ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« СРБИЈА НА ПУТУ КА НЕЗАВИСНОСТИ 1868 - 1878. ГОДИНЕ | Main | ЦРНА ГОРА У ДОБА ВЛАДИЧАНСТВА »

СРБИЈА НА ПУТУ КА НЕЗАВИСНОСТИ 1868 - 1878. ГОДИНЕ - ТЕКСТ
2016/08/04,01:24

 

 

СРБИЈА НА ПУТУ КА НЕЗАВИСНОСТИ 1868 - 1878. ГОДИНЕ - ТЕКСТ

 

До пунолетства кнеза Милана Србијом је управљало трочлано Намесништво у саставу генерал Миливоје Петровић Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић. Осим старања о малолетном кнезу, Намесништво је 1869. донело Устав који је познатији под именом Намеснички устав. Овим уставом учвршћена је владавина Обреновића, зајамчена су грађанска права и судство је било независно.

Чим је постао пунолетан и званично ступио на престо, кнез Милан се суочио са великим изазовом. То је био до тада највећи устанак Срба у БиХ, тзв. Невесињска пушка (1875.). Народ у земљи захтевао је од кнеза да се помогне прекодринској браћи и да кнез објави рат Турској. Кнез Милан сматрајући да Србија није довољно спремна за рат, а и знајући за договор Русије и Аустрије да ће се у сукоб умешати, тек ако Србија доживи катастрофу, покушавао је да Србију не увуче у рат. Ипак, под великим пристиском јавности кнез Милан је био принуђен да Турској објави рат јуна 1876. године.

 Први српско – турски рат је показао колико је кнез био у праву. Иако је била потпогнута руским добровољцима српска војска доживела је тешке поразе на Шиљеговцу и код Ђуниса. Захвађујући интервенцији Русије Турска је пристала на примирје.

Други српско – турски рат је траја 1877 – 1878. и започео је уласком Русије у рат против Турске. Главнина рата Русије и Турске вођена је у Бугарској, док је српска војска наступала према Нишу. Српска војска ослободила је Ниш, Врање, Пирот и допрла до Грачанице на Косову. Рат је завршен Санстефанским миром између Русије и Турске. На опште запрепашћење Србије створена је Велика Бугарска, добар тео српских етничких територија ушао је у састав те државе, а БиХ је добила аутономија. Склапањем овог мира русија је остварила доминантан утицај на Балкану.

Незадовољне великим јачањем Русије на Балкану, велике силе су одмах сазвале конгрес у Берлину. На Берлинском конгресу (1878.), иако је била у подрђеном положају Србија је стекла независност са територијалним проширењем на нишки, пиротски, врањски и топлички округ. Независзност је стекла и Црна Гора са значајним територијалним приширењем, Бугарска је подељена на Кнежевину Бугарску и Источну Румелију, док је БиХ дата на управу Аустроугарској. Иако у потпуности није могла бити задовољна одрдбама Берлинског конгреса, пре свега решењем за БиХ, стицање независности био је највећи успех Србије у 19. веку. 

 

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu