« ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК | Main | СРБИЈА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XII И ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XIII ВЕКА »
ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК
Након слома Првог српског устанка,
одласка Руса, већине старешина и повратка Турака у Београдски пашалук наступио
је кратак, али један од најтежих периода у истрији Срба. Турци су из освете
завели невиђени терор над народом који је остао у Србији.
За београдског везира постављен је
Сулејман
паша Скопљак, који је завео страховладу, гору него из доба дахија.
Један од примера страшног турског зулума био је да су Турци тек рођену српску
децу "крштавали" тако што су их живу спуштали у казан са врилом
водом, а затим мртву враћали мајкама. Силовања, набијања на колац и нездрживи
кулук постали су свакодневница. Зато је српски народ преплавио јужну Угарску,
поново се нашао у збеговима и поново је заживела хајдучија.
Од виђенијих Срба у Србији су
остали Станоје Главаш, Хаџи Продан Глигоријевић и Милош Обреновић. Главаш се
најпре поново обрео у хајдуцима, али су га потом Турци именовали за надзорника
Цариградског друма од Београда до Ниша. Убрзо су га на превару погубили, јер им
је био сумњив. Да би избегао Станојеву судбину Хаџи Продан Глигоријевић је у
Пожешкој нахији код манастира Трнаве спонтано подигао Хаџи Проданову буну. Буна
је избила у невреме, јер су Турци у том тренутку били веома јаки. Брзо се
проширила и на Крагујевачку нахију, али Милош Обреновић који је био старешина
Рудничке, Крагујевачке и Пожешке нахије није узео учешћа у њој, јер је сматрао
да је подигнута у невреме. Он се чак приклонио Турцима и војска београдског
везира је буну угушила. Хаџи Продан је побегао у Аустрију, а Турци су још више
појачали терор. Јеадн од првих који је набијен на колац био је Пајсије, игуман
манастира Трнава.
Стање је убрзо постало неподношљиво и било је питање дана када ће се народ поново дићи на оружје. На Цвети 23. априла 1815. године, у Такову одржан је збор првака. Тује донета одлука о подизању Другог српског устанка, а за воћу устанка именован је Милош Обреновић. После краћег премишљања Милош се обукао у војводско одело, извадио стари барјак, стао пред народ и рекао Ево мене,а ето вама рата с Турцима.
Други српски устана се у многоме разликује од Првог. Видевши да се слобода не може постићи искључиво оружјем, Милош је у борби против Турака користио своје друго моћно оружје – дипломатију. После војних победа над војском београдског везира у биткама на Љубићу код Чачка, на Дубљу у Мачви и код Пожаревца, Милош је плашећи се да Турци не довуку нове снаге са стране, кренуо у преговоре са Турцима. Милош је најпре прговоре водио са босанским везиром Хуршид пашом, чија се војска спремала да преће Дрину и нападне устанике. Затим је наставио преговоре са румелијским везиром Марашли – али пашом. Са њим је склопио усмени договор, којим су Срби добили полуатономан положај у Београдском пашалуку. Према споарзуму Срби су имали право да сакупљају порез, да учествују у суђењу Србима, да спахије убиру приходе по прописима, да се у Београду оснује народна канцеларија састављена од српских кнезова. На тај начин је успостављено српско – турско двовлашће. Турке је представљао везир Марашлија, а Србе Милош. Тиме је завршен Дрги српски устанак, односно ратни период Српске револуције.
« | Фебруар 2015 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |