ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

ЦРНА ГОРА 1878 - 1912. ГОДИНЕ - ТЕКСТ
2013/11/21,18:40

ЦРНА ГОРА 1878 – 1912.

 

  Црна Гора је на Берлинском конгресу добила независност са проширењем и изласком на море. Стицању независности претходио је рат са Турском од 1876 - 1878. године у којем су Црногорци извојевали величанствене победе на Фундини, Вучјем Долу и код манастира Морача. Ослобођени су градови Бар, Улцињ, Беране и Никшић. Овај велики војнички успех потврђен је одлукама Берлинског конгреса. Стцање независности, свакако је био највећи успех мале Црне Горе у 19. веку.

  Црна Гора није баш у потпуности била задовољна одлукама Берлинског конгреса. Прво надала се добитку Херцеговине, јер је са овом облашћу била природно веза и кроз 19. век је често помагала херцеговачке устанике у борбама против Турака. Друго, очекивало се добијање заједничке границе са Србијом, али до тога није дошло. 

   Владар Црне Горе био је књаз Никола I Петровић (1860 – 1918.). Углед који је стекао у ослободилачким ратовима и самим чином стицања независности за своју земљу, књаз је искористио да уклони неистомишљенике. У тим борбама књаз Никола је био бескомпромисан.

  У првим годинама независности Црна Гора је добила своје институције. Формирани су Државни савет, Министарства и велики суд – органи власти. Међутим, може се рећи да су ови органи власти постојали само формално, јер је све зависило од књаза.

   Црна Гора је све до 1905. године уз Русију била једина европска држава која није имала устав. Питање је да ли би га и тада добила, да управо Русија није те године донела устав. Први црногорски устав није донет на уобичајени демократски народ кроз Народну скупштину, већ га је књаз Никола октроисао, односно подарио народу. Устав није донео ништа ново. Може се рећи да је уставом сам легализован апсолутизам књаза Николе.

   Почетком 20. века и Црна Гора добија прве политичке странке. Најпре је формирана опозициона Народна странка (клубаши), да би убрзо била формирана и Права народна странка (Праваши), која је подржавала књаза. Између ове две странке вођена је љута политичка борба.

    Приликом обележавања педесетогодишњице владавине 1910. године, књаз Никола  је прогласио Црну Гору за краљевину, а себе за краља. Овај чин, свакако је допринеу порасту угледа мале Црне Горе.

   У спољној политици Црна Гора се ослањала на Русију. Удајама кћери књаз је настојао да одржава добре односе са великим силама. Односи са Србијом променљиви због ривалитета династија.

 

У друштвеном, привредном и културном погледу Црна Гора заостала земља

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu