. године у Чехословачкој у тзв. "Прашком пролећу". Опет је уследила совјетска војна интервенција, мада не тако брутала као у Мађарској и Чехословачка је остала под контролом СССР-а.

После поделе Немачке, СССР је инсистирала од Запада да призна Источну Немачку.  Године 1961. подигнут је Берлински зид, који је поделио Берлин на Западни Источни. Берлински зид био је најнегативнији симбол поделе света на комунистички и капиталистички.

Истовремено све комунистичке земље источне Европе имале су диктаторе на челу, чија се власт темељила на деловању тајних полиција, оружаним снагама и терору. Такође, све комунистичке земље имале су велике економске проблеме, о којима се није смело говорити. Честа појава било је илегално бежање из ових земаља.

Године 1980. дешавају се велики штрајкови и немири у Пољској. Вођа демонстраната био је Лех Валенса. Године 1989. на изборима у Пољској победу је однела опозиција, а Лех Валенса постаје председник Пољске. То је заправо био пад комунизма у Пољској.

Године 1989/90. долази до пада комунизма у Мађарској,а истовремено и у Чехословачкој. Вацлав Хавел је изабран за првог демократског председника Чехословачке. Године 1993. Чехословачка подељена на Чешку и Словачку.

Октобра 1989. почело рушење Берлинског зида. Октобра 1990. године дошло је до  уједињења Немачке.

Године 1989. долази до пада комунизма у Румунији. Дугогодишњи румунски диктатор Николае Чаушеску и његова супруга Елена ухапшени и стрељани.

Године 1990. долази до пада комунизма и у Бугарској, а 1992. године срушен је и последњи комунистички режим у Европи у Албанији.

Године 1985. лидер СССР-а постаје Михаил Горбачов. Он спроводи обнову друштва, тзв. "перестројку". СССР се налазио у великој економској кризи. Децембра 1990. године чланице СССР-а Русија, Белорусија и Украјина прогласиле су независност што је практично довело до распада СССР-а. Године 1991. самосталност прогласиле Литванија, Летонија и Естонија.

Сломом комунизма окончана је епоха хладног рата. 

ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ: Године 1951. основана је Европска организација за угаљ и челик (Француска, Немачка, Италија, БЕНЕЛУКС). Године 1957. основано  је Заједничко европско тржиште, касније Европска економска унија (ЕЕУ). Године 1967. основана Европска заједница (ЕЗ).а процес евроинтеграција окончан је Споразумом из Мастрихта 1992. године којим је створена је Европска унија (ЕУ).

ЈУГОСЛАВИЈА 1945 - 1948. ГОДИНЕ
2016/08/04,16:06
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ
ЈУГОСЛАВИЈА 1945 - 1948. ГОДИНЕ - ТЕКСТ
2016/08/04,16:08

ЈУГОСЛАВИЈА 1945 - 1948. ГОДИНЕ - ТЕКСТ

Југославија је претрпела велике људске губитке током Другог светског рата. Становништво је после рата оскудевало у обући, одећи и намирницама, а велики број деце налазио се у сиротиштима. До 1948. године УНРА је помагала становништву набављајући му разне потрепштине.

Део становништва остао је у емиграцији, јер се није слагао са новом комунистичком власти у Југославији. Нове власти су хапшењима и убиствима „чистиле” административни апарат од тзв. народних непријатеља или "реакције". Народним непријатељима сматране су присталице четника, усташа, предратни богаташи, свештенство, уметници. Страдали су и многи невини људи.

Комунистаичка власт је одмах по ослобођењу почела са национализацијом приватне својине по узору на СССР, обавезним откупом пољопривредних производа и са стварањем сељачких радних задруга. Приликом национализације и обавезног откупа комунисти су се бахато понашали према предратним велепоседницима, власницима фабрика и предузећа. Држава је постала власник највећег дела покретне и непокретне имовине.

Марта 1945. године, на основу Другог споразума Тита и Шубашића из новембра 1944. године, формирана је Привремена влада Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ), са Титом на челу у којој су комунисти имали превласт. Од делагата АВНОЈ-а и некомпромитованих посланика последњег сазива Народне скупштине предратне Југославије формирана је Привремена народна скупштина. Демократе Милана Грола представљале су једину опозицију у земљи.

Августа 1945. године Привремена скупштина донела је законе о изборима и колонизацији. До краја 1945. и током 1946. године на простор Војводине у напуштена немачка села колонизовано је српско становништво из Босне и Херцеговине. Највише је колонизован Банат.

Први избори одржани су у новембру 1945. године. Листа Народног фронта на челу са Титом однела је убедљиву победу. 29. новембра 1945. године укинута је монархија и проглашена република. Династији Карађорђевић трајно је забрањен повратак у земљу, одузета су јој грађанска права и сва имовина. Јануара 1946. године донешен је први устав по којем је земља добила име Федеративна Народна Република Југославија (ФНРЈ) и по којем су остварене одлуке II заседања АВНОЈ- а.

У спољној политици Југославија успоставила блиске односе са Совјетским савезом и са социјалистичким суседима. Године 1948. долази до сукоба са СССР-ом који је оптужио југословенско руководство да не следи пут социјализма и комунизма. Оптужбе су уследиле, јер је Југославија одбила да кроз учешће у Информбироу буде под утицајем СССР-а.

Југославија и СССР биле су на ивици ратног сукоба. Југославији су у одбрани притекле западне силе. Током сукоба са ИБ-ом велики број југословенских комуниста оданих Стаљину и СССР-у је био изложен прогонима и ликвидацији. • Најозлоглашенији логор за тзв. “ибеовце” био је логор Голи оток.

Одговор југословенских комуниста на совјетске оптужбе било је увођење социјалистичког самоуправљања у којем су радници кроз учешће у радничким саветима добили право руковођењем фабрикама, предузећима, а касније и свим другим установама.

 

СОЦИЈАЛИСТИЧКА ЈУГОСЛАВИЈА
2016/08/04,16:16
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ
СОЦИЈАЛИСТИЧКА ЈУГОСЛАВИЈА - ТЕКСТ
2016/08/04,16:17

СОЦИЈАЛИСТИЧКА ЈУГОСЛАВИЈА - ТЕКСТ

Педестих година почиње процес индустријализације Југославије кроз тзв "петогодишње планове" (петолетке), који је као последицу имао велики прилив становника из села у градове. Захваљујући великојм економском помоћи са запада, првенствено од САД-а долази до повећања стандарда становништва. Послератне власти су уложиле огромне напоре у циљу описмењавање становништва.  Школском реформом укинуте су гимназија и успоставили средњошколски центри са око 500 занимања, од првог до четвртог степена. До 1948. године масовна култура је била под совјетским утицајем, а после тога развија под утицајем Запада.

Уставом из 1963. године назив државе је преименован у Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ. Овај устав се још назива и "повеља самоуправљања".

Шездестих година осетили су се недостаци социјалистичког система, пре свега у еконосмком погледу. Велики број радника одлази на привремени рад у иностранство, највише у Немачку. 1968. године избијају студентске демонстрације у Београду. Студенти су тражили реформе. После сукоба са полицијом председник Тито обећао је промене.  Шездесетих година дешавају се и демонстрације Албанаца на Косову, који су захтевали да Косово постане република.

Почетком седамдесетих година под утицајем усташке емиграције јавља се тзв. Масовни покрет МАСПОК у Хрватској. МАСПОК се залагао за рушење СФРЈ и обнову хрватске државе. Интервенцијом власти МАСПОК је угушен. • Почетком сеадамдесетих година појавили су се и тзв. “либерали” у Србији који су се залагали за јачање Србије унутар СФРЈ. По Титовом наређењу комплетнло “либерално” руководство Србије је смењено.

По уставу из 1974. године Јосип Броз Тито постао је доживотни предедник СФРЈ, републике су добиле много већа прва, као и покрајине. Највеће право република било је да вољом народа могу да се одцепе из СФРЈ. Уставом из 1974. године у неравноправан положај у односу на остале републике дошла је Србија, јер је она једина у свом саставу имала две аутономне покрајине – Косово и Војводину. Иако тада у то нико нијеверовао, устав из 1974. године довео је до распада Југославије.

До 1980. године Тито је био неприкосновена личност. Стваран је његов култ вође, као и другим комунистичко – социјалистичким државама. Тито и Југославија уживали су велики међународни углед.

Јосип Броз Тито умро је 4. маја 1980. године. Његовој сахрани присуствовао је велики број високих представника скоро свих светских држава. Јосип Броз Тито сахрањен је у “Кући цвећа” у Београду.

РАСПАД СФРЈ
2016/08/04,16:25
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ
РАСПАД СФРЈ - ТЕКСТ
2016/08/04,16:27

РАСПАД СФРЈ - ТЕКСТ

Осамдесетих година Југославију је захватила велика економска криза. Испоставило се да је економски напредак земље у претходном периоду био последица задуживања на западу. Програм економске стабилизације (1982.) није дао жељене резултате. Након Титове смрти није изабран нови председник, већ је улогу председника обављало осмочлано Предедништво које су чинили представници свих република и покрајина. Председни Председништва се мењао на сваких годину дана и долазио је из друге републике или покрајине.

Осамдесетих година у политичком животу СФРЈ почела су да доминирају национална питања. Најсложенија ситуација била је на Косову, где су 1981. године организоване сепаратистичке демонстрације. Срби на Косову били су у тешком положају услед све јачег терора од стране Албанаца. То је доводило до исељавања Срба са Косова.

До краја осамдесетих година у скоро свим републикама разбуктао се национализам и све се више говорило о распаду земље. Политичку кризу пратила је све тежа економска криза.

Године 1990. у свим југословенским републикама одржани први вишестраначки избори од завршетка рата. У свим републикама победу су однеле странке са јаким националистичким програмима. Формални распад Југославије започео је 25. јуна 1991. године, када је словеначки парламент, на основу резултата референдума, прогласио независност, а наредног дана је то учинио и хрватски сабор. Отцепљење Словеније и Хрватске пратио је и пораст међунационалне мржње који изазвао грађанске ратове на подручју Хрватске и Босне и Херцеговине.

Грађански ратови у бившој СФРЈ били су веома крвави и трајали су од 1991 – 1995. године. Априла 1992. године самосталност је прогласила и Босна и Херцеговина.

1992. године настала је Савезна Република Југославија (СРЈ) коју су чиниле Србија и Црна Гора.

За политичку кризу и избијање грађанских ратова међународна заједница је окривила Србију и зато јој увела економске санкције. Санкције су деловале погубно за привреду Србије, а најјтежа последица била је хиперинфлација, незапамћена у свету.

У операцијама хрватске војске “Блесак” и “Олуја” 1995. године завршен је рат у Хрватској, а последица је била егзодус око 600 000 Срба из Хрватске и страдање оних Срба који су остали у Хрватској. Рат у БиХ, који је био још крвавији него у Хрватској,  завршен је потписивањем Дејтонског споразума новембра 1995. године по којем је БиХ подељена на Републику Српску и БХ федерацију.

1998. године на Косову и Метохији тзв. Ослободилачка војска Косова почела је са терористичким акцијама с циљем стварања етнички чистог Косова. Република Србија је ред и мир на Косову, као и заштиту Срба покушала да очува путем снага војске и полиције. Међународна заједница и овога пута је окривила Србију за стање на Косову и под изговором да штити Албанце од српске репресије НАТО пакт је извео тромесечно бомбардовање СРЈ током пролећа 1999. године. Бомбардовање је окончано јуна 1999. године, а по Кумановском споразуму оружане снаге СРЈ и полицијске снаге Србије морале су да се повуку са Косова.

Режим председника Србије Слободана Милошевића током дведесетих година био је суров према политичким неистомишљеницима. Незадовољство у народу је расло. На изборима за предедника СРЈ септембра 2000. године победу је однео кандидат Демократске Опозиције Србије Војислав Коштуница. Због непризнавања изборне победе присталице опозиције су одржале 5. октобра 2000. године велике демонстрације које су довеле рушења режима Слободана Милошевића.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu