ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

ДРУГА ВЛАДАВИНА КНЕЗА МИЛОША И МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА - ТЕКСТ
2016/08/04,01:12

ДРУГА ВЛАДАВИНА КНЕЗА МИЛОША И МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА - ТЕКСТ

 

Повратком Обреновића на престо Србија је повела активнију политику према Турској. За кратко време своје друге владавине (1858 – 1860.) кнез Милош је донео закон о наследству прстола, склонио по страни устав из 1838. и затражио од Порте да исели муслиманско становништво из Србије. Наставио је да влада апсолутистички, тако да је народ после његове смрти осетио олакшање.

Очеву политику наставио је кнез Михајло у својо другој владавини (1860 – 1868.). Турско становништво и турска војска на калемегдану били су чести извори сукоба. После инцидента на Чукур – чесми (1862.) када је турски војник убио српског дечака избила је побуна у Београду. Турци су са тврђаве бомбардовали београдску варош. Конзули великих сила спречили су даље заоштравање сукоба. Кнез је успео да исели Турке из Ужица и Соколске тврђаве, а врхунац његове политике био је предаја градова од стране Турака 1867. године. После овога турака у Кнежевини више није било, а једини знак султановог суверенитета над Србијом био је турски барјак, поред којег се налазио српски.

Кнез Михајло и председник владе Илија Гарашанин су се спремали за рат против Турске и у том смислу Србија је склопила тзв. Први балкански савез са Црном Гором, Грчком и Румунијом, као и са хрватском Народном странком и бугарским револуционарним комитетом.

У унутрашњој политици кнез Михајло је био апсолутиста, али се он сматра просвећеним спаолутистом. Доношењем закона о Државном савету, Народној скупштини, државној управи и Народној војсци, кнез Михајло је учврстио своју власт, али је у многоме Србију осамосталио у односу на Турску. Био је велики реформатор, а пошто је период прогонства провео путујући Европом и упознајући се са модерним тековинама европског друштва, покушао је да део тих тековина пренесе у заосталу, непросвећену и још увек неослобођену Србију.

Као реформатор и апсолутиста кнез Михајло је многима сметао. У никада у потпуности разјашњеном атентату у Кошутњаку 1868. године кнез Михајло је убијен док се шетао. Убице су похватане и касније осуђене. Проблем који је настао након атентата био је у томе што Михајло није имао потомства, па тако и Србија наследника. Група оданих људи из власти и војске, је у првим тренуцима по атентату заузела све важније државне институције, а за наследника прогласила малолетног Милана Обреновића, Михајловог брата од стрица и унука Јеврема Обреновића.

 

СРБИЈА НА ПУТУ КА НЕЗАВИСНОСТИ 1868 - 1878. ГОДИНЕ
2016/08/04,01:21

POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

СРБИЈА НА ПУТУ КА НЕЗАВИСНОСТИ 1868 - 1878. ГОДИНЕ - ТЕКСТ
2016/08/04,01:24

 

 

СРБИЈА НА ПУТУ КА НЕЗАВИСНОСТИ 1868 - 1878. ГОДИНЕ - ТЕКСТ

 

До пунолетства кнеза Милана Србијом је управљало трочлано Намесништво у саставу генерал Миливоје Петровић Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић. Осим старања о малолетном кнезу, Намесништво је 1869. донело Устав који је познатији под именом Намеснички устав. Овим уставом учвршћена је владавина Обреновића, зајамчена су грађанска права и судство је било независно.

Чим је постао пунолетан и званично ступио на престо, кнез Милан се суочио са великим изазовом. То је био до тада највећи устанак Срба у БиХ, тзв. Невесињска пушка (1875.). Народ у земљи захтевао је од кнеза да се помогне прекодринској браћи и да кнез објави рат Турској. Кнез Милан сматрајући да Србија није довољно спремна за рат, а и знајући за договор Русије и Аустрије да ће се у сукоб умешати, тек ако Србија доживи катастрофу, покушавао је да Србију не увуче у рат. Ипак, под великим пристиском јавности кнез Милан је био принуђен да Турској објави рат јуна 1876. године.

 Први српско – турски рат је показао колико је кнез био у праву. Иако је била потпогнута руским добровољцима српска војска доживела је тешке поразе на Шиљеговцу и код Ђуниса. Захвађујући интервенцији Русије Турска је пристала на примирје.

Други српско – турски рат је траја 1877 – 1878. и започео ј