ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ 1941 - 1945. ГОДИНЕ | Main | КАРАКТЕРИСТИКЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА »

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ 1941 - 1945. ГОДИНЕ - ТЕКСТ
2016/08/04,14:05

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ 1941 - 1945. ГОДИНЕ - ТЕКСТ

Напад на СССР: када је покорио Француску и када је видео да не може покорити Британију, Хитлер се окренуо нападу на Совјетски Савез. План напада на СССР носио је шифовани назив План Барбароса и предвиђао је ангажовање свих расположивих снага, што Немачке, што њених савезника. Напад је отпочео 22. јуна 1940 и он представља највећу војну операцију у историји ратовања, јер се фронт простирао по дужини више од 3000 км. Већ првог дана Немци су пробили фронт на неколико места. У наредних неколико недеља и месеци Немци су овладали огромним пространствима Белорусије и Украјине. До октобра 1941. Немци суна северу стигли до Лењинграда (Санкт Петерсбурга) којег ће 950 дана држати под опсадом, на југу су заузели скоро целу Украјину и део Крима. Крајем новембра Немци стижу на 30 – тљк километара од Москве. Стаљин је тада за команданта одбране Москве поставио генерала Георгија Константиновича Жукова, који је за одбрану Москве са далеког истока довукао значајне снаге. Москва је до краја децембра била одбрањена захваљујући френетичној борби Црвене армије и цивила, али захваљујући оштрој руској зими која је потпуно паралиасла немачке војнике и немачке оклопно – механизоване јединице.

Улазак САД – а у рат: САД су од почетка рата заузеле неутралан став, мада се видело да ипак више нагињу немачким противницима. САД су на Пацифику имале бројне поморске базе, а Јапан је желео да оствари превласт на том простору. После низа неуспешних преговора, Јапан је изненада и без претходне објаве рата напао највећу америчку војну базу на Пацифику – Перл Харбур на Хавајима 7. децембра 1941. године. Напад је био веома јак и јапанска авијација је уништила највећи део амњеричке флоте на Пацифику. Дан касније САД су објавиле рат Јапану, а 11. децембра Немачка је објавила рат САД – у.

Борбе у сверној Африци 1941.: борбе у северној Африци уско су повезане са развојем догађаја на Медитерану и италијанским аспирација на Балкану и у северној Африци. Мусолини је после окупације Албаније, октобра 1940. напао Грчку. Али, Грци су пружали жесток отпор и тек уз помоћ Немаца Грчка је окупирана априла 1941. годиен. Почетком септембра 1940. Италијани су почели са операцијама у Либији. Иако је Битка за Британију била у пуном јеку, Британци су одвојили око 30 000 војника и и напали италијанске положаје у Либији. Током децембра 1940. Британци су напредовали до Тобрука и Бенгазија. Италијани тада траже помоћ од Немаца који 12. марта у Африку шаљу генерала Ервина Ромела (пустињска лисица). Борбе су се распламсале. Иако су Италијани уз помоћ своје флоте и немачке авијације покушале  да угрозе британску пловидбу Медитераном, у томе нису успели, јер су Британци још једном показали своју супериорност на мору. Током 1941. Британци су успели да ослободе Етиопију, али је укључењем јачих немачких снага северноафрички фронт стабилизован.

Борбе на Источном фронту у 1942.: после пораза код Москве и неуспешних напора да освоје Лењинград, Хитлер је одлучио да појача Јужни Фронт и што пре избије на Волгу и Кавказ, како би се докопао богатих извора нафте и како би се његове јединице даљим продором на исток сусреле са савезником Јапаном. Немци су марта 1942, заузели Харков. Совјети су покушали са противофанзивом али нису успели. Немци су јула 1942. стигли пред Стаљинград, чиме је отпочела пресудна битка у II светском рату – Битка за Стаљинград. Немци су уз велике губитке успели да 17. августа 1942. овладју десном обалом Дона и да избију на 70 км пред Стаљинград. Септембра су отпочеле уличне битке у Стаљинграду. Град се нашао у полуокружењу. Али 19. новембра 1942. Црвена армија прешла је контраофанзиву, а заузимањем Калача на левој обали Дона, немачке јединице у Стаљинграду нашле су се у окружењу. Фебруара 1942. немачке јединице под командом Фридриха фон Паулуса биле су разбијене. Немци су имали огромне губитке од којих се више неће опоравити. У биткама на Волги и у Стаљинграду Немци су изгубили око 1 500 000 војника.. стаљинградска битка показала је да немачке јединице нису непобедиве, да је Црвена армија пребродила кризу и да је постала најјача армија на свету.

Сверноафричко ратиште 1942.: Ромел је планирао да уништи британску 8. армију, затим продужи према истоку, заузме Александрију и Каиро и заузме суецки канал. Ромел јње крајем августа напао британске снаге код Алем ел Халфе у Египту, под командом генерала Бернарда Монтгомерија, али је наишао на снажан отпор. Британци 7. септембра успели да однесу победу. Већ 23. октобра Британци су отпочели напад на немачко – италијанске снаге код Ел Аламејна, а 4. новембра прешли су офанзиву. Том победом Британци су преузели иницијативу на Афричком фронту, стално напредујући према западу и стварајући услове за инвазију Савезника с афричког континента на Италију. Скоро у исто време отпочео је поморски десант на француску северну Африку у Алжиру и Мароку. Ове трупе под командом америчког генерала Двајта Ајзенхауера су имале више од 100 000 војника. Ове трупе укључујући и Британце су у току пролећа 1943., успеле да потисну немачко – италијанске снаге из северне Афруике.

Борбе на Пацифику крајем 1941. и у току 1942.: после напада на Перл Харбур, Јапан је успео да окупирају Тајланд, Бурму и Филипине. Катастрофа у Перл Харбуру је за једно време паралисала амричку флоту, али је већ почетком лета 1942. она била спремна за нова дејства. Прву значајнију победу Американци су на Пацифику однели над Јапаном маја 1942. у Коралном мору када су напали јапанске бродове на сидришту острава Талуге и нанели им велике губитке. Другу значајну победу, испоставило се касније и преломну Американци су однели почетком јуна 1942. код острва Мидвеј.

Рат на Источном фронту 1943.: после победе код Стаљинграда Црвена армија је прешла у офанзиву према западу, ослобађајући велика пространства. Најзначајнија победа Црвене армије у 1943., а уједно и највећа тенковска битка у току рата, била је Курска битка (јул – август 1943.). Немци су у овој бици изгубили 30 својих елитних дивизија с око 500 000 војника и велику ратну технику. Совјетима је у Курској бици победу донело 20 000 артиљеријских оруђа, 3600 тенкова, 920 вишецевних бацача – каћуши и више од 2600 авиона. После овог пораза Немци више нису имали снаге за било какву офанзиву и од тада су се налазили у сталном повлачењу.

Победе савезника у Африци и капитулација Италије: после овлађивања северном Африком, британско – америчке снаге монгомерија и Ајзенхауера припремале су се за инвазију на Италију. Договор о инвазији на Италију постигнут је између Черчила и Рузвелза на конференцији у Казабланци јануара 1943. године. Инвазија на Сицилију отпочела је 10. јула 1943. Операције на Сицилији трајале су до 17. јула, а затим су савезници кренули са инвазијом на Италију. Услед великих пораза у Италији је дошло до великог нерасположења, чак и фашистичкој странци, па је Велико фашистичко веће 25. јула донело одлуку да се Бенито Мусолини разреши свих функција и да се власт преда краљу. Краљ је мандат за састав владе поверио маршалу Пјетру Бадољу. Чија је влада 8. септембра 1943. потписала безусловну капитулацију Италије.

Борбе на Пацифику 1943.: у току ове године Јапанци су били присиљени на повлачење и губљење територија. Од августа 1942. до фебруара 1943., Американци су после успешних битака код Гвадалканала и Талуге (Соломонска острва), потпуно разбили јапанске снаге и овладали овим значајним стратегијским положајима. Крајем 1943. и почетком 1944. године Американци су заузели делове Нове Гвинеје.

Почетком 1944. године Совјети су коначно успели да после 950 дана пробију опсаду Лењинграда и тако се нађу у офанзиви на целом фронту. До лета 1944. Совјетски Савез био је ослобођен.

Јуна 1944. отворен је нови фронт у Европи на западу у Француској. Фронт је отворен после дуготрјних припрема савезника и сталних Стаљинових молби за отварањем другог фронта у Европи. Инвазија америчко – британских снага којима је командовао Двајт Ајзенхауер у Нормандију почела је 6. јуна 1944. године под називом операција Оверлорд. На плажама Нормандије Немци су пружали жестокотпор, али су надмоћније англо – амричке снаге успеле да пробију немачку одбрану и незадрживо крену ка Парфизу. Париз је ослобођен 17. августа 1944. године. Од краја августа савезници су спорије напредовали, кер су Немци пружали жесток отпор по тзв Зигфридовој линији. Ипак генерал Монтгомери је 31. августа заузео Амијен, а за мање од недељу дана и Брисел и Антверпен. Децембра 1944. Немци су покушали са последњом офанзивом на западу у Арденима. И поред збуњености савезника, ова офанзива завршена је неуспешно.

Истовремено са успесима савезника у западној Европи, јединице Црвене армије имале су успеха у источној Европи. У незадрживом походу Црвена армија је до краја 1944. успела да ослободи Пољску, Чехословачку, Румунију, део Југославије, Мађарску и пређе на територију Немачке.

Немачка се тако почетком 1945. нашла нападнута и са запада и са истока, било је само питање времена када ће савезници заузети целу Немачку. Истовремено са освајањем Немачке, савезници су наилазили на коцентрационе логоре у којима је страдало неколико милиона људи, понајвише Јевреја. Највећи логори налазили су се у Аушвицу, Маутхаузену, Бухенвалду. Треблинци, Дахау, Мајданеку. Ови логори били су праве фабрике смрти. Немци су на бруталан начин ликвидирали милионе људи, а најчешћи начин ликвидације био је у гасним коморама.

Јединице Црвене армије су априла 1945. избиле пред Берлин. 2. маја Црвена армија је заузела Берлин, а два дана пре је Хитлер извршио самоубиство. Акт капитуалције Немачке потписао је фелдмаршал Кајтел 9. маја 1945. чиме је рат у Европи био завршен.

Рат је настављен на Далеком истоку, где и поред великих губитака Јапан није желео да капитулира. Јапански пилоти самоубице – камиказе су улетале у америчке бродове и тиме одуговлачиле крај рата. Да би коначно завршиле рат на Далеком истоку, САД су употребиле најмоћније оружје – атомску бомбу. На јапанске градове Хирошиму и Нагасаки бачене су две овакве бомбе које су изазвале незабележена разарања и жртве. Услед тога јапански цар Хирохито је наредио јапанској војсци да однах прихвате услове капитулације. Јапан је потписао капитулацију 2. септембра 1945. године чиме је Други светски рат био завршен.

Рат је однео преко 50 милиона живота. Од тога око 30 милиона цивила. Разлог за овакво страдње цивлиног становништва био је у томе штио су расистичком политиком Немци и њихови савезници по концентационим логорима убијали Јевреје, Роме, али и ратне заробљенике. Осим тога, услед покрета отпора у мнхогим земљама, окупатори су спроводили страховите одмазде над цивилним становништво.

Савезничке конференције

У току рата одржано је више савезничких конференција на највишем нивоу, с циљем успешног вођења рата.

Први састанак савезника одржан је 14. августа 1941. између Черчила и Рузвелта на једном броду у Атласком океану када је потписана Атланска повеља, којом се САД обавезала за помоћ Британији.

Јануара 1943. Черчил и стаљин су се поново састали, овога пута у Казабланци. На тој конференцији савезници су се договорили о инвазији на Сицилији, а на конференцији у Квцебеку августа 1943. савезници су се договорили о отварању фронта у Нормандији.

На конференцији у Техерану, новембра 1943. састали су се по први пут велика тројица Стаљин, Черчил и Русзвелт. На овој конференцији велика тријица су се договарала о значајним питањима међународних односа после рата, као и о припремама за инвазију у Нормандији.

На коференцији у Јалти, фебруара 1945. велика тројица су се договорила о подели интересних сфера после рата. Непосреднио након ове конференције умро је амерички председник Френклин Рузвелт. Заменио га је Хари Труман.

 

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu