ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« СРПСКА ДЕСПОТОВИНА | Main | ПРВА ВЛАДАВИНА КНЕЗА МИЛОША И МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА »

СРПСКА ДЕСПОТОВИНА - ТЕКСТ
2016/08/04,00:34

СРПСКА ДЕСПОТОВИНА - ТЕКСТ

Године 1402. у Османско царство проваљују Монгли, освајачи и пљачкаши са далеког истока. У бици код Ангоре (Анкаре) султан Бајазит је од монголског вође Тамерлана доживео тежак пораз, заробљен је и погубљен. Монголи су жестоко опустошили Турску и напустили је. Турска се није могла опоравити у наредних тридесетак година, што је дало могућност балканским народима да се опораве и обнове своје државе.

У ангорској бици као турски вазали учествовали су и Стефан Лазаревић – син кнеза Лазара и Ђурађ Бранковић – син Вука Бранковића. По повратку у Србију Стефан Лазаревић је у Цариграду од византијског цара добио високу титулу деспота и богате дарове, чиме је постао најмоћнији великаш у Србији.

По доласку у Србију деспот Стефан постаје самосталан владар и од тада се српска држава назива Деспотовином. Да би био сигуран од Турака деспот Стефан постаје вазал угарског краља Жигмунда од којег добија Мачву, Београд и Браничево.  Од 1404. године Београд по први пут у историји постаје престоница Србије.

У време деспота Стефана долази до привредног и културног обнављања српске државе. Разлика у односу на немањићку Србију била је у томе што се народ за време упада Турака померио ка северу. Оживели су рудници, занатство, трговина са Дубровником.

Долази до великог културног успона. Обновљено задужбинарство. Манастири овог периода грађени су у такозваном Моравском стилу градње. Манастир Раваница и црква Лазарица су задужбине кнеза Лазара. Манастир Љубостиња је задужбина кнегиње Милице. Манастири Манасија и Копорин су задужбине деспота Стефана.

У овом перооду радила ке Ресавска преписивачка школа. Монаси ресавских манастира преписивали су верске књиге. Прва српска песникиња монахиња Јефимија, супруга покојног деспота Угљеше Мрњавчевића, написала је дела Жал за младенцем Угљешом и Похвалу кнезу Лазару. Похвала кнезу Лазару извезена је златним нитима и представља покров за његов гроб. Деспот Стефан, велики владар и витез, био је и велики песник. Написао је дело Слово љубве. Константин Филозоф, пратилац деспота Стефана написао је  Житије деспота Стефана. Најзначајнији правни споменик овог времена је деспот Стефанов Закон о рудницима.

Године 1427. умире деспот Стефан. Пошто није имао наследника деспотстску титулу предао је свом сестрићу Ђурађу Бранковићу. Ђурађ Бранковић подиже нову престоницу Смедерево.

Тридесетих година 15. века Турци су поново постали сила и обнављају своје војне походе. Године 1439. дошло је до првог пада Српске деспотовине. Године 1444. деспот Ђурађ успева да обнови Деспотовину, али у нешто мањој територији.

Године 1453. султан Мехмед II Освајач осваја Цариград и Византију.

Године 1455. Турци освајају рудник Ново Брдо.

Године 1456. умире деспот Ђурађ

Године 1459. Турци освајају Смедерево и Српску деспотовину.

 

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu