ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« ПОКРЕТИ ОТПОРА, ГРАЂАНСКИ РАТ И КВИСЛИНЗИ У ЈУГОСЛАВИЈИ | Main | РАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ 1942 - 1945. ГОДИНЕ »

ПОКРЕТИ ОТПОРА, ГРАЂАНСКИ РАТ И КВИСЛИНЗИ У ЈУГОСЛАВИЈИ - ТЕКСТ
2016/08/04,14:45

 

 

ПОКРЕТИ ОТПОРА, ГРАЂАНСКИ РАТ И КВИСЛИНЗИ У ЈУГОСЛАВИЈИ - ТЕКСТ

 

Услед страховитог терора који су завели Немци и њихови сарадници у првим данима окупације, врло брзо су се стекли услови за подизање устанка. Проблем је био у томе што се велики број људи нашао у заробљеништву, што је системом окупације земља била испресецана, да би се прешло из једне у другу било јке потребно низ дозвола. И поред свих тешкоћа у Србији су се у току лета формирала два покрета отпора – партизански и четнички.

Партизански покрет отпора

Настао је из редова комуниста. Лидер покрета постао је генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито. Комунисти су још за време априлског рата позивали народ да што одлучније ступи у борби против агресора. Прво ратни проглас био је осуда стварања НДХ.

После почетка немачког напада на СССР, најпре је по одлуци Партије основан Главни штаб народноослободилачког покрета (НОП-а) на челу са Титом, а потом је  главни орган КПЈ Централни комитет донео је одлуку о подизању устанка у Југославији на састанку 4. јула. Том приликом дата су и упутства за вођење борби: начин борбе да партизански (герилски) у мањим одредима, да се непријатељу наносе губици у људству, техници и објектима, да се врше диверзије и саботаже. Циљ партизана био је ослобођење земље од окупатора, али и спровођење социјалистичке револуције, тј. преузимање власти и стварање државе по узору на СССР.

Партизани су најпре подигли устанак у Србији 7. јула, потом у Црној Гори 13. јула, па у Словенији 22. јула, па у БиХ 27. јула.устанак је најкасније букнуо у Македонији, тек 11. октобра, због пасивнбости македонских комуниста, тј. њиховог пробугарски опредељеног вођатва.

Бројним акцијама и показаним херојством, партизани су брзо стицали све већи број присталица. Партизани су у јесен 1941. ствирли велику слободну територију у западној Србији са седиштем у Ужицу. То је била прва слободна територија у окупираној Европи. На саветовању у Столицама партизански покрет постао је права војска. На овом саветовању Главни штаб је преименован у Врховни штаб, одлучено је да се посвети пуна пажња на изградњи чвршћих војних формација (одреда, батаљона и чета) с јединственом структуром команди (командант, политички комесар и заменик команданта), да се оформе национални и покрајински штабови, да се створе народноослободилачки одбори као органи револуционарне власти, да се црвена звезда петокрака усвоји као званични симбол партизана и да се усвоји поздрав Смрт фашизму – слобода народу.

У свим деловима Југославије партизански одреди успевали су да створе мале слободне територије. Али, услед надмоћности наепријатеља и у људству и у наоружању, ниједна од тих територија се није могла дуже задржати.

Својим акцијама партизани су изазвали страховите мере одмазде Немаца. Немачка команда у Београду добнела је застрашујуће наређење да за једног убијеног немачког војника буде стрељано 100 цивила српске националности и да за једног рањеног Немца буде стрељано 50 Срба. Услед тога дошло је до масовних стрељања у Крагујевцу и Краљеву, казнене експедиције у Мачви и других страшних злочина.

Четнички покрет

Настао је од остатака југословенске војске. Лидер покрета постао је пуковник Драгољуб Дража Михаиловић. Он је некако избегао заробљеништво, те је маја 1941. на планини Равној Гори надомак Ваљева са неколико својих сарадника оформио четничке јединице, које су се заснивале на славној традицији четништва у Србији.

Циљ четника био је такође да земљу ослободи од окупатора, али су четници у политичком погледу били тврди монархисти, тј. антикомунисти, односно залагали су се да ослобођена земља не мења државно уређење од пре рата. Управо је то била главна разлика између четника и партизана, због које ће касније доћи до њиховог међусобног сукоба.

Михаиловић је почетком августа 1941. успео да обавести југословенску владу у Лондону о постојању свог покрета и његовим намерама, тражећи помоћ и подршку. Почетком октобра 1941. у Србију је стигла југословенско – британска војна мисија која је успоставила сталну вежзу између Михаиловића и југословенске владе у лондону. Влад је Михаиловића стално унапрећивала, најпре га је произвела у чин армијског ђенерала, а потом га поставила за начелника штаба команде југословенске војске у отаџбини (ЈВУО) и министра војног.

Дража Михаиловић је настојао да се држи стратегије чекања. Сматрао је да се исход рата не решава у Србији, већ на великим фронтовима. Зато је, да би поштедео Србе масовног страдања сматрао да против Немаца не треба водити сулуду борбу, као што то чине комунисти, већ да треба чекати, док Немци не почлну губити на великим фронтовима, а тада ударити свом снагом. До тада треба чекати, организовати се и јачати.

Активност четничких јединица посебно је била значајна у НДХ, где су се Срби налазили под терором Павелићевих усташа. Четници су бранили српска села и народ и понекад наносили озбиљне ударце усташким војним снагама.

Британци су настојали да свим окупираним земљама обједине покрете отпора за борбу против фашиста. Тако су инсистирали да и поред великих идеолошких разлика дође до сарадње између четника и партизана. У том смислу Тито и Дража су се неколико пута састајали да би договорили сарадњу (у Брајићима и Струганика), али до договора није дошло. 

 

НДХ и њена политика геноцида

Највећи терор над Србима у току рата спровођен је у Независној Држави Хрватској од стране усташа. Ова сателитрска творевина проглашена је 10. априла 1941., на дан када су немачке јединице ушле у Загреб. Поглавник НДХ постао је Анте Павелић.

Под директним туторством Немачке НДХ се трудила да у свему следи политику својих ментора, а у злочинима их је и превазилазила. По угледу на Немце Хрвати су почели да решавају српско питање, али и питање Јевреја, Рома и свих потенцијалних субверзивних елемента, међу којима су комунисти сматрани за најопасније. Усташе су тежиле да ствопре етнички чисту државу Хрвату и зато је требало истребити Србе. План је био да се један део Срба побије, други протера, а трећи покатоличи. Католичка црква је прећутно подржавала злочине усташа, а њен главни експонент у НДХ био је загребачки надбискуп Алојзије Степинац. Да би придобиле муслимане у БиХ, усташе су их прогласиле цвећем хрватског народа.

Своју политику истребљења Срба, Јевреја, Рома и других, усташе су остваривале по логорима смрти, сличним оним у Немачкој. Најозлоглашенији логор налазио се у Јасеновцу, малом селу на левој обали Саве. Логор је формиран почетком лета 1941. и сматра се да је у њему страдало преко 700 000 људи, махом Срба. Усташе су се иживљавале над својим жртвама, не заостајући много за Немцима. Непосредни организатор свих логора у НДХ био је је Вјекослав Лубурић – Макс, а управници јасеновца су се мењали (Јозо Матијевић, Мирослав Филиповић – Мајсторовић, Љубо Милош и други). Поред убијања Срба, усташе су уништавале све што је српско. Скрнављени су православни храмови, православна гробља, паљене су српске куће, ћирилица је била забрањена итд. У време овог периода била је присутна патолошка мржња према Србима, која је тешко могла бити објашњива.

КВИСЛИНЗИ

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 

Међу највећим издајницима у Србији сврстава се Димитрије Љотић. Љотић је још у предратном периоду био лидер профашистичке организације Збор, а од првих дана окупације ставио се на располагање Немцима. Половином септембра Љотић је формирао добровољачке одреде који су се борили против партизана и четника. Посебно су били брутални у сукобима са комунистима.

Међу домаће издајнике спадају и домаћи Немци – фолксдојчери, који су живели махом у Банату. Они су још за време априлског рата одавали немачкој војсци положаје југословенске војске, а кад је почела окуупација они су били ти који су фактички управљали Банатом. За Немце је Банат био од посебног значаја, због плодне земље и великих количина хране

Издајника и сарадника окупатора било је у свим крајевима земље. Трагедија ових простора је у томе што су се све ове струје и покрети међусобно сукобљављли до истребљења. 

 

 

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu