« ДРУШТВО У ДРЖАВИ НЕМАЊИЋА | Main | СРЕДЊОВЕКОВНА БОСНА И ДУБРОВНИК »
ДРУШТВО У ДРЖАВИ НЕМАЊИЋА - ТЕКС
Владар је био неприкосновена личност, као и у другим феудалним државама. српски владари носили су титуле великог жупана, краља и цара.
Српску властелу чинили су властелини (крупна властела) и властеличићи (ситна властела). Феудални поседи у средњовековној Србији називани су баштинама и пронијама, по узору на Византију. Привилеговани друштвени слој било је и свештенство.
Државне саборе чинили су владар, крупна властела и крупно свештенство. Владар их је сазивао да би издавао наређења, саветовао се, проглашавао законе, крунисао се...
Зависни сељаци у Србији називани су себрима. Себри су обрађивали поседе властеле и плаћали бројне дажбине.
Држава је била подељена на области – жупе, којима су управљали жупани које је постављао владар. Жупани су морали да спроводе владарева наређења. Владар је често знао да изненада дође у неку жупу и провери жупана. Пограничне жупе биле су посебно уређене и називале су се крајишта. Управници градова звали су се кефалије.
Највећи део становништва бавио се земљорадњом и сточарством. Рударство је највише допринело развоју средњовековне Србије. Најзначајнији рудници били су Брсково, Ново Брдо и рудник на планини Рудник. Сви приходи од рударства припадали су владару.
« | Август 2016 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 |