СТАРИНА НОВАК И БАЈО ПИВЉАНИН
СТОЈАН ЈАНКОВИЋ И ВУК МАНДУШИЋ
СТУДЕНИЦА ТЕКСТ
- Манастир Студеница подигао је велики жупан Стефан Немања 1190. године. Налази се 57 km јужно од Краљева.
- Манастир чине Богородична црква, Краљева црква, црква Никољача и још једна црква очувана у темељима.
- Студеница припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. УНЕСКО је 1986. године уврстио Студеницу у листу Светске баштине.
- Манастир Студеница је подигнут крајем 12. века. Посвећен је Успењу пресвете Богородице. Прва фаза радова је завршена у пролеће 1196. године, када је Стефан Немања препустио престо свом сину Стефану Првовенчаном и повукао се у своју задужбину. Кад је касније отишао у манастир Хиландар, Стефан Првовенчани се бринуо о Студеници. Тамо је Немања примио монашки постриг и име Симеон. Свети Симеон је умро у Хиландару 1199. Немањин трећи син Сава Немањић је, након што је помирио своју браћу Стефана и Вукана, пренео мошти Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас. Под Савиним старатељством, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије. Уз остала своја дела, Сава је написао Студенички типик, у ком је задао устројење монашког живота у манастиру Студеница. У Житију Св. Симеона Немање, описао је живот свог оца Немање (Св. Симеона) оставивиши изворе о духовном и монашком животу у његовом времену.
Студеница је уживала пажњу и других чланова династије Немањића. Краљ Радослав је 1245. додао цркви припрату, а краљ Милутин је саградио малу цркву посвећену светим Јоакиму и Ани.
Од пада последње српске средњовековне државе 1459, Турци су често нападали манастир. Прва значајна рестаурација је извршена 1569, када су фреске Богородичине цркве поново насликане. Почетком 17. века, пожар и земљотрес су оштетили манастир, а историјски документи и значајни делови уметничке баштине су уништени и изгубљени заувек.
Богородичина црква је једнобродна црква с куполом. На њеном источном крају је тространа апсида, а на западном је краљ Радослав дозидао велику припрату. На северној и јужној страни су предворја. Фасаде су изграђене од блокова белог мермера. Изнутра је црква обложена туфом. Споља гледано, у цркви се складно мешају романички и византијски стил. Мешавина та два стила ће на крају произвести посебан стил архитектуре познат као рашка школа.
Северозападно од Богородичине цркве је црква светог Јоакима и Ане, позната и као Краљева црква по свом ктитору краљу Милутину. Црква је саграђена 1314, у облику сажетог крста с октогоналном куполом. Изграђена је од камена и туфа, а фасаде су обложене гипсом.
Комплекс манастира обухвата и цркву Никољачу, једнобродну црквицу без куполе, изнутра осликана у 12. или почетком 13. века. Између цркве Никољаче и Краљеве цркве налазе се темељи цркве посвећене светом Јовану Крститељу. Западно од Богоридичине цркве је трпезарија, саграђена од камена за време архиепископа Саве. На западној страни комплекса је звоник подигнут у 13. веку. Некада је у њему била капела, а сада се могу видети само фрагменти фресака. Остаци фресака, који приказују родословно стабло Неманјића, могу се такође наћи на спољашњем делу припрате.
Северно од трпезарије су конаци из 18. века. Данас се у њима налази музеј, у коме су изложене бројне драгоцености из ризнице Студенице, иако је она знатно осиромашена честим ратовима и пљачкама.
БОГОРОДИЧИНА ЦРКВА
КРАЉЕВА ЦРКВА
КУЛА (ПИРГ)
ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ ТЕКСТ
Ђурђеви ступови су манастир Српске православне цркве, посвећен светом Ђорђу који се налази на брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира. Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године), а црква је осликана око 1175. године. Манастир је уврштен у светску културну баштину и под заштиом је УНЕСКО-а. Манастир постоји већ преко 830 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је манастир великим делом обновљен.
О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај манастира подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве светог Ђорђа са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру - Ђурђеви ступови. Слично архитектонско решење, прилично необично за православне цркве Балкана, има још само доста мања Богородичина црква у Доњој Каменици, у којој су, међутим, оба предња торња сачувана.
Ступ-Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле, или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве,обрађиван бесплатним радом зависног становништва.
ХИЛАНДАР СЛИКЕ
ХИЛАНДАР ТЕКСТ
Хиландар (грч. Χιλανδαρίου) или Хилендар, такође и Хеландар, српски је православни мушки манастир државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Манастир је саграђен на иницијативу Светог Саве, који је постао монах на планини Атос 1191. године. Налази се у северном делу Свете горе (грч. Άγιο Όρος), на полуострву Халкидики односно трећем краку полуострва Халкидики — Атосу (грч. Аτоς), у северној Грчкој. Манастир је удаљен 2,5 km од Егејског мора.
Хиландар је у хијерархији Свете горе на 4. месту по значају. Посматран споља, манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 m. Спољни зидови су у просеку дугачки 140 m и окружују површину која је широка око 75 m. Манастир је овако утврђен пошто је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом.
Манастир Хиландар је изградио грчки монах-светогорац, Георгије Хиландарио. Обновили су га Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године, а у манастиру је 1199. године умро Стефан Немања. Краљ Стефан Урош I je 1262. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године на месту старе подигао нову Цркву Ваведења Богородице. У време краља и цара Душана Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. У вековима турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у XVI веку, а српски патријарси из Пећи у XVII веку. Почетком XIX века створена је прва нововековна српска држава, па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа. У новијој историји манастир је значајно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, после чега је уследила обнова оштећених грађевина.
Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта српске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона и фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих 19 светогорских манастира, налази на Унесковој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином планине Атос.
Ради успостављања сталног лекарског надзора манастирске породице као и поклоника, крајем 2015. године основано је Хиландарско лекарско друштво.
ЖИЧА ТЕКСТ
Жича је српски средњовековни манастир из прве половине XIII века, који се налази у близини Краљева и припада Епархији жичкој Српске православне црква. Подигао ју је први краљ Србије из династије Немањића, Стефан Немањић (велики жупан 1196—1217, краљ 1217—1228), од 1206. до 1221. године, а значајну улогу у њеном подизању имао је и његов брат, Свети Сава (1219—1233). После стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смештено седиште аутокефалне српске архиепископије. Почетком последње деценије XIII века, манастир је страдао у нападу Татара, после чега је седиште архиепископије пренето у Свете Апостоле код Пећи, а сам манастир је почетком XIV века обновио краљ Милутин (1282—1321). Током средњег века, у Жичи су устоличавани епископи и овенчавани краљеви из династије Немањића, због чега је позната и као Седмоврата.
Главна манастирска црква, подигнута у Рашком стилу, посвећена је Вазнесењу Христовом (Светом Спасу) и према мишљењу академика и историчара уметности Војислава Ј. Ђурића црква Вазнесења Христовог када је била готова, постала је узор и остала то кроз читав XIII век, тиме је у историји рашког градитељства, као заметак новог раздобља, заузела кључно место. У њеној унутрашњости налазе се два слоја живописа:
- старији, настао око 1220. године и припада тзв. Златном добу српског сликарства
- млађи, настао почетком XIV века и припада сликарству из доба краља Милутина, ствараног под утицајем Ренесансе Палеологаза које се може рећи да су репрезентативни примери сликарства свог доба. Унутар манастирског комплекса, источно од главне цркве, налази мања црква, посвећена светим Теодорима Тирону и Стратилату, подигнута у XIV веку.
Током периода османске владавине манастир је у више наврата запустео, након чега је обнављан. Између Првог и Другог светског рата, манастир је доживео велику обнову, а најопсежнији радови на његовој конзервацији, изведени су након земљотреса који је ту област погодио 1987. године.
Манастир Жича је 1979. године проглашен за споменик културе од изузетног значаја и налази се под заштитом Републике Србије.
МИЛЕШЕВА ТЕКСТ
Манастир Милешева је српски средњовековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци. Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав (1234—1243) у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен. Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Манастир има свој метох, манастир Светих Козме и Дамјана, на Златару, на Воденој Пољани, освештан 2007. године. У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти свог стрица Светог Саве. Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на Врачар и спалили, у покушају да сломе српски дух.
Манастир је настао у време Латинског царства, када и настаје такозвани „пластични стил“ који се одликује монументалношћу, избегава декоративност и нагиње формама класичне антике. У манастирској цркви се 1377. године за краља Србљем и приморјем крунисан је Твртко I Котроманић. Стефан Вукчић Косача се у њој 1446. године прогласио „херцегом од Светог Саве“, по чему је Херцеговина добила име.
Овде је у 16. веку била Милешевска штампарија. Након дугог времена током којег је био у рушевинама, манастир је 1868. године обновљен. Поред њега је у конаку са два спрата било уређено 30 соба за калуђере и госте. Архимандрит Теодосије био је на челу манастира 1896. године.
СОПОЋАНИ ТЕКСТ
Манастир Сопоћани, дом Свете Тројице, је подигао краљ Стефан Урош I (1243—1276) недалеко од извора реке Рашке.
Манастир се налази на 17 km западно од Новог Пазара. На овом месту, изворишту српске средњовековне државе Немањића, трећи син краља Стефана Првовенчаног је иза себе оставио задужбину која својом величином и лепотом надмашује све дотадашње српске цркве. Фреске манастира Сопоћани су право ремек-дело уметности, што је много година касније Сопоћанима донело светску славу. Данас је један од најзначајнијих српских културних споменика, који је 1979. године увршћен на УНЕСКО-ву листу светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас и Сопоћани.
Данас је тешко прецизирати када су Сопоћани подигнути. Највероватнија је претпоставка да је манастир подигнут у другој половини владавине краља Стефана Уроша I, највероватније око 1260. године. До оваквог закључка се дошло заобилазним путем, с обзиром да је сасвим поуздан закључак да је живопис манастира настао шездесетих година 13. века. Током периода османлијске власти, у 17. веку, манастир је значајно страдао, а обновљен је у првим деценијама 20. века.
Након обнове Сопоћани су једно време били женски манастир. После доласка десет монаха и искушеника из манастира Црна Река 1996. године манастир поново постаје општежитељни, као и што је био у средњем веку. Данас манастир броји тридесет монаха и искушеника.
Припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве. Као целина представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
РАЧА ТЕКСТ
Поред речице Раче, а у непосредној близини Бајине Баште налази се средњевековни манастир Рача. Овај манастир је највероватније задужбина краља Драгутина Немањића ( монашко име Теокстит ). Драгутин је на престо дошао 1276.год. да би због здравствених пролема био принуђен да престо уступи 1282.год своме млађем брату Милутину. Након тога је на управу добио северни део тадашње српске државе, а као зет тадашњег угарског краља за мираз је добио 1284.год. и мачванско-босанску бановину, а Београд је по први пут био под управом једног српског владара. Рача је добила назив по именици рак, која је предсловенска и коју данас имају сви словенски језици.
Током Другог светског рата у мастиру Рача је у периоду април 1941. – 8.јул 1943.год. чувана најдрагоценија књига српске књижевности – Мирослављево јеванђеље, које представља најстарију сачувану књигу писану на српском књижевном језику. Немци су 1941.год. опљачкали манастир, а 16.октобра 1943.год. бугарска казнена експедиција је поновно опљачкала манастир и спаљени су конаци.
ГРАЧАНИЦА ТЕКСТ
Mанастир Грачаница je задужбина краља Милутина, подигнутa између 1315. и 1321. године. Од манастирског комплекса сачувана је само црква, првобитно посвећена Благовестима Богородице, али се касније, као манастирско посвећење, помиње празник Успење Пресвете Богородице.
За време краља Милутина развијају се централне цркве типа уписаног крста које имају пет кубета које са свих страна подупиру сводови . Грачаничко петокуполно здање, које се својим луковима степенасто пење у вис, уз хармоничну игру сложених кровних површина на којима се смењују кубета и полукружни сводови, основе двоструког уписаног крста (квадрат у квадрату, црква у цркви), замисао је којој је тешко наћи премца у свету, како на Истоку, тако и на Западу. На жалост, историја не памти име генијалног архитекте овог ремек-дела
Грачаница је грађена на темељима византијске василике из XI, а можда и IX или чак VI века. Састоји се из два дела: први део чини главна црква, сазидана изворно као једна целина, а други део - спољашња припрата, призидана уз првобитну западну фасаду цркве, у другој четвртини XIV века. Била је отворена са три стране и над њом се, по свему судећи, уздизала звонара, ослоњена на два пара у зид напола уграђених јаких стубова (пиластара). Они сада носе слепу куполу. Отвори су, ради учвршћења конструкције, зазидани у XVI веку.
Унутрашња архитектура понавља водеће идеје спољашње и читава стреми у висину, и она је сва у оштрим контрастима немирне светлости и сенке. Монументална је и драматична атмосфера цркве, а вертикализам унутрашњег простора ефектно је подвучен градацијом светлости, која расте у висину.
Главнина живописа грачаничког представља најуспелије достигнуће Милутинове дворске сликарске школе и дело је чувених солунских живописаца Михаила и Јевтихија и скупине њихових ученика. Најстарије и најбоље фреске су у унутрашњој припрати. Оне су из времена око 1321. године и одлично су очуване.
У Грачаници је, први пут у старом српском сликарству, насликана усправно у виду увис разгранате лозе устројена лоза Немањића, са 16 портрета. На улазу у цркву налазе се, један насупрот другом, портрети ктитора краља Милутина и његове жене Симониде.
ВИСОКИ ДЕЧАНИ ТЕКСТ
Mанастир Дечани код Пећи, задужбина краља Стефана Дечанског, сина Милутиновог, започета 1327. и довршена трудом сина његовог - краља Стефана Душана 1335. године. Уздиже се на десној обали Дечанске Бистрице, у клисури, под обронцима Стреочке планине. Стефан Урош Трећи је сазидао манастир недалеко од "првог села званог Детчани" (Дедчани) и назвао га Дечанским по оближњем пределу тако прозваном не само због близине мноштва монашких ћелија у којима су се, из поколења у поколење, подвизавали "добри дедови или старци", што изворно и значи од Грка позајмљена реч "калуђери", него и у знак захвалности према најмилијем од својих предака, прадеду телесном и "деду" духовноме, Светом Сави, чијим му се молитвама то место откри.
Уобичајени епитет "Високи" Дечани су добили како због тога што њихова црква представља највећу и највишу сачувану грађевину средњевековне Србије, тако и због скупоцених грађевинских материјала од којих су сазидани, који су такође чинили да они "преузвишеном благодаћу сјаје свима који их гледају".
У писаним документима и књижевним списима помињу се следећи објекти који су припадали манастиру: тврда ограда, "довољно дугачка и широка, утврђена честим кулама", "пирг (кула) над улазом" или "столп" (стуб или кула) звонаре и часовнице", трпезарија, "мађупница" (кухиња), "виница" (вински подрум), трпеза краљевска, разне "полате" - ћелије, игуменарија, односно архимандрија, а изван манастира болница, воденица, источници (извори) и још даље "гвоздено коло" - топионица, чије локације због историјских неприлика никада нису озбиљније истраживане. Монашке ћелије су се налазиле на јужној страни уз спољне зидове, на боју (спрату) "као птичја гнезда", док су приземља коришћена као економске просторије. Трпезарија и кула су подигнуте у време када и црква, рукама истих мајстора. После цркве од свих здања највећа је трпезарија, која, у новије време обновљена, одговара спољним изгледом оној из 14. века.
Дечански живопис највећа је очувана галерија српског средњевековног сликарства, права ризница православне иконографије. Састоји се од преко хиљаду композиција са више хиљада ликова, које својим садржајем представљају свеукупност знања и веровања средњевековног човека. Дух који је владао у уметности 14. века захтевао је што већи број сцена помоћу којих ће моћи да се исприча све оно што се у то време тражило од живописа, а тражило се, укратко, да црквени живопис буде - илустрована Библија онога времена, што је дечанском живопису дало енциклопедијски карактер.
Дечанско сликарство је настајало постепено, у временском раздобљу 1335-1350. и на њему је радило више група мајстора. За осликавање огромних унутаршњих површина Дечана, краљ и цар Душан је сабрао живописце са разних страна, али ни један од њих није оставио свој потпис, осим Срђа Грешног у капели Светог Димитрија. Рађене у распону од 15 година, фреске доста верно одражавају погледе моћног цара Душана и високообразованих српских архиепископа и првих дечанских игумана на црквену уметност, а истовремено су петнаестогодишња историја српског сликарства.
У припрати, у доњој зони су најважнији портрети цара Душана са женом и сином на северном зиду, затим Душанових властелина Ђођа Пепкала, кога Свети Ђође као задужбинара приводи Христу. На источном зиду је лоза Немањића, која прославља моћ и славу краљевске лозе немањићевске. Лоза истиче значај ктиторових предака, који су већином били канонизовани као Свети. Лоза обухвата 22 фигуре, почев од Стефана Немање до Уроша Нејаког, сина Душана Силног. Више "красних врата" којима се улази у брод храма насликани су краљ Стефан Дечански и цар Душан, задужбинари места овога.
Дечански живописци одлично су владали техником свог заната. Њихова фреска је везана за подлогу, боја је постојана и сачувала је свој интензитет и свежину упркос толиком прохујалим вековима, тако да у поређењу са осталим, па и знатно млађим споменицима оне показују највећи степен очуваности. Отуда можда и проистиче један од разлога што читав ансамбл делује тако импресивно и снажно на посматрача. Мало где се у Европи може срести толики број добро, понекад чак савршено очуваних слика из прве половине 14. века.
СВЕТИ АРХАНГЕЛИ ТЕКСТ
Манастир Св. Архангели је велики манастирски комплекс у клисури реке Бистрице, 3 км. недалеко од Призрена. Манастир је задужбина цара Душана који је саградио ову велику лавру у периоду између 1343-1352. године. Манастир је у средњем веку имао братство од више стотина монаха, а у склопу манастирског комплекса налазила се велика црква Св. Архангела, мања црква Св. Николе, пространи и вишеспратни манастирки конаци, библиотека, болница као и пространа манастирска трпезарија саграђена у облику уписаног крста. Након освајања Призрена 1455. године Турци су манастиру нанели велику штету. Манастир је убрзо услед великих зулума опустео тако да од друге половине 16. века почиње његово темељито рушење. Од камена манастирске цркве Синан Паша је 1615. године саградио своју велику џамију у Призрену. Обнова манастира је почела 1995. године и до сада је саграђен само један конак са капелом.
Пре рата је било планирано да се у манастир пресели седиште Епархије и да се развије центар издавачке делатности. Нажалост, ратна збивања су онемогућила ову намеру. Ратна збивања манастир је с Божијом помоћу преживео и монаси су сво време остали у овој светињи под заштитом немачких снага КФОР-а. Данас у манастиру живи братство од 8 монаха које се бави дуборезом и другим монашким активностима. Повремено преостали верници из Призрена долазе у манастир на свету литургију.
ФРЕСКЕ
ФРЕСКА ВАВЕДЕЊА БОГОГОРОДИЦЕ ИЗ МАНАСТИРА СТУДЕНИЦА
ФРЕСКА ХРИСТА, ЈОАКИМА, АНЕ, МИЛУТИНА И СИМОНИДЕ ИЗ СТУДЕНИЦЕ
ФРЕСКА СВЕТОГ САВЕ ИЗ МИЛЕШЕВЕ
ФРЕСКА БЕЛОГ АНЂЕЛА ИЗ МИЛЕШЕВЕ
ФРЕСКА ЛОЗА НЕМАЊИЋА ИЗ ВИСОКИХ ДЕЧАНА
ФРЕСКА СТЕФАНА НЕМАЊЕ ИЗ МАНАСТИРА БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКЕ
ФРЕСКА ЦАРА ДУШАНА ИЗ МАНАСТИРА ЛЕСНОВО
ЕЛЕКТРОНСКУ КЊИГУ О СТУДЕНИЦИ, ЂУРЂЕВИМ СТУПОВИМА И ХИЛАНДАРУ МОЖЕТЕ ОТВОРИТИ КЛИКОМ НА ДОЊИ ЛИНК
ЕЛЕКТРОНСКУ КЊИГУ О ЖИЧИ, МИЛЕШЕВИ И СОПОЋАНИМА МОЖЕТЕ ОТВОРИТИ КЛИКОМ НА ДОЊИ ЛИНК
КЛИКОМ НА ЛИНК ДОЛЕ МОЖЕ СЕ ВИДЕТИ ПРЕЗЕНТАЦИЈА МАНАСТИРА РАЧА, ГРАЧАНИЦА, ВИСОКИ ДЕЧАНИ И СВЕТИ АРХАНГЕЛИ
ТАБЛУ СА НАЈЛЕПШИМ СРПСКИМ ФРЕСКАМА МОЖЕТЕ ВИДЕТИ КЛИКОМ НА ДУГМЕ "СРПСКЕ ФРЕСКЕ"
ПОЧЕТАК ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА 1939 - 1940. ГОДИНЕ - ТЕКСТ
Узрок рата: после Првог светског рата наступио је тзв. Версајски период у Европи. Врло брзо се показало да Версајски мир није могао дуго трајати, јер су победнице постале веома јаке, а поражена Немачка не само да је била кажњена, већ и понижена. Осим тога услед плаћања огремне ратне одштете и одузимања најразвијенијих индустријских области (Алзас и Лорен одузети, Сар и Рур окупирани), Немачка се суочила са тешком економском ситуацијом која је кулминирала у време светске економске кризе која је почела 1929. и која је трајала неколико година. У таквим условима, већ почетком 20 – тих година у Немачкој се појавио реваншизам оличен у веома агресивним идеологијама. Најагресивнији су били немачки националсоцијалисти које је предводио Адолф Хитлер. Хитлер је био немачки војник на Западном фронту и није могао да се помири са капитулацијом Немачке и понижењем које су Немци доживљавали након рата. Основао је националсоцијалистичку странку која се залагала за рушење версајске неправде и стварање моћне немачке државе у којо ће немачка нација бити изнад свега. Такође Хитлер је творац расистичке идеологије по којој је немачка нација изнад свих осталих по свим карактеристикама, те да јој је због тога потребан већи животни простор. Тај простор Немци ће створити тако што ће елиминистаи мање вредне расе као што су Јевреји, Роми, словенски народи. У условима немаштине Хитлерова идеологија брзо је стекла велики број поклоника, али су немачке власти дуго успевале да репресијом спрече Хитлера да дође на власт. Пресудан моменат била је незапамћена економска криза праћена хиперинфлацијом, која је захватила Немачку 1929. године. Хитлерова странка је однела победу на парламентарним изборима 1933. и тако је Хитлер постао канцелар, а потом и фирер(вођа). Немачка је проглашена Трећим рајхом (царством). Слично се дешавало и у Италији, где су 1922. године власт преузели фашисти предвођени Бенитом Мусолинијем, са сличним програмом као и нацисти, само што су они изнад свега постављали државу, а не нацију.
Хитлер је одмах по ступању на власт почео да спроводи своју политику. Најпре се разрачаунао са свим својим противницима, а потом економски препородио земљу, чиме је гледан као бог. Успостављен је крајњи тоталитарни систем у којем је све завиосило од фирера. Немачка је најпре напустила Друштво народа, потом реокупирала Сарску и Рурску област (1936), па извршила окупацију Аустрије и Судетске области у Чехословачкој (1938.). Велике силе су мирно посматрале шта Хитлер ради. Минхенским споразумом из 1938. којим је дозвољена окупација Судета, Француска и Велика Британија су сматрале да ће овим уступком према Немачкој задовољити Хитлерове територијалне захтеве.
Почетак рата: као почетак Другог светског рата узима се 1. септембар 1939. када је Немачка напала Пољску. Немачком нападу на Пољску претходило је потписивање Пакта о ненападању између Немачке и СССР –а по којем су се две силе обавезале да се неће нападати у наредних 10 година, а такође су се договориле и о подели интересних сфера у источној Европи. Разлог да Немачка нападне Пољску био је град Гдањск (Данциг), који је према одредбама Версајског мира имао статус слободног града на Балтику и коридор кроз пољску територију који је спајао источну Пруску са остатком Немачке. Хитлер је дипломатским путем покушао да од Пољске изнуди Гдањск, али како су Пољаци имали подршку Француске и Енглеске, они су то упорно одбијали. Када је Немачка напала Пољску, Велика Британија је Немачлкој објавила рат, као и Француска, али ништа више по том питању није учинила. Пољска је била прегажена за мање од месец дана, јер је против себе имала далеко боље наоружану немачку војску. Око две недеље након почетка немачког напада, у складу са тајним одредбама пакта Рибентроп – Молотов и СССР је напао Пољску. Почетком октобра пољска је подељена између Немачке и СССр –а , тако што је Немцима припао већи западни део са Варшавом, а Совјетима источни део.
Совјети су у октобру, опет у складу са потписаним споразумом ставили Литванију, Естонију и Летонију под своју заштиту, а новембра су напали Финску која је заузета марта 1940. године.
После заузимања Пољске Хитлер је одмах започео припреме за рат против Норвешке, Данске и осталих земаља Западне Европе. Марта 1940. Немци су окупирали Данску, а априла 1940. напали Норвешку и за непун месец дана је освојили. Норвешки краљ је уз помоћ британских снага напустио земљу, а за премијера је постављен Видкун Квислинг, који је отворени сарађивао са Немцима и по којем је натао термин квислинг који означава издајнике.
После муњевитог заузимања Норвешке и Данске, Хитлер је 10. маја напао земље БЕНЕЛУКС- а и Француску. Тада су западне земље увиделе да им је нацифашизам већи и опаснији непријатељ од совјетског комунизма, те су почеле организованије да делују. Међутим, добро увежбане немачке моторизоване јединице уз подршку сјајне авијације (луфтвафе) имале су преимућство. Већ 15. маја Немци су заузели Холандију, а 28. маја и Холандију. Уследио је напад на Француску.
Француска врховна команда је претпостављала да ће Немци напасти из правца севера и североистока, а не из правца Белгије и Холандије које су прогласиле неутралност. Зато су Французи организовали јаку линију одбране (Мажино линију) према свероистоку, која је сматрана несавладивом. Немци су снажним нападима из правца Белгије и Холандије брзо упали у француску територију, док су оклопне јединице под командом гебжнерала Ромела пробиле у Арденима Мажино линију 12. маја. Француска одбрана постала је све слабија, а да би сачували војску Французи су почели са евакуацијом своје вопјске из луке Денкерк у Британију 27. маја 1940. године. Из Денкерка је у Британију евакуисано 558 000 људи. По завршетку денкерске операције, Немци отпочели серију напада на југ и према Алзасу и убрзо потпуно разбили француску армију. Француска је капитулирала 22. јуна 1940. на истом месту где је Немачка потписала капитулацију 1918. године. Немачка је под директну окупацију ставили северни и централни део Француске, док су јужни део препустили марионетској влади маршала Петена.
У јулу 1940. године Немачка је отпочела ваздушне нападе на Британију. Немачка авијација располагала је сјајним авионима – Месершмитима (штуке), а њен командант био је Херман Геринг. Непосредно пре немачког напада на Британију, британски премијер постао је Винстон Черчил. Немачка авијација страховито је бомбардовала британске градове, није био поштеђен ни Лондон. Преокрет у тзв. Бици за Британију донело је ангажовање британских пилота РАФ – а (Royal Air Force), фанатичног отпора целокупног британског народа и употреби радара који су по први пут употребљени. Битка за Британију била је први немачки неуспех, мада Немци нису прекидали са спорадичним бомбардовањем британских градова.
27. септембра 1940. Немачка, Италија и Јапан склопиле су Тројни пакт или Савез сила Осовина (осовина Берлин – Рим - Токио). Овом пакту ће до пролећа 1941. приступити Мађарска, Румунија, Бугарска, марионетска Словачка и Југославија.
| « | Децембар 2024 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- Март 2020 [1]
- Октобар 2019 [6]
- Септембар 2018 [26]
- Новембар 2017 [8]
- Август 2016 [71]
- Фебруар 2015 [17]
- Јануар 2015 [8]
- Јануар 2014 [12]
- Децембар 2013 [52]
- Новембар 2013 [81]
- ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА ПЕТИ РАЗРЕД [8]
- ГРАДИВО VII РАЗРЕДА - I ПОЛУГОДИШТЕ [35]
- ГРАДИВО VI РАЗРЕДА - I ПОЛУГОДИШТЕ [32]
- ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА СЕДМИ РАЗРЕД [2]
- ИСТОРИЈСКО - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ - ОСМИ РАЗРЕД [9]
- НАСЛОВНА СТРАНА [1]
- ГРАДИВО VIII РАЗРЕДА - I ПОЛУГОДИШТЕ [18]
- ГРАДИВО VIII РАЗРЕДА - II ПОЛУГОДИШТE [36]
- ГРАДИВО V РАЗРЕДА [32]
- ГРАДИВО ШЕСТОГ РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ КОРОНАВИРУСА [2]
- ГРАДИВО VII РАЗРЕДА - II ПОЛУГОДИШТE [18]
- ГРАДИВО VI РАЗРЕДА - II ПОЛУГОДИШТE [18]
- ВИРТУЕЛНА ШЕТЊА СРЕДЊОВЕКОВНИМ МАНАСТИРИМА [22]
- ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА ОСМИ РАЗРЕД [11]
- ИСТОРИЈСКО - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ - ПЕТИ РАЗРЕД [2]
- ГРАИДВО VII РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ КОРОНАВИРУСА [2]
- ГРАДИВО ПЕТОГ РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ КОРОНАВИРУСА [1]
- ГРАИДВО VIII РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА [1]
- ПРОЈЕКТНА НАСТАВА - СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ [6]
- ЕЛЕКТРОНСКЕ КЊИГЕ [4]
- РАДОВИ УЧЕНИКА [5]
- ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ [3]
- ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД [5]
- ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ И ЗАНИМЉИВОСТИ [0]
- Генерална [0]
- ИСТОРИЈСКО - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ - ШЕСТИ РАЗРЕД [8]
- ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН [1]
- КОРИСНИ ЛИНКОВИ [0]
