« ДРУГА ВЛАДАВИНА КНЕЗА МИЛОША И МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА | Main | СРБИЈА НА ПУТУ КА НЕЗАВИСНОСТИ 1868 - 1878. ГОДИНЕ »
ДРУГА ВЛАДАВИНА КНЕЗА МИЛОША И МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА - ТЕКСТ
Повратком Обреновића на престо
Србија је повела активнију политику према Турској. За кратко време своје друге
владавине (1858 – 1860.) кнез Милош је донео закон о наследству прстола,
склонио по страни устав из 1838. и затражио од Порте да исели муслиманско
становништво из Србије. Наставио је да влада апсолутистички, тако да је народ
после његове смрти осетио олакшање.
Очеву политику наставио је кнез
Михајло у својо другој владавини (1860 – 1868.). Турско становништво и турска
војска на калемегдану били су чести извори сукоба. После инцидента на Чукур
– чесми (1862.) када је турски војник убио српског дечака избила је
побуна у Београду. Турци су са тврђаве бомбардовали београдску варош. Конзули
великих сила спречили су даље заоштравање сукоба. Кнез је успео да исели Турке
из Ужица и Соколске тврђаве, а врхунац његове политике био је предаја
градова од стране Турака 1867. године. После овога турака у Кнежевини
више није било, а једини знак султановог суверенитета над Србијом био је турски
барјак, поред којег се налазио српски.
Кнез Михајло и председник владе
Илија Гарашанин су се спремали за рат против Турске и у том смислу Србија је
склопила тзв. Први балкански савез са Црном Гором, Грчком и Румунијом, као и са
хрватском Народном странком и бугарским револуционарним комитетом.
У унутрашњој политици кнез Михајло
је био апсолутиста, али се он сматра просвећеним спаолутистом. Доношењем закона
о Државном савету, Народној скупштини, државној управи и Народној војсци, кнез
Михајло је учврстио своју власт, али је у многоме Србију осамосталио у односу
на Турску. Био је велики реформатор, а пошто је период прогонства провео
путујући Европом и упознајући се са модерним тековинама европског друштва,
покушао је да део тих тековина пренесе у заосталу, непросвећену и још увек
неослобођену Србију.
Као реформатор и апсолутиста кнез Михајло је многима сметао. У никада у потпуности разјашњеном атентату у Кошутњаку 1868. године кнез Михајло је убијен док се шетао. Убице су похватане и касније осуђене. Проблем који је настао након атентата био је у томе што Михајло није имао потомства, па тако и Србија наследника. Група оданих људи из власти и војске, је у првим тренуцима по атентату заузела све важније државне институције, а за наследника прогласила малолетног Милана Обреновића, Михајловог брата од стрица и унука Јеврема Обреновића.
| « | Август 2016 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||



























