ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« КНЕЖЕВИНА ЦРНА ГОРА | Main | СРБИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ У 19. ВЕКУ »

КНЕЖЕВИНА ЦРНА ГОРА - ТЕКСТ
2016/08/04,01:34

КНЕЖЕВИНА ЦРНА ГОРА - ТЕКСТ

 

Наследник Петра II, Данило одустао је од рукоположења за владику, па је вешто извео да га Скупштина главара 1851. прогласи за кнеза. Од доба књаза Данила (1851 – 1860.) Црна Гора се назива кнежевином. Русија је књаза Данила признала за световног господара, али не и Турска. Она је искористила један безначајни погранични сукоб да нападне Црну Гору. Напад Турака предводио је славни Омер – паша Латас. Он је почетком 1853. године опколио Црну Гору и стигао до Цетиња, али је Данило затражио помоћ Аустрије и Русије, које су интервенисале и спречиле покоравање Црне Горе.

Књаз Данило је наставио агресивну политику према Турцима. Тражио је од великих сила признавање независности, територијално проширење и разграничење са Турском 1856. али Париски конгрес сазван после Кримског рата није расправљао о Црној Гори.

Пошто је Црна Гора помагала устанике Луке Вукаловића у Херцеговини, Порта је наредила босанском везиру да нападне Црну Гору. На Граховцу 1858. босанска војска је била поражена, што је Данилу донело велики углед.

Скупштина на Цетињу је 1855. донела Законик књаза Данила Првог, којим су регулисани уставни, правни, кривични, грађански и наследни односи, као и сам судски поступак. Прописане казне биле су строге.

Књаз Данило владао је аутократски, пошто је протерао све противнике из земље. Једна породична свађа завршила се осветом и његовим убиством у Котору (1860.).

Данила је наследио књаз Никола I Петровић (1860 – 1918.). Ово је владар који је убедљиво најдуже владао на овим нашим просторима. И он је наставио да води ратоборну политику према Турцима. Још једно помагање херцеговачким устаницима, довело је до новог рата са Турцима (1862.). Турке је поново предводио Омер – паша Латас, а Црногорце војвода Мирко. Омер – паша је поново стигао до Цетиња и овога пута је Русија спасила Црну Гору.

Невесињска пушка (1875.) је по трећи пут увела Црну Гору у рат са Турском. Почетку рата претходило је склапање тајног савеза између Србије и Црне Горе. Црногорци су се јуначки борили и у неколико битака поразили Турке. Победе су однешене у биткама на Фундини, Вучјем Долу и код манастира Морача, после којих су ослобођени Никшић, Бар и Улцињ. Санстефанским миром Црна Гора је стекла независност и велико територијално проширење. То је потврђено и одлукама Берлинског конгреса. Стицањем независности постигнут је највећи успех Црне Горе у 19. веку, а територија је удвостручена. Као и Србија и Црна Гора је била незадовољна решењем да се БиХ да на управу Аустрији. 

 

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu