ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« СВЕТ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА | Main | СВЕТ ИЗМЕЂУ ТОТАЛИТАРИЗМА И ДЕМОКРАТИЈЕ »

СВЕТ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА - ТЕКСТ
2016/08/04,12:05

СВЕТ ИЗМЕЂУ ДВА РАТА - ТЕКСТ

По завршеткуПрвог светског рата силе победнице организовале су 1919. године мировну конференцију у Версају. Поред њих, на конференцији су учествовале и мале државе победнице. Главну реч водили су представници великих сила:  Жорж Клемансо – представник Француске, Лојд Џорџ – представник В. Британије, Вудро Вилсон – представник САД-а и Виторио Орландо – представник Италије.

За главног кривца за избијање рата проглашена је Немачка и она је највише кажњена. Немачкој су одузети Алзас и Лорен и враћени Француској, Рајнска област стављена је под војну управу, наметнуто јој је плаћање огромне ратне одштете и могла је да има само 100 000 лако наоружаних војника.

Аустругарска разбијена на основу Вилсонових 14 тачака и од њене територије створене су националне државе Чехословачка, Краљевина СХС, Пољска, Аустрија и Мађарска, а Румунија је стекла проширење.

На предлог америчког председника Вудро Вилсона створено је Друштво (Лига) народа. Друштво народа замишљено је као организација која треба у будућности да обезбеди мир у свету. Она представља претечу данашње ОУН. Седиште Друштва народа налазило се у у Женеви.

Последице рата погодиле скоро све земље у Европи. Људски губици били огромни, саобраћајнице и фабрике уништене или оштећене. У појединим земљама јавила и глад и дошло је до неконтролисане инфлације. Инфлација највише погодила Немачку. Рат је посебно погодио балканске земље. Године 1929. дошло је до слома њујоршке берзе („Црни четвртак”). Последица је била затварање фабрика, отпуштања радника, банкротство великих компанија, велике економске кризе у читавом свету.
 
Државе су изашле изт економске кризе на различите начине. Амерички председник Френклин Делано Рузвелт САД је извукао из кризе увођењем државне контрола у привреди и контроли цена („Нови договор”) и извођењем јавних радова.
 
Повећање производње и излазак из кризе повољно утицали на развој науке, уметности и спорта. Напредак технологије омогућио је употребу вештачких материјала у индустрији.
 
Развија се аутомобилска индустрија, израђује се телефонска мрежа. Појављују се радио–апарати, телевизијски пренос, филм за снимање фотографија у боји. Британска  медијска кућа ВВС почиње емитовање телевизијског програма.
 
Најзначајнији књижевници овог периода су Ерих Марија Ремарк, Ернест Хемингвеј, Џејмс Џојс, Томас Ман, Михаил Шолохов. У уметности посебно месту заузимају сликари Пабло Пикасо, Василиј Кандински и Салвадор Дали, музичар Луис Армстронг, глумац Чарли Чаплин. Ово време обележио је и чувени амерички атлетичар Џеси Овенс који је на Олимпијским играма у Берлину 1936. године освојио четири златне медаље.

 

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu