« СРБИЈА НА ПУТУ КА НЕЗАВИСНОСТИ 1868 - 1878. ГОДИНЕ | Main | ЦРНА ГОРА У ДОБА ВЛАДИЧАНСТВА »
СРБИЈА НА ПУТУ КА НЕЗАВИСНОСТИ 1868 - 1878. ГОДИНЕ - ТЕКСТ
До пунолетства кнеза Милана
Србијом је управљало трочлано Намесништво у саставу генерал Миливоје Петровић
Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић. Осим старања о малолетном кнезу,
Намесништво је 1869. донело Устав који је познатији под именом Намеснички
устав. Овим уставом учвршћена је владавина Обреновића, зајамчена су
грађанска права и судство је било независно.
Чим је постао пунолетан и званично ступио на престо, кнез Милан се суочио са великим изазовом. То је био до тада највећи устанак Срба у БиХ, тзв. Невесињска пушка (1875.). Народ у земљи захтевао је од кнеза да се помогне прекодринској браћи и да кнез објави рат Турској. Кнез Милан сматрајући да Србија није довољно спремна за рат, а и знајући за договор Русије и Аустрије да ће се у сукоб умешати, тек ако Србија доживи катастрофу, покушавао је да Србију не увуче у рат. Ипак, под великим пристиском јавности кнез Милан је био принуђен да Турској објави рат јуна 1876. године.
Први српско – турски рат је показао колико је кнез био у
праву. Иако је била потпогнута руским добровољцима српска војска доживела је
тешке поразе на Шиљеговцу и код Ђуниса. Захвађујући интервенцији
Русије Турска је пристала на примирје.
Други српско – турски рат је траја 1877 – 1878. и започео
је уласком Русије у рат против Турске. Главнина рата Русије и Турске вођена је
у Бугарској, док је српска војска наступала према Нишу. Српска војска
ослободила је Ниш, Врање, Пирот и допрла до Грачанице на Косову. Рат је завршен
Санстефанским
миром између Русије и Турске. На опште запрепашћење Србије створена је
Велика Бугарска, добар тео српских етничких територија ушао је у састав те
државе, а БиХ је добила аутономија. Склапањем овог мира русија је остварила
доминантан утицај на Балкану.
Незадовољне великим јачањем Русије на Балкану, велике силе су одмах сазвале конгрес у Берлину. На Берлинском конгресу (1878.), иако је била у подрђеном положају Србија је стекла независност са територијалним проширењем на нишки, пиротски, врањски и топлички округ. Независзност је стекла и Црна Гора са значајним територијалним приширењем, Бугарска је подељена на Кнежевину Бугарску и Источну Румелију, док је БиХ дата на управу Аустроугарској. Иако у потпуности није могла бити задовољна одрдбама Берлинског конгреса, пре свега решењем за БиХ, стицање независности био је највећи успех Србије у 19. веку.
« | Август 2016 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 |