ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« РИМ - НАЈВЕЋА СИЛА СТАРОГ ВЕКА | Main | РИМ У ДОБА ЦАРСТВА »

РИМ - НАЈВЕЋА СИЛА СТАРОГ ВЕКА - ТЕКСТ
2016/08/03,12:54

 РИМ - НАЈВЕЋА СИЛА СТАРОГ ВЕКА - ТЕКСТ

РИМСКА ОСВАЈАЊА

Освајање Италије

На самом почетку највећи противник Рима био је етрурски град Веји. После вишедеценијске борбе град Веји и Етрурци били су покорени 396. гпне. тако је средња Италија била покорена.

Упоредо са освајањем средње Италије  текле су борбе са Галима у северној Италији. Али Гали су 390. гпне. угрозили и сам Рим и чак га заузели (сем капитола). Гали су се задовољили пљачкањем, а кда су им Римљани платили откуп у злату повукли су се. Рим ће потом поново бити изграђен и добро утврђен. По веровању Римљана капитол су спасиле "свете гуске" у капитолском храму које су изненада загакале и тако пробудиле римску стражу.

Ради освајања плодне Кампаније Римљани су од 327 – 290. гпне. водили ратове са Самнићанима. У почетку су трпели поразе, јер су против Римљана устали Етрурци и поново су упали Гали. Поштзо су били боље наоружани Римљани су успели да на крају однесу победу.

Почетком 3. впне. Римљани су почели да продиру у јужну Италију, где су се од 8. впне. налазили колонизовани Грци (из Спарте). Највећи противник био је град Тарент. Главни узрок рата био је тај што су таренћанима Римљани постали велики конкуренти у трговини. Када су Таренћани запленили пет римских трговачки бродова Римљани су им објавили рат. Таренћани су у помоћ позвали епрског краља Пира који је био потомак Александра Македонског и маштао је о освајању запада. Пир је победио Римљане у биткама код Хераклеје 280. гпне. и код Аускулума 279. гпне, али је претрпео велике губитке (Пирова победа). Одлучујућа битка одиграла се код Беневента 275. гпне. у којој су Римљани потукли Пира.

Неколико деценија касније Римљани су покорили ратоборне Гале и тиме завладали целом Италијом.

Римска управа у Италији:  према покореном становништву Римљани су се различито односили. Поједини грађани имали су скоро сва права као и Римљани. То су били градови – муниципије. Неки градови добили су положај савезника – федерата, који су задржали самоуправу али су морали да дају помоћну војску. У натежем положају су били градови без самоуправе – префектуре. Овим градовима одузимана је земља која је проглашава за државну и која је дељена римским колонистима. У овим градовима Римљани су се користили тактиком ²завади па владај (divide et impera)².

 Војска: ратна служба трајала је од 17 до 45 година. Главнину војске чинила је тешко наоружана пешадија. Пешаци су имали кратке мачеве са два сечива и копља. Носили су оклопе, шлемове и велике штитове. Основна јединица била је легија која ће имати и до 4200 војника. Поред пешака свака легија је имала и одређен број лако наоружаниј коњаника. У току битке легија се развијала у три правца. У првом су били млади војници, другом старији, а трећем најискуснији. Владала је строга дисциплина. За војнике су пост6ојала бројна одликовања, а за војсковође би после победа биле приређиоване свечане поворке – тријумфе. У биткама су кориштене бројне ратне справе: катапулти, овнови, куле и корњаче.

Пунски ратови

Су ратови Рима и Картагине. Названи су пунски јер су Римљани Картагињане називали Пунима. Картагина је била феничанска колонија на простору даншњег Туниса и она је контролисала трговину Средоземљем. Да би овладали Средоземљем Римљани су морали да поразе Картагине. Између Рима и Картагине вођена су три пунска рата.

 Први пунски рат 264 – 241. гпне: борбе су вођене на Сицилији. Римљани су саградили 200 тријера. Римљани су успели да картагину потисну са Сицилије и да освоје Сардинију и Корзику.

 Други пунски рат 218 – 201. гпне: губитак Сицилије, Сардиније и Корзике Картагина је надокнадила освајањем Пиринејског полуострва што је био узрок II пунског рата. Овај рат је за Римљане био најтежи, пре свега због сјајног картагинског војсковође Ханибала. Он је са огромном војском опремљеном ратним слоновима на Апенине стигао тако што је прешао Пиринеје и Алпе и том приликом покупио традиционалне римске непријатеље Гале. Ханибал је изненађене Римљане предвођене диктатором Фабијем Максимом потукао у бици код Транзименског језера 217 гпне. и примакао се Риму. Због добре утврђености ханибал није одмах напао град, већ је до нове битке дошло код града Кане 216. гпне. Ханибал је смислио генијалан план тако што је своју војску поређао у облику потковице ћији је центар био слаб, а крила јака. Када су Римљани продрли у ослабљени центар, Ханибал их је опколио и нане тежак пораз. Римљани од тада прелазе на нову тактику, избегавајући отворен сукоб. Ханибалова војска била је исцрпљена сталним ситним чаркама, а сељацима је наређивано да уништавају летину како би Ханибал остао без хране. Римљани су истовремено потукли картагинску војску у Шпанији којојм је командовао Ханибалов брат Хаздрубал. Тада се Римљани предвођени војсковођом Корнелијем Сципионом Африканцем пребацују у Африку, због чега је Ханибал био принуђен да напушта Италију. До одлучујуће битке дошло је код града Заме 202. гпне. у којој је Ханибал поражен. Картагина ипак није била сасвим уништена.

 Трећи пунски рат 149 – 146. гпне: да би дефинитивно уништили Картагину Римљани су повели трећи рат. После трогодишње опсаде заузета је Картагина. Градска територија била је узорана, а римски свештеници бацили су клетву на град како се Картагина никада неби опоравила. Овом победом Римљани су постали господари западног Средоземља.

Освајања на Истоку

Римљани најпре почињу са освајањем Балканског полустрва, где им жесток отпор пружају Илири и њихова краљица Теута. После дуготтрајних борби 221. гпне. Илири су били покорени.

148. гпне Римљани су покорили македонију. Исте године кад и Картагину 146. пне Римљани освајају Грчку и претварају је у провинцију Ахају. Цело Балканско полуострво Римљани су освојили почетком нове ере, а земљу Дачана (данашња Румунија) почетком 2. вне.

После II пунског рата Римљани су започели продор и у Азију. Римљани најпре заузимају државу Селеукида (Сирија и један део мале Азије). Краља ове државе Антиоха III Римљани су поразили 190. гпне. у бици код Магнезије.

133. гпне. Римљани су освојили малу Азију и то тако што су наговорили последњег пергамског краља Атала III да им своју краљевину остави у наслеђе. Последња у низу од бивших Александрових држава коју су Римљани освојили био је Египат 30. гпне..

 Власт у провинцијама

Римљани су освојене области ван Италије називали провинцијама. У њима су били смештени војни гарнизони чији је задатак био да становништво држе у покорности. Становништво се често бунило, али су Римљани лако гушили побуне. У западним провинцијама лако се ширила романизација староседелаца,  док се у покореним земљама на истоку задржао грчки језик и култура. Највећи део земље староседелаца Римљани су одузели и доделили својим аристократама. Тако су настали огромни поседи латифундије на којима су радили робови.

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu