« ПРВА ВЛАДАВИНА КНЕЗА МИЛОША И МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА | Main | ВЛАДАВИНА УСТАВОБРАНИТЕЉА »
ПРВА ВЛАДАВИНА КНЕЗА МИЛОША И МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА - ТЕКСТ
Милош је у наредних 15 година
наставио да води упорне преговоре са Турцима како би се аутономија проширила. У
тим преговорима Милош је показао изузетну дипломатску вештину, служио се свим
средствима која су му могла донети успех и то тако да уједно има поверење и
Срба и Турака. Према Турцима се најчешће користио митом и корупцијом. Одмах по
завршетку устанка се одрекао титуле вожда и узео је титулу кнеза. На Народним
скупштинама (1817. и 1827.) народ га је изабрао за наследног кнеза. У спољној
политици ослањао се на Русију, будући да је она после Бечког конгреса имала
добар положај у Европи.
Резулта Милошевих преговора био је
стицање широке аутономије која је потврђена са три историјска документа Хатишерифима
из 1830. и 1833. и Бератом из 1830. Првим Хатишерифом Србија је стекла следећа
права: слободу вероисповести, избор старешина, независну унутрашњу управу,
слободу трговине, подизање болница, школа и штампарија, забрану насељавања
Турака у Србији и право на исељавање Турака из Србије, осим у градовима са
утврђењима. Пореске обавезе које су Срби имали према Порти, спахијама и султану
процењене су на 2 350 000 гроша, што је била умерана сума, коју је кнез Милош
исплаћивао о Ђурђевдану и Митровдану. Бератом, кнез Милош је потврђен од
стране Порте за наследног кнеза. Другим Хатишерифом, сва наведена аутономија
проширена је и на 6 суседних нахија које су биле ослобођене у току Првог
српског устанка.
АПСОЛУТИЗАМ КНЕЗА
МИЛОША
За сво време своје владавине кнез
Милош је владао деспотски и био је сурови апсолутиста. Вешто користећи свој
положај за кратко време стекао је енормно богатство, имајући монопол над
трговином, пре свега стоке и соли. При томе Милош је прогонио, па и ликвидирао
све оне који би му се на било који начин супротстављали или покушавали да му
ограниче власт.
Први такав пример био је убиство
Карађорђа. Карађорђе се у Србију вратио 1817. године с циљем да заједно
са Милошем помогне наставак устанка. Милош је тада био у јеку преговора са
Марашлијом, тако да му долазак Карађорђа и нови устанак никако није одговарао.
Карађорђе се преко свог кума Вујице Вулићевића повезао са кнезом Милошем. Али,
кнез је тешка срца наредио вождово убиство. Карађорђе је на свиреп начин
искасапљен секиром у месту Радовањски луг поред Велике плане.
Вождову главу Милош је однео пред Марашлију, који је са презиром гледао према
Србима пребацујући Милошу како су Срби покварени, јер на такав начин погубили Црног, једног од највећих јунака у
историји српског народа. Милош је успео насамо да Марашлији одговори да се не
игра са Србима, јер ако мисли да је
убиством Црног безбрижан, грдно се вара, јер је Србија пуна таквих Црних.
Вождов кум, Вујица Вулићевић је после ликвидације кума да би опрао грехе
саградио надомак Радовањског луга цркву – брвнару Покајницу.
Слично Карађорђу прошли су Сима
Марковић и Младен Миловановић, а 1825. кнез је сурово угушио буну Милоја Ђака.
Због таквих поступака Милош је против себе изазвао јаку опозицију која је
тежила да му ограничи власт. Највећа побуна против Милоша била је Милетина
буна (1835.), под вођством Милете Радојковића. Кнез је био принуђен да
у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије, донесе први српски устав. То се
догодило на Народној скупштини на Сретење 1835., по чему је овај устав назван Сретењски
устав. Због овога је 15. фебруар данас Дан државности. Писац Сретењског
устава био је Димитрије Давидовић. Устав је написан по угледу на белгијски,
за оно време био је веома напредан. Кнежева прва су ограничена и делимично
пренета на Државни савет. Ипак, Сретењски устав није дуго био на снази. Он није
одговарао интересима ни Турске, ни Русије, ни Аустрије, које нису имале уставе
и зато кнез суспендовао само два месеца након његовог ступања на снагу.
И поред суспендовања устава, кнез
је био приморан да другачије влада, до краја своје прве владавине Милош је
доста радио на уређењу судова, створио је војску и полицију, а највећи домет
његовог законодавног рада био је укидање феудалних односа у Србији 5. маја
1835. године. Ово је једна од најважнијих одлука у историји Србије 19.
века, јер су њоме стекнути услови за даљи развој демократије и људских права,
па због тога историчари сматрају да она представља крај Српске револуције.
Милошева опозиција, која се због борбе за доношење устава, назвала уставобранитељском, наставила је са борбом. Под притиском уставобранитељске опозиције и Русије Милош је пристао да се устав донесе у Цариграду 1838. године. Иако је издат као хатишериф, овај документ је чешће називан турским уставом. По њему кнежева власт је ограничавана Државним саветом, предвиђена је и влада као извршни орган власти, као и судови. Не могавши да влада ограничено, али и под притиском опозиције кнез Милош је 1839. године абдицирао са власти, у корист свог најстаријег симна Милана. Милан који је био веома болестан, за мање од месец дана је умро, а наследио га је други Милошев сим Михајло. Абдицирањем Милош не само да је напустио кнежевски престо, већ је напустио и Србију и отишао у Аустрију, где је имао огромна имања.
Одласком кнеза Милоша уставобранитељи су постигли свој циљ. Међутим кнез Михајло их је убрзо изазвао и против њега. Када Порта није успела да измири уставобранитеље и Михајла, уставобранитељи су напустили земљу, а 1842. организовали буну Томе Вучића Перишића. Тома Вучић Перишић је некада био верни сарадник кнеза Милоша. Он је сада упао у Србију, освојио Крагујевац, поразио Михајлову војску и присилио га да напусти земљу.
« | Август 2016 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 |