ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« ПОСЛЕРАТНИ СВЕТ И ЊЕГОВЕ СУПРОТНОСТИ | Main | ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ - ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ »

ПОСЛЕРАТНИ СВЕТ И ЊЕГОВЕ СУПРОТНОСТИ - ТЕКСТ
2016/08/04,15:10

 ПОСЛЕРАТНИ СВЕТ И ЊЕГОВЕ СУПРОТНОСТИ - ТЕКСТ

Одмах по завршетку рата на Конференцији у Сан Франциску 24. октобра 1945. године основана је Организација Уједињених нација (ОУН). Повељу Уједињених нација и Статут Међународног суда правде у Хагу потписало је 50 држава. За седиште ОУН одређен је Њујорк.Циљеви ОУН су одржавање међународног мира и безбедности, развијање пријатељских односа међу народима на темељима равноправности, решавање проблема економског, социјалног, културног или хуманитарног карактера путем сарадње, јачање поштовања права и слобода човека, надзор над атомском енергијом и други.

Децембра 1948. године ОУН усвојила Декларацију о људским правима. Органи ОУН су Скупштина (све чланице ОУН) и Савет безбедности (15 држава, 5 сталних), Секретаијат на челу са генералним секретаром ОУН. У оквиру ОУН постоје УНХЦР (брига о избеглицама), УНИЦЕФ (брига о деци), УНЕСКО (култура), Међународни монетарни фонд, Међународни суд правде ...
 
На мировној конференцији у Паризу пораженим државама одузете су територије, Немачка подељена на 4 окупационе зоне, подељен је и Берлин, а највећа проширења добио је СССР.
 
ХЛАДНИ РАТ И БЛОКОВСКА ПОДЕЛА:Основа хладног рата лежи у супротности између САД-а и СССР-а, као две суперсиле друге половине 20. века. Хладни рат представља период сталне напетости и криза имеђу западног и источног блока. Маја 1949. створена је Савезна Република Немачка (од окупационих зона под контролом САД, Велике Британије и Француске), а априла 1949. године створена је Немачка Демократска Република (под контролом СССР).
 
Оваква ситуација довела је окупљање држава око САД-а (западни блок) и СССР-а (источни блок). Даљи корак било је стварање војно – политичких савеза. Априла 1949.  године створен је Северноатлански савез (НАТО), савез западноевропских држава и САД, а маја 1955. године створен је Варшавски пакт, савез социјалистичких држава окупљених око СССР-а. Цео овај период пратила је невероватна трка у наоружању, поготово атомском, тако да је свет могао да дође до потпуног уништења.
 
Другу половину 20. века обележила је и деоколонизација – процес ослобађања од колонијалне власти и стварање независних држава. У послератном периоду колонијалних власти се ослободиле многе државе (Индија, Индонезија, Шри Ланка, Бурма, Вијетнам, државе у Африци...). Нове државе се суочавале са сиромаштвом, глади, великом неписменошћу, честим сменама власти... Овај период обележило је и стварање Покрета несврстаних земаља на иницијативу Југославије (Тито), Египта (Насер) и Индије (Нехру).
 
У САД-у црнци постају равноправни са белцима. Највећи борац за права црнаца у САД-у  био је Мартин Лутер Кинг. Убијен је 1968. године.
 
РАТ У ВИЈЕТНАМУ: Узрок рата били су затегнути односи између Јужног Вијетнама који је демократски и Северног Вијетнама који је био комунистички. Рат је вођен од 1964 – 1975. године између САД-а и Северног Вијетнама. Рат су обележиле велике жртве, сурове одмазде америчких војника над цивилима. Рат је завршен припајањем Јужног Вијетнама Северном, повлачењем америчких војника, али је вијетнамски народ платио огромну цену.
 
ПОСЛЕРАТНЕ КРИЗЕ: Другу половину 20. века обележиле су честе кризе праћене оружаним сукобима. Једна од највећих криза био је рат у Кореји 1950 – 1953. године. Узрок је био сличан као и у Вијетнаму. Рат је завршен тако што је Кореја подељена на подела на Северну (комунистичку) и Јужну Кореју. Кубанска криза у периоду 1961 – 1962. године је довела свет на ивцу атомског рата између САД-а и СССР-а. Сукоб је у последњем моменту избегнут, а кључне улоге имали су амерички председник Кенеди, совјетски лидер Хрушчов и кубански председник Кастро.

 

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu