« ЕПОХА ИМПЕРИЈАЛИЗМА | Main | БАЛКАН У II ПОЛОВИНИ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА »
МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19.
И ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА
(ДОБА ИМПЕРИЈАЛИЗМА)
Период од 1878. (од Берлинског конгреса) до 1914. (почетка Првог светског рата) назива се периодом империјалистичког капитализма, тј. Периодом империјализма. Назван је тако јер су велике силе настојале да прошире своје колонијалне поседе и створе империје. Циљ је био да се обезбеде нови извори јефтиних сировина и јефтине радне снаге, као и нова тржишта. Паралелно са овима процесом, наука и техника су брзо напредовале. Велики проналасци у науци и техници и њихова примена у индустрији допринела је огомним увећањем производње и веће зараде. Да би се то и одржало било је потребно стићи до нових колонија. Да би се то остварило, велике силе водиле су трку у наоружању, јер се одмах видело да се до нових колонија и очувања старих може доћи само ратом. Све велике силе настојале су да дођу до колонија, а нарочито Немачка, Италија и Аустроугарска.. Немачка и Италија, јер су постојале тек од 70 – тих година 19. Века, а Аустроугарска, јер није имала колонија.
Британски империјализам
Велика Британија била је највећа колонијална сила. У овом периоду Британијом влада најпре краљица Викторија до 1903., а потом њен син Едвард VII. До средине 19. Века Британија је освојила скоро целу Индију, већи део Малајског полуострва, Хонгконг, Нови Зеланд, Аустралију и Јужну Африку. До краја 19. Века освојени су Белуџистан, Бурма и већи део Полинезије.
1882. године Британија је освојила Египат и Судан, па је преко Суецког канала одржавала везе са Индијом.
Своја освајања Енглеска је постигла захваљујући снажној флоти, која је била без премца у свету. Њена моћ заснивала се на снажној индустрији.
Француски империјализам
После пораза од Пруске и губитка Алзаса и Лорена, две индустријски најразвијеније области, као и плаћања огромне ратне одштете Немачкој, француски привредни развој био је успорен. Ипак Француска је до почетка Првог светског рата била велика колонијална сила, одмах иза Британије. Она је имала колоније у Алжиру, Тунису, мароку, Екваторијалној Африци, на Мадагаскару, Вијетнаму, Лаосу, Кампучији, Гијани, мањим острвима у Индијском и Тихом океану. Захваљујући ефикасној државној управи и политичкој стабилности француске републике, Француска је успела да одржи статус велике силе и да идаље буде један од најважнијих фактора у међународним односима.
Италијански империјализам
Развој капиталистичких односа у Италији текао је веома споро, јер је Италија наследила дубоке трагове феудалних односа и привредно и културно по развијености различите области. До краја 19. Века Италија је ипак успела да освоји Сомалију и Еритреју, али сви покушаји освајања Етиопије завршени су неуспешно. Уочи избијања Првог светског рата Италија је успелоа да ратом против Турске освоји Триполис и Киренаику и да од тих области оснује колонију Либију. Истовремено успела је да овлада и неким острвима у Егејском мору, укључујући и Родос.
Немачки империјализам
Немци су били најактивнији у вођењу империјалистичке политике, јер је индустријски развој у Немачкој крајем 19. века био највећи, јер су у њој највише примењивани проналасци у науци и техници. Немачка је брзо сустигла Велику Британију и САД по индустријском развоју, али није имала колоније, тј. Изворе сировина, радне снаге и тржишта. Главна личност Немачке био је до 1892. Канцелар Ото фон Бизмарк. Он је био творац моћне војске, али је у спољној политици био приличноно неактиван. Тек његовим повлачењем из полтике Немачка започиње активну спољну политку. Она осваја данашњу Намибију, Того, Камерун, област између језера Тангањика и Занзибара, на Далеком истоку осваја северни део Нове Гвинеје и суседни архипелаг (бизмарков архипелаг), купује од Шпаније Маршалска, Каролинска и Марјанска острва. Ипак све су то биле другоразредне колоније у односу на колоније Британије и Француске и зато се Немачка ужурбано припремала за рат.
Империјализам САД
После завршетка грађанског рата, САД су брзо напредовале у индустријском погледу, тако да су до 20. Века постале индустријски најразвијенија држава на свету. Империјалистичка политика САД била је усмерена ка Мексичком заливу, Карипском мору, према Тихом океану и Кини. САД су довршоле копање Панамског канала, издвојиле су панаму из Колумбије и са њом склопиле уговор о контроли канала. Ипак САД се нису пуно мешале у европска збивања.
Руски империјализам
Русија се тек 1862. Ослободила феудалних односа, али то ни изблиза није донело очекиване резултате. Највећи део Руса живео је веома тешко радећи на својим имањима. Осим тога, Русија као огромна држава није била довољно и добро повезана пругама и путевима, што је такође отежавало равој привреде. Русија је ипак успела да доврши освајање средње Азије. Руска експанзија била је усмерена на Далеки исток због чега ће доћо до Сукоба са Јапаном 1904. Године. У том сукобу показале су све слабости Руског царства и Русија је доживела тежак пораз. Јапан је добио луку Порт Артур и Јужни Сахалин.
Стварање блокова
Да би обезбедиле своје империјалистичке циљеве, велике силе почеле да се удржују. Тако је 1879. Склопљен савез између Немачке и Аустроугарске уперен против Француске и Русије. Када се том савезу придружила и Италија настао је Тројни савез који ће се касније назвати Савез централних сила. Насупрот овом савезу 1907. Године настао је савез између Велике Британије, Француске и Русије који ће бити назван Антанта.
Између ова два савеза могло је у више наврата доћи до сукоба. Два савеза су била на ивици сукоба током великих криза као што су биле две мароканске кризе, рат Русије и Јапана, анексиона криза у БиХ, Балкански ратови. До рата све до 1914. Није дошло пре свега што су велике силе процењивале да нису довољно спремне за један исцрпљујући рат.
« | Новембар 2013 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |