ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

СОЦИЈАЛИСТИЧКА ЈУГОСЛАВИЈА
2016/08/04,16:16
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ
СОЦИЈАЛИСТИЧКА ЈУГОСЛАВИЈА - ТЕКСТ
2016/08/04,16:17

СОЦИЈАЛИСТИЧКА ЈУГОСЛАВИЈА - ТЕКСТ

Педестих година почиње процес индустријализације Југославије кроз тзв "петогодишње планове" (петолетке), који је као последицу имао велики прилив становника из села у градове. Захваљујући великојм економском помоћи са запада, првенствено од САД-а долази до повећања стандарда становништва. Послератне власти су уложиле огромне напоре у циљу описмењавање становништва.  Школском реформом укинуте су гимназија и успоставили средњошколски центри са око 500 занимања, од првог до четвртог степена. До 1948. године масовна култура је била под совјетским утицајем, а после тога развија под утицајем Запада.

Уставом из 1963. године назив државе је преименован у Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ. Овај устав се још назива и "повеља самоуправљања".

Шездестих година осетили су се недостаци социјалистичког система, пре свега у еконосмком погледу. Велики број радника одлази на привремени рад у иностранство, највише у Немачку. 1968. године избијају студентске демонстрације у Београду. Студенти су тражили реформе. После сукоба са полицијом председник Тито обећао је промене.  Шездесетих година дешавају се и демонстрације Албанаца на Косову, који су захтевали да Косово постане република.

Почетком седамдесетих година под утицајем усташке емиграције јавља се тзв. Масовни покрет МАСПОК у Хрватској. МАСПОК се залагао за рушење СФРЈ и обнову хрватске државе. Интервенцијом власти МАСПОК је угушен. • Почетком сеадамдесетих година појавили су се и тзв. “либерали” у Србији који су се залагали за јачање Србије унутар СФРЈ. По Титовом наређењу комплетнло “либерално” руководство Србије је смењено.

По уставу из 1974. године Јосип Броз Тито постао је доживотни предедник СФРЈ, републике су добиле много већа прва, као и покрајине. Највеће право република било је да вољом народа могу да се одцепе из СФРЈ. Уставом из 1974. године у неравноправан положај у односу на остале републике дошла је Србија, јер је она једина у свом саставу имала две аутономне покрајине – Косово и Војводину. Иако тада у то нико нијеверовао, устав из 1974. године довео је до распада Југославије.

До 1980. године Тито је био неприкосновена личност. Стваран је његов култ вође, као и другим комунистичко – социјалистичким државама. Тито и Југославија уживали су велики међународни углед.

Јосип Броз Тито умро је 4. маја 1980. године. Његовој сахрани присуствовао је велики број високих представника скоро свих светских држава. Јосип Броз Тито сахрањен је у “Кући цвећа” у Београду.

РАСПАД СФРЈ
2016/08/04,16:25
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ
РАСПАД СФРЈ - ТЕКСТ
2016/08/04,16:27

РАСПАД СФРЈ - ТЕКСТ

Осамдесетих година Југославију је захватила велика економска криза. Испоставило се да је економски напредак земље у претходном периоду био последица задуживања на западу. Програм економске стабилизације (1982.) није дао жељене резултате. Након Титове смрти није изабран нови председник, већ је улогу председника обављало осмочлано Предедништво које су чинили представници свих република и покрајина. Председни Председништва се мењао на сваких годину дана и долазио је из друге републике или покрајине.

Осамдесетих година у политичком животу СФРЈ почела су да доминирају национална питања. Најсложенија ситуација била је на Косову, где су 1981. године организоване сепаратистичке демонстрације. Срби на Косову били су у тешком положају услед све јачег терора од стране Албанаца. То је доводило до исељавања Срба са Косова.

До краја осамдесетих година у скоро свим републикама разбуктао се национализам и све се више говорило о распаду земље. Политичку кризу пратила је све тежа економска криза.

Године 1990. у свим југословенским републикама одржани први вишестраначки избори од завршетка рата. У свим републикама победу су однеле странке са јаким националистичким програмима. Формални распад Југославије започео је 25. јуна 1991. године, када је словеначки парламент, на основу резултата референдума, прогласио независност, а наредног дана је то учинио и хрватски сабор. Отцепљење Словеније и Хрватске пратио је и пораст међунационалне мржње који изазвао грађанске ратове на подручју Хрватске и Босне и Херцеговине.

Грађански ратови у бившој СФРЈ били су веома крвави и трајали су од 1991 – 1995. године. Априла 1992. године самосталност је прогласила и Босна и Херцеговина.

1992. године настала је Савезна Република Југославија (СРЈ) коју су чиниле Србија и Црна Гора.

За политичку кризу и избијање грађанских ратова међународна заједница је окривила Србију и зато јој увела економске санкције. Санкције су деловале погубно за привреду Србије, а најјтежа последица била је хиперинфлација, незапамћена у свету.

У операцијама хрватске војске “Блесак” и “Олуја” 1995. године завршен је рат у Хрватској, а последица је била егзодус око 600 000 Срба из Хрватске и страдање оних Срба који су остали у Хрватској. Рат у БиХ, који је био још крвавији него у Хрватској,  завршен је потписивањем Дејтонског споразума новембра 1995. године по којем је БиХ подељена на Републику Српску и БХ федерацију.

1998. године на Косову и Метохији тзв. Ослободилачка војска Косова почела је са терористичким акцијама с циљем стварања етнички чистог Косова. Република Србија је ред и мир на Косову, као и заштиту Срба покушала да очува путем снага војске и полиције. Међународна заједница и овога пута је окривила Србију за стање на Косову и под изговором да штити Албанце од српске репресије НАТО пакт је извео тромесечно бомбардовање СРЈ током пролећа 1999. године. Бомбардовање је окончано јуна 1999. године, а по Кумановском споразуму оружане снаге СРЈ и полицијске снаге Србије морале су да се повуку са Косова.

Режим председника Србије Слободана Милошевића током дведесетих година био је суров према политичким неистомишљеницима. Незадовољство у народу је расло. На изборима за предедника СРЈ септембра 2000. године победу је однео кандидат Демократске Опозиције Србије Војислав Коштуница. Због непризнавања изборне победе присталице опозиције су одржале 5. октобра 2000. године велике демонстрације које су довеле рушења режима Слободана Милошевића.

ХАХДУК ВЕЉКО И ЧУЧУК СТАНА
2017/11/10,01:30

ХАЈДУК ВЕЉКО И ЧУЧУК СТАНА

КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ ПОКРЕЋЕТЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ

СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
2017/11/10,02:05

СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ ПОКРЕЋЕТЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ

СТАРИНА НОВАК И БАЈО ПИВЉАНИН
2017/11/10,02:08

СТАРИНА НОВАК И БАЈО ПИВЉАНИН

КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ ПОКРЕЋЕТЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ

СТОЈАН ЈАНКОВИЋ И ВУК МАНДУШИЋ
2017/11/10,02:11

СТОЈАН ЈАНКОВИЋ И ВУК МАНДУШИЋ

КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ ПОКРЕЋЕТЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ

ЕПСКА НАРОДНА ПЕСМА "МАЛИ РАДОЈИЦА"
2017/11/10,22:22
КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ПЕСМУ "МАЛИ РАДОЈИЦА"
ЕПСКА НАРОДНА ПЕСМА "СТАРИ ВУЈАДИН И КНЕЗ БОГОСАВ"
2017/11/10,22:30
КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ПЕСМУ "СТАРИ ВУЈАДИН И КНЕЗ БОГОСАВ"
ЕПСКА НАРОДНА ПЕСМА "РОПСТВО ЈАНКОВИЋ СТОЈАНА"
2017/11/10,22:35
КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ПЕСМУ "РОПСТВО ЈАНКОВИЋ СТОЈАНА"
ХАЈДУЦИ И УСКОЦИ У ИСТОРИЈИ И ЕПСКИМ ПЕСМАМА
2017/11/11,00:19
КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ МОЖЕТЕ ВИДЕТИ УЧЕНИЧКУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ ХАЈДУЦИ И УСКОЦИ У ИСТОРИЈИ И ЕПСКИМ ПЕСМАМА
СТУДЕНИЦА ИЗ ВАЗДУХА
2018/09/23,21:36
СТУДЕНИЦА ИЗ ВАЗДУХА
УНУТРАШЊОСТ СТУДЕНИЦЕ
2018/09/23,21:40
УНУТРАШЊОСТ СТУДЕНИЦЕ
СТУДЕНИЦА ТЕКСТ
2018/09/23,21:44

СТУДЕНИЦА ТЕКСТ

Rezultat slika za СТУДЕНИЦА

- Манастир Студеница подигао је велики жупан Стефан Немања 1190. године. Налази се 57 km јужно од Краљева.

- Манастир чине Богородична црква, Краљева црква, црква Никољача и још једна црква очувана у темељима.

- Студеница припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. УНЕСКО је 1986. године уврстио Студеницу у листу Светске баштине.

- Манастир Студеница је подигнут крајем 12. века. Посвећен је Успењу пресвете Богородице. Прва фаза радова је завршена у пролеће 1196. године, када је Стефан Немања препустио престо свом сину Стефану Првовенчаном и повукао се у своју задужбину. Кад је касније отишао у манастир Хиландар, Стефан Првовенчани се бринуо о Студеници. Тамо је Немања примио монашки постриг и име Симеон. Свети Симеон је умро у Хиландару 1199. Немањин трећи син Сава Немањић је, након што је помирио своју браћу Стефана и Вукана, пренео мошти Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас. Под Савиним старатељством, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије. Уз остала своја дела, Сава је написао Студенички типик, у ком је задао устројење монашког живота у манастиру Студеница. У Житију Св. Симеона Немање, описао је живот свог оца Немање (Св. Симеона) оставивиши изворе о духовном и монашком животу у његовом времену.

Студеница је уживала пажњу и других чланова династије Немањића. Краљ Радослав је 1245. додао цркви припрату, а краљ Милутин је саградио малу цркву посвећену светим Јоакиму и Ани.

Од пада последње српске средњовековне државе 1459, Турци су често нападали манастир. Прва значајна рестаурација је извршена 1569, када су фреске Богородичине цркве поново насликане. Почетком 17. века, пожар и земљотрес су оштетили манастир, а историјски документи и значајни делови уметничке баштине су уништени и изгубљени заувек.

Уз јужни портал Богородичне цркве у Студеници налази се најстарији српски часовник, у питању је сунчаник код кога сенка уместо на бројке пада на слова.

Богородичина црква је једнобродна црква с куполом. На њеном источном крају је тространа апсида, а на западном је краљ Радослав дозидао велику припрату. На северној и јужној страни су предворја. Фасаде су изграђене од блокова белог мермера. Изнутра је црква обложена туфом. Споља гледано, у цркви се складно мешају романички и византијски стил. Мешавина та два стила ће на крају произвести посебан стил архитектуре познат као рашка школа.

Северозападно од Богородичине цркве је црква светог Јоакима и Ане, позната и као Краљева црква по свом ктитору краљу Милутину. Црква је саграђена 1314, у облику сажетог крста с октогоналном куполом. Изграђена је од камена и туфа, а фасаде су обложене гипсом.

Комплекс манастира обухвата и цркву Никољачу, једнобродну црквицу без куполе, изнутра осликана у 12. или почетком 13. века. Између цркве Никољаче и Краљеве цркве налазе се темељи цркве посвећене светом Јовану Крститељу. Западно од Богоридичине цркве је трпезарија, саграђена од камена за време архиепископа Саве. На западној страни комплекса је звоник подигнут у 13. веку. Некада је у њему била капела, а сада се могу видети само фрагменти фресака. Остаци фресака, који приказују родословно стабло Неманјића, могу се такође наћи на спољашњем делу припрате.

Северно од трпезарије су конаци из 18. века. Данас се у њима налази музеј, у коме су изложене бројне драгоцености из ризнице Студенице, иако је она знатно осиромашена честим ратовима и пљачкама.

Археолошким истраживањима 2012. године откривене су остаци још две цркве из 13. века, а део објављених налаза откривен је раније
БОГОРОДИЧИНА ЦРКВА КРАЉЕВА ЦРКВА
КУЛА (ПИРГ)

 

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ ИЗ ВАЗДУХА
2018/09/23,22:30
ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ ИЗ ВАЗДУХА
ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ ТЕКСТ
2018/09/23,22:47

ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ ТЕКСТ

Ђурђеви ступови су манастир Српске православне цркве, посвећен светом Ђорђу који се налази на брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира. Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године), а црква је осликана око 1175. године. Манастир је уврштен у светску културну баштину и под заштиом је УНЕСКО-а. Манастир постоји већ преко 830 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је манастир великим делом обновљен.

О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај манастира подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве светог Ђорђа са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру - Ђурђеви ступови. Слично архитектонско решење, прилично необично за православне цркве Балкана, има још само доста мања Богородичина црква у Доњој Каменици, у којој су, међутим, оба предња торња сачувана.

Ступ-Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле, или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве,обрађиван бесплатним радом зависног становништва.

ХИЛАНДАР СЛИКЕ
2018/09/23,23:03

ХИЛАНДАР СЛИКЕ

Rezultat slika za хиландар  

Rezultat slika za хиландар

Rezultat slika za хиландар   

Rezultat slika za хиландар

Rezultat slika za хиландар

   
  


  

ХИЛАНДАР ТЕКСТ
2018/09/23,23:21

ХИЛАНДАР ТЕКСТ

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Хиландар (грч. Χιλανδαρίου) или Хилендар, такође и Хеландар, српски је православни мушки манастир државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Манастир је саграђен на иницијативу Светог Саве, који је постао монах на планини Атос 1191. године. Налази се у северном делу Свете горе (грч. Άγιο Όρος), на полуострву Халкидики односно трећем краку полуострва Халкидики — Атосу (грч. Аτоς), у северној Грчкој. Манастир је удаљен 2,5 km од Егејског мора.

Хиландар је у хијерархији Свете горе на 4. месту по значају. Посматран споља, манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 m. Спољни зидови су у просеку дугачки 140 m и окружују површину која је широка око 75 m. Манастир је овако утврђен пошто је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од гусара. Неки сматрају Хиландар једним од првих универзитета, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом.

Манастир Хиландар је изградио грчки монах-светогорац, Георгије Хиландарио. Обновили су га Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Сава 1198. године, а у манастиру је 1199. године умро Стефан Немања. Краљ Стефан Урош I je 1262. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ Милутин, који је око 1320. године на месту старе подигао нову Цркву Ваведења Богородице. У време краља и цара Душана Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. У вековима турске владавине, Хиландар су помагали руски цареви и молдавски кнежеви у XVI веку, а српски патријарси из Пећи у XVII веку. Почетком XIX века створена је прва нововековна српска држава, па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа. У новијој историји манастир је значајно страдао 2004. године у катастрофалном пожару, после чега је уследила обнова оштећених грађевина.

Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта српске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона и фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих 19 светогорских манастира, налази на Унесковој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином планине Атос.

Ради успостављања сталног лекарског надзора манастирске породице као и поклоника, крајем 2015. године основано је Хиландарско лекарско друштво.

 

 

ЖИЧА ИЗ ВАЗДУХА
2018/09/23,23:27
ЖИЧА ИЗ ВАЗДУХА
ЖИЧА ТЕКСТ
2018/09/23,23:31

ЖИЧА ТЕКСТ

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Жича је српски средњовековни манастир из прве половине XIII века, који се налази у близини Краљева и припада Епархији жичкој Српске православне црква. Подигао ју је први краљ Србије из династије Немањића, Стефан Немањић (велики жупан 11961217, краљ 1217—1228), од 1206. до 1221. године, а значајну улогу у њеном подизању имао је и његов брат, Свети Сава (1219—1233). После стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смештено седиште аутокефалне српске архиепископије. Почетком последње деценије XIII века, манастир је страдао у нападу Татара, после чега је седиште архиепископије пренето у Свете Апостоле код Пећи, а сам манастир је почетком XIV века обновио краљ Милутин (1282—1321). Током средњег века, у Жичи су устоличавани епископи и овенчавани краљеви из династије Немањића, због чега је позната и као Седмоврата.

Главна манастирска црква, подигнута у Рашком стилу, посвећена је Вазнесењу Христовом (Светом Спасу) и према мишљењу академика и историчара уметности Војислава Ј. Ђурића црква Вазнесења Христовог када је била готова, постала је узор и остала то кроз читав XIII век, тиме је у историји рашког градитељства, као заметак новог раздобља, заузела кључно место. У њеној унутрашњости налазе се два слоја живописа:

  • старији, настао око 1220. године и припада тзв. Златном добу српског сликарства
  • млађи, настао почетком XIV века и припада сликарству из доба краља Милутина, ствараног под утицајем Ренесансе Палеологаза које се може рећи да су репрезентативни примери сликарства свог доба. Унутар манастирског комплекса, источно од главне цркве, налази мања црква, посвећена светим Теодорима Тирону и Стратилату, подигнута у XIV веку.

Током периода османске владавине манастир је у више наврата запустео, након чега је обнављан. Између Првог и Другог светског рата, манастир је доживео велику обнову, а најопсежнији радови на његовој конзервацији, изведени су након земљотреса који је ту област погодио 1987. године.

Манастир Жича је 1979. године проглашен за споменик културе од изузетног значаја и налази се под заштитом Републике Србије.

 

 

 

МИЛЕШЕВА
2018/09/23,23:38
МИЛЕШЕВА
МИЛЕШЕВА ТЕКСТ
2018/09/23,23:42

МИЛЕШЕВА ТЕКСТ

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Манастир Милешева је српски средњовековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци. Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав (1234—1243) у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен. Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Манастир има свој метох, манастир Светих Козме и Дамјана, на Златару, на Воденој Пољани, освештан 2007. године. У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти свог стрица Светог Саве. Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на Врачар и спалили, у покушају да сломе српски дух.

Манастир је настао у време Латинског царства, када и настаје такозвани „пластични стил“ који се одликује монументалношћу, избегава декоративност и нагиње формама класичне антике. У манастирској цркви се 1377. године за краља Србљем и приморјем крунисан је Твртко I Котроманић. Стефан Вукчић Косача се у њој 1446. године прогласио „херцегом од Светог Саве“, по чему је Херцеговина добила име.

Овде је у 16. веку била Милешевска штампарија. Након дугог времена током којег је био у рушевинама, манастир је 1868. године обновљен. Поред њега је у конаку са два спрата било уређено 30 соба за калуђере и госте. Архимандрит Теодосије био је на челу манастира 1896. године.

 

СОПОЋАНИ ИЗ ВАЗДУХА
2018/09/23,23:56
СОПОЋАНИ ИЗ ВАЗДУХА
СОПОЋАНИ ТЕКСТ
2018/09/23,23:59

СОПОЋАНИ ТЕКСТ

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Манастир Сопоћани, дом Свете Тројице, је подигао краљ Стефан Урош I (1243—1276) недалеко од извора реке Рашке.

Манастир се налази на 17 km западно од Новог Пазара. На овом месту, изворишту српске средњовековне државе Немањића, трећи син краља Стефана Првовенчаног је иза себе оставио задужбину која својом величином и лепотом надмашује све дотадашње српске цркве. Фреске манастира Сопоћани су право ремек-дело уметности, што је много година касније Сопоћанима донело светску славу. Данас је један од најзначајнијих српских културних споменика, који је 1979. године увршћен на УНЕСКО-ву листу светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас и Сопоћани.

Данас је тешко прецизирати када су Сопоћани подигнути. Највероватнија је претпоставка да је манастир подигнут у другој половини владавине краља Стефана Уроша I, највероватније око 1260. године. До оваквог закључка се дошло заобилазним путем, с обзиром да је сасвим поуздан закључак да је живопис манастира настао шездесетих година 13. века. Током периода османлијске власти, у 17. веку, манастир је значајно страдао, а обновљен је у првим деценијама 20. века.

Након обнове Сопоћани су једно време били женски манастир. После доласка десет монаха и искушеника из манастира Црна Река 1996. године манастир поново постаје општежитељни, као и што је био у средњем веку. Данас манастир броји тридесет монаха и искушеника.

Припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве. Као целина представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

 

 

РАЧА ИЗ ВАЗДУХА
2018/09/24,00:06
РАЧА ИЗ ВАЗДУХА
РАЧА ТЕКСТ
2018/09/24,00:09

РАЧА ТЕКСТ

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Поред речице Раче, а у непосредној близини Бајине Баште налази се средњевековни манастир Рача. Овај манастир је највероватније задужбина краља Драгутина Немањића ( монашко име Теокстит ). Драгутин је на престо дошао 1276.год. да би због здравствених пролема био принуђен да престо уступи 1282.год своме млађем брату Милутину. Након тога је на управу добио северни део тадашње српске државе, а као зет тадашњег угарског краља за мираз је добио 1284.год. и мачванско-босанску бановину, а Београд је по први пут био под управом једног српског владара. Рача је добила назив по именици рак, која је предсловенска и коју данас имају сви словенски језици.

 Током Другог светског рата у мастиру Рача је у периоду април 1941. – 8.јул 1943.год. чувана најдрагоценија књига српске књижевности – Мирослављево јеванђеље, које представља најстарију сачувану књигу писану на српском књижевном језику. Немци су 1941.год. опљачкали манастир, а 16.октобра 1943.год. бугарска казнена експедиција је поновно опљачкала манастир и спаљени су конаци.

 

 

ГРАЧАНИЦА УЗ ВАЗДУХА
2018/09/25,11:34
ГРАЧАНИЦА УЗ ВАЗДУХА
ГРАЧАНИЦА ТЕКСТ
2018/09/25,11:42

ГРАЧАНИЦА ТЕКСТ

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Mанастир Грачаница je задужбина краља Милутина, подигнутa између 1315. и 1321. године. Од манастирског комплекса сачувана је само црква, првобитно посвећена Благовестима Богородице, али се касније, као манастирско посвећење, помиње празник Успење Пресвете Богородице.

За време краља Милутина развијају се централне цркве типа уписаног крста које имају пет кубета које са свих страна подупиру сводови . Грачаничко петокуполно здање, које се својим луковима степенасто пење у вис, уз хармоничну игру сложених кровних површина на којима се смењују кубета и полукружни сводови, основе двоструког уписаног крста (квадрат у квадрату, црква у цркви), замисао је којој је тешко наћи премца у свету, како на Истоку, тако и на Западу. На жалост, историја не памти име генијалног архитекте овог ремек-дела

Грачаница је грађена на темељима византијске василике из XI, а можда и IX или чак VI века. Састоји се из два дела: први део чини главна црква, сазидана изворно као једна целина, а други део - спољашња припрата, призидана уз првобитну западну фасаду цркве, у другој четвртини XIV века. Била је отворена са три стране и над њом се, по свему судећи, уздизала звонара, ослоњена на два пара у зид напола уграђених јаких стубова (пиластара). Они сада носе слепу куполу. Отвори су, ради учвршћења конструкције, зазидани у XVI веку.

Унутрашња архитектура понавља водеће идеје спољашње и читава стреми у висину, и она је сва у оштрим контрастима немирне светлости и сенке. Монументална је и драматична атмосфера цркве, а вертикализам унутрашњег простора ефектно је подвучен градацијом светлости, која расте у висину.

Главнина живописа грачаничког представља најуспелије достигнуће Милутинове дворске сликарске школе и дело је чувених солунских живописаца Михаила и Јевтихија и скупине њихових ученика. Најстарије и најбоље фреске су у унутрашњој припрати. Оне су из времена око 1321. године и одлично су очуване.

У Грачаници је, први пут у старом српском сликарству, насликана усправно у виду увис разгранате лозе устројена лоза Немањића, са 16 портрета. На улазу у цркву налазе се, један насупрот другом, портрети ктитора краља Милутина и његове жене Симониде.

 

 

ВИСОКИ ДЕЧАНИ ИЗ ВАЗДУХА
2018/09/25,11:50
ВИСОКИ ДЕЧАНИ ИЗ ВАЗДУХА
ВИСОКИ ДЕЧАНИ ТЕКСТ
2018/09/25,12:00

ВИСОКИ ДЕЧАНИ ТЕКСТ

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Mанастир Дечани код Пећи, задужбина краља Стефана Дечанског, сина Милутиновог, започета 1327. и довршена трудом сина његовог - краља Стефана Душана 1335. године. Уздиже се на десној обали Дечанске Бистрице, у клисури, под обронцима Стреочке планине. Стефан Урош Трећи је сазидао манастир недалеко од "првог села званог Детчани" (Дедчани) и назвао га Дечанским по оближњем пределу тако прозваном не само због близине мноштва монашких ћелија у којима су се, из поколења у поколење, подвизавали "добри дедови или старци", што изворно и значи од Грка позајмљена реч "калуђери", него и у знак захвалности према најмилијем од својих предака, прадеду телесном и "деду" духовноме, Светом Сави, чијим му се молитвама то место откри.

Уобичајени епитет "Високи" Дечани су добили како због тога што њихова црква представља највећу и највишу сачувану грађевину средњевековне Србије, тако и због скупоцених грађевинских материјала од којих су сазидани, који су такође чинили да они "преузвишеном благодаћу сјаје свима који их гледају".

У писаним документима и књижевним списима помињу се следећи објекти који су припадали манастиру: тврда ограда, "довољно дугачка и широка, утврђена честим кулама", "пирг (кула) над улазом" или "столп" (стуб или кула) звонаре и часовнице", трпезарија, "мађупница" (кухиња), "виница" (вински подрум), трпеза краљевска, разне "полате" - ћелије, игуменарија, односно архимандрија, а изван манастира болница, воденица, источници (извори) и још даље "гвоздено коло" - топионица, чије локације због историјских неприлика никада нису озбиљније истраживане. Монашке ћелије су се налазиле на јужној страни уз спољне зидове, на боју (спрату) "као птичја гнезда", док су приземља коришћена као економске просторије. Трпезарија и кула су подигнуте у време када и црква, рукама истих мајстора. После цркве од свих здања највећа је трпезарија, која, у новије време обновљена, одговара спољним изгледом оној из 14. века.

Дечански живопис највећа је очувана галерија српског средњевековног сликарства, права ризница православне иконографије. Састоји се од преко хиљаду композиција са више хиљада ликова, које својим садржајем представљају свеукупност знања и веровања средњевековног човека. Дух који је владао у уметности 14. века захтевао је што већи број сцена помоћу којих ће моћи да се исприча све оно што се у то време тражило од живописа, а тражило се, укратко, да црквени живопис буде - илустрована Библија онога времена, што је дечанском живопису дало енциклопедијски карактер.

Дечанско сликарство је настајало постепено, у временском раздобљу 1335-1350. и на њему је радило више група мајстора. За осликавање огромних унутаршњих површина Дечана, краљ и цар Душан је сабрао живописце са разних страна, али ни један од њих није оставио свој потпис, осим Срђа Грешног у капели Светог Димитрија. Рађене у распону од 15 година, фреске доста верно одражавају погледе моћног цара Душана и високообразованих српских архиепископа и првих дечанских игумана на црквену уметност, а истовремено су петнаестогодишња историја српског сликарства.

У припрати, у доњој зони су најважнији портрети цара Душана са женом и сином на северном зиду, затим Душанових властелина Ђођа Пепкала, кога Свети Ђође као задужбинара приводи Христу. На источном зиду је лоза Немањића, која прославља моћ и славу краљевске лозе немањићевске. Лоза истиче значај ктиторових предака, који су већином били канонизовани као Свети. Лоза обухвата 22 фигуре, почев од Стефана Немање до Уроша Нејаког, сина Душана Силног. Више "красних врата" којима се улази у брод храма насликани су краљ Стефан Дечански и цар Душан, задужбинари места овога.

Дечански живописци одлично су владали техником свог заната. Њихова фреска је везана за подлогу, боја је постојана и сачувала је свој интензитет и свежину упркос толиком прохујалим вековима, тако да у поређењу са осталим, па и знатно млађим споменицима оне показују највећи степен очуваности. Отуда можда и проистиче један од разлога што читав ансамбл делује тако импресивно и снажно на посматрача. Мало где се у Европи може срести толики број добро, понекад чак савршено очуваних слика из прве половине 14. века.

 

 

МАНАСТИР СВЕТИХ АРХАНГЕЛА
2018/09/25,12:05
МАНАСТИР СВЕТИХ АРХАНГЕЛА
СВЕТИ АРХАНГЕЛИ ТЕКСТ
2018/09/25,12:09

СВЕТИ АРХАНГЕЛИ ТЕКСТ

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Манастир Св. Архангели је велики манастирски комплекс у клисури реке Бистрице, 3 км. недалеко од Призрена. Манастир је задужбина цара Душана који је саградио ову велику лавру у периоду између 1343-1352. године. Манастир је у средњем веку имао братство од више стотина монаха, а у склопу манастирског комплекса налазила се велика црква Св. Архангела, мања црква Св. Николе, пространи и вишеспратни манастирки конаци, библиотека, болница као и пространа манастирска трпезарија саграђена у облику уписаног крста. Након освајања Призрена 1455. године Турци су манастиру нанели велику штету. Манастир је убрзо услед великих зулума опустео тако да од друге половине 16. века почиње његово темељито рушење. Од камена манастирске цркве Синан Паша је 1615. године саградио своју велику џамију у Призрену. Обнова манастира је почела 1995. године и до сада је саграђен само један конак са капелом.

Пре рата је било планирано да се у манастир пресели седиште Епархије и да се развије центар издавачке делатности. Нажалост, ратна збивања су онемогућила ову намеру. Ратна збивања манастир је с Божијом помоћу преживео и монаси су сво време остали у овој светињи под заштитом немачких снага КФОР-а. Данас у манастиру живи братство од 8 монаха које се бави дуборезом и другим монашким активностима. Повремено преостали верници из Призрена долазе у манастир на свету литургију.

 

 

ФРЕСКЕ
2018/09/25,12:19

ФРЕСКЕ

 

ФРЕСКА ВАВЕДЕЊА БОГОГОРОДИЦЕ ИЗ МАНАСТИРА СТУДЕНИЦА

 

ФРЕСКА ХРИСТА, ЈОАКИМА, АНЕ, МИЛУТИНА И СИМОНИДЕ ИЗ СТУДЕНИЦЕ

Rezultat slika za фреске светог саве

ФРЕСКА СВЕТОГ САВЕ ИЗ МИЛЕШЕВЕ

Rezultat slika za фреске БЕЛОГ АНЂЕЛА

ФРЕСКА БЕЛОГ АНЂЕЛА ИЗ МИЛЕШЕВЕ

Rezultat slika za фреске ЛОЗА НЕМАЊИЋА

ФРЕСКА ЛОЗА НЕМАЊИЋА ИЗ ВИСОКИХ ДЕЧАНАRezultat slika za фреске СТЕФАНА НЕМАЊЕ

ФРЕСКА СТЕФАНА НЕМАЊЕ ИЗ МАНАСТИРА БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКЕ

Rezultat slika za фреске ЦАРА ДУШАНА

ФРЕСКА ЦАРА ДУШАНА ИЗ МАНАСТИРА ЛЕСНОВО

 

СТУДЕНИЦА, ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ, ХИЛАНДАР
2018/09/25,15:12

ЕЛЕКТРОНСКУ КЊИГУ О СТУДЕНИЦИ, ЂУРЂЕВИМ СТУПОВИМА И ХИЛАНДАРУ МОЖЕТЕ ОТВОРИТИ КЛИКОМ НА ДОЊИ ЛИНК

ЕЛЕКТРОНСКА КЊИГА СТУДЕНИЦА, ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ И ХИЛАНДАР

ЖИЧА, МИЛЕШЕВА, СОПОЋАНИ
2018/09/25,16:53

ЕЛЕКТРОНСКУ КЊИГУ О ЖИЧИ, МИЛЕШЕВИ И СОПОЋАНИМА МОЖЕТЕ ОТВОРИТИ КЛИКОМ НА ДОЊИ ЛИНК

ЕЛЕКТРОНСКА КЊИГА ЖИЧА, МИЛЕШЕВА И СОПОЋАНИ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА МАНАСТИРА РАЧА, ГРАЧАНИЦА, ВИСОКИ ДЕЧАНИ И СВЕТИ АРХАНГЕЛИ
2018/09/25,23:27

КЛИКОМ НА ЛИНК ДОЛЕ МОЖЕ СЕ ВИДЕТИ ПРЕЗЕНТАЦИЈА МАНАСТИРА РАЧА, ГРАЧАНИЦА, ВИСОКИ ДЕЧАНИ И СВЕТИ АРХАНГЕЛИ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА

 

СРПСКЕ ФРЕСКЕ
2018/09/25,23:51

ТАБЛУ СА НАЈЛЕПШИМ СРПСКИМ ФРЕСКАМА МОЖЕТЕ ВИДЕТИ КЛИКОМ НА ДУГМЕ "СРПСКЕ ФРЕСКЕ"

СРПСКЕ ФРЕСКЕ

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu