ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« ЗЛАТНО ДОБА АТИНЕ И ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ | Main | ХЕЛЕНИЗАМ »

ЗЛАТНО ДОБА АТИНЕ И ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ - ТЕКСТ
2015/01/26,18:46
ПЕРИКЛОВО ДОБА

 

Перикле је у политички живот ушао после битке код Еуримедонта 468.гпне. Постао је вођа атинских демократа наследивши Ефијалта. За време Периклеа атинска демократија доживела је процват. Перикле је моћ заснивао на звању стртега од 443. гпне.

Перикле је спровео многе демократске реформе. Најмоћнији орган власти постала је Народна скупштина која се састајала три пута месечно. Перикле је да би у јавни живот Атине увео и најсиромашније грађане увео дневнице за све јавне и чиновничке дужности. Из државне касе сиротињи плаћане улазнице за позоришта

 У доба Периклеа порасла је војна снага Атине. Саграђена је велика флота од преко 300 бродова, а сувоземна војска имала је прекјо 60 000 пешака.

У овом периоду и култура је доживела велики процват. На брду Акропољу саграђени су храмови Партенон, Ерехтеон, зграда Пропилеји и др. Саграђено је Дионисијево позориште, помагани су филозофи, уметници и научници.

 ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ

Узроци рата: тежња Спарте и Атне за хегемонијом (превлашћу) над свим полисима и страх Спарте од великог јачања Атине.

 Пелопонески рат је вођен од 431. до 404. гпне. са прекидом од 421. до 415. гпне. између Спарте и Атине тј. између Пелопонеског и Атинског поморског савеза. Повод за рат била је борба између аристократа и демократа на острву Коркири (Крфу) у коју су се умешали Спарта и Атина.

 

Ток рата:

 Прва фаза рата од 431. до 421. гпне. названа је Архидамов рат (по спартанском краљу Архидаму). Спартанци су упали у Атику пустошећи насеља. По Периклеовом савету Атињани су се склонили међу атинске зидине. Године 429. пне у Атини избија куга која је десетковала атинско становништво и од које је умро и сам Перикле.

 После Периклеове смрти у Атини се издвајају два државника, Никија – вођа аристократа и Клеон – вођа демократа. Никија је био за мир, па чак и пријатељство са Спартом, док је Клеон био за наставак рата. Рат је настављен.

 Атињани су 425. гпне. заузели Пилос. На северу у Тракији спартански краљ Брасида је заузео Амфипољ, али су га Атињани повратили 422. при чему је Брасида погинуо. Због страха Атине да ће се савезници побунити, као и страха Спарте од устанка хелота, 421.гпне. склопљен је Никијин мир на 50 година.

 У Атини је најмоћнији човек постао Алкибијад. Он је наговорио Атиљане да предузму поход на богату Сицилију. Поход је почео 415.гпне. због чега је Спарта објавила рат Атини.

 Атински аристократи који су били Алкибијадови непријатељи и који нису хтели нови рат са Спартом, чим је флота отпловила на Сицилију оиптужили су Алкибијада за безбожништво. Ово је увредило Алкибијада и он је пребегао Спартанцима. Атинску неслогу искористили су Спартанци који су заједно са Сиракужанима потукли атинску флоту на Сицилији. На Сицилији је погинуло или заробљено око 40 000 Атињана. После овог пораза Атина се никада није опоравила.

 Спарта је затим склопила савез са Персијом. Удружена спартанска и персијска флота уништиула је атинску у бици код Егоспотама 405 гпне. услед глади која је наступила Атина је била принуђена да се преда спартанском краљу Лизандру 404.гпне чиме је рат био завршен.

 Спартанци су растурили Атински поморски савез, атинске зидине морали су порушити сами Атињани, преосталу флоту Атина је морала предати Спарти и коначно у Атини су аристократи оформили тзв. владу тридесеторице тирана.

Коментари

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu