ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« РИМСКА КУЛТУРА | Main | ПАД РИМА »

РИМСКА КУЛТУРА - ТЕКСТ
2016/08/03,13:14

 РИМСКА КУЛТУРА - ТЕКСТ

 

РИМСКА КУЛТУРА

РЕЛИГИЈА

Се развијала под утицајем грчке религије.

Јупитер – врховни бог, господар муња и громова

Јунона – Јупитерова жена, заштитница брака, удатих жена, породице и читавог римског народа

Минерва – богиња мудрости, бдела је над ђацима и занатлијама

Нептун – владар мора и покровитељ прекоморске трговине

Марс – бог рата, код сељака бог земљорадње и сточарства

Венера – богиња лепоте и љубави

Дијана – богиња месеца и заштитница дивљих животиња

Вулкан – бог ватре и покровитељ ковача

Церера – богиња плодности, бдела је над житом и другим плодовима

Аполон – бог светлости и заштитник уметности

Када су Римљани дошли у додир са источним културама, прихватили су и неке њихове култове, као што је култ велике мајке богова – Кибеле.

Римљани су чували и породичну религију. Свака породица имала је Ларе и Пенате. Ларе су штитиле породично огњиште, а Пенате су људе штитиле и ван куће и старали се о благостању целе породице. Постојао је и култ предака. Римљани су по овом култу веровали у загробни живот и фебруара месеца су одлазили на гробове својих предака и носили им храну на дар. Веровали су да се тада мртви враћају на кратко у свет живих. Римљани су веровале у у мане – добре духове о којима су се потомци старали и лемуре – зле духове које су преци заборавили.

Римски свештеници названи су аугурима и они су тумачили вољу богова на основу лета птица. Харуспици су одговоре тражили у утробама, пре свега јетрама жртвованиг животиња.

 У сфери религије поред старе створене у доба републике јављају се и неки нови култови под утицајем источњачких култова. То су култови Митре, Изиде и Непобедивог сунца. Митра је био персијски бог светлости и истине. У Риму је био представљен као спаситељ праведних, борац против свега што је зло и грешно. Египатску богињу Изиду посебно су поштовали морепловци. Култ Непобедивог сунца донет је из Сирије. Нарочито га је поштовао цар Константин.

КЊИЖЕВНОСТ

Комедиограф Тит Манције Плаут писао је по узору на грче комедије.

Песништво је било оригинално. У римским песмама преплићу се историја, поезија и митови. Издвајају се Еп о Првом пунском рату Гнеј Невија, затим Летописи Квинт Енија који садрже податке од Енејиног бекства из Троје до пишчевог времена у II впне. Од писаца најзначајнији су Вергилије, Хорације и Овидије.

Вергилије (70 – 19. гпне.) је био велики Августов и Меценин пријатељ. Мецена је био члан Императорског савета који је песницима пружао обилну новчану помоћ. Најважније Вергилијево дело је Енеида у којем се описује тројански јунак Енеја (чији су потомци основали Рим) и његови подвизи.

Хорације (65 – 8.гпне.) је био лирски песник. Оставио је више збирки песама од којих су му најзначајније Песме и Оде.

Овидије (43. гпне. – 18.гне. ) је био на Августовом удару не зна се из којих разлога. Живео је у прогонству у граду Томи (Констанца) на Црном мору где је и умро. Писац је сетних и тужних песама – елегија. Најзначајније му је дело Метаморфозе (преображаји).

Беседништво је било веома цењено. Највећи римски беседник био је Цицерон (106 – 43. гпне.). беседништво је учио у Риму, Атини и на Родосу у школи Посејдонији. Стекао је славу као адвокат, а бавио се и поплитиком. Најечувенија беседа Цицерона је Флипике уперена против Марка Антонија.

АРХИТЕКТУРА

Градови су грађени по грчком узору уз примену сва три стила, највишће коринтског. Људи су живели у инсулама – данашњим стамбеним зградама са три или четири спрата. У центру града се налазио трг – форум. Издавајају се амфитеатри за борбе гладијатора и позоришне представе, терме – јавна купатила, аквадукти – водоводи, тријумфалне капије тј. славолуци.

У ликовној уметнсти развио се портрет.

ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

У Риму су се посебно развиле друштвене науке (историја и филозофија).

 Историја: Анали – су први историјски списи у Риму. Врховни свештеници су у календар уносили имена конзула и наводили све што се важно деслио за ту годину. Крајем III впне по угледу на њих историчари су описивали године – аналисти. Најпознатији аналисти овог доба су Фабије Пиктор – писао на грчком језику од оснивања Рима до Ханибаловог похода на Италију, Марко Порције Катон Старији – дело Почеци на латинском језику.

Најпознатији римски историчари били су Цезар, Тит Ливије, Тацит, Амијан Марцелин и Плиније Старији. Цезар је написао два изузетна дела Коментари о галском рату и Коментари о грађанском рату. Тит Ливије (59 гпне – 17.гне) је написао велико историјско дело Од оснивања града у 142 књиге. Корнелије Тацит (54 – 117.гне) је написао дела Германија, Историја и Анали, док је Амијан Марцелин (Грк који је величао Рим) писао дело које је обухватало период од 96 – 378. године. Плиније Старији је написао дело Историја природе која представља енциклопедију природних и друштвених наука.

Филозофија: назначајнији римски филозофи били су Лукреције Кар и Сенека. Лукреције Кар је живео I впне. своје филозофске мисли је изнео у стиху у делу О природи ствари. Лукреције ту развија мисли  грчких филозофа материјалиста. Сенека је био Неронов учитељ, филозоф и писац трагедија.

ПРАВО

Највећи и најоригиналнији допринос светској култури Римљани су дали у области права. Проучавање пеава је било важно да би се у великој држави лакше решио сваки спор око наслеђа, поседа, преузетих обавеза и слично. Римско право је постало темељ свих каснијих правних система. Темељ римске правне науке чинила је теорија да нико није крив док се не докаже супротно, те да је стога неопходно вођење правног поступка. Најпознатији римски правници били су Папијан, Паул, Улпијан, Модестин и Гај.

 

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu