ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

СРБИЈА 1878 – 1893.

Србија је на Берлинском конгресу 1878. године добила независност са територијалним проширењем постигнутим у рату са Турском. Био је то велики успех, остварен је вишевековни сан, али Србија није могла у потпуности бити задовољна одлукама Конгреса, пре свега због решења за БиХ која је дата на управу Аустроугарској. 

Србију је на Берлинском конгресу представљао Јован Ристић, искусан политичар и у то време председник владе. Био је у веома тешком положају на Конгресу, јер као представник још увек зависне Кнежевине Србије није имао право гласа, нити је могао присуствовати састанцима представника великих сила. Услед противљења Русије у Берлину да Србија добије и Косовски вилајет, Ристић се окренуо Аустроугарској, тј. њеном министру иностраних послова Ђули Андрашију. Аустроугарска је пристала да помогне Србији, сли је Србија морала да испуни следеће уступке: да се не противи окупацији БиХ, да изгради железничку пругу од Београда до Ниша како би се повезале железнице Аустроуграске и Турске, да закључи трговински уговор са Аустроугарском, с тим да Монархији обезбеди све олакшице у трговини. 

У првим годинама независности Србија је била принуђена да се веже за Аустроугарску. То је учинила склапањем Трговинског уговора и Тајне конвенције. Трговинским уговором из 1881. године Србија је постала у потпуности зависна у економском погледу од Аустроугарске. Целокупан извоз Србија је морала да пласира на тржиште Аустроугарске и то под условима које одреди Аустроугарска. Србија скоро да није имала прерађивачку индустију, тако да је извозила углавном сировине и живу стоку. Одмах потом потписана је и Тајна конвеција којом се Србија одрекла претензија на БиХ и новопазарски санџак и обавезала се да без претходног споразума са Аустроугарском неће преговарати нити закључивати било какав политички уговор са неком другом земљом. Са друге стране Аустроугарска је обећала да ће подржавати интересе династије Обреновић и да ће подржати уздизање Србије у ранг краљевине. Потписивањем ова два документа Србија је и у економском и у политичком погледу постала зависна у односу на Аустроугарску. 

Унутрашња политика Србије 1878 – 1893. године 

Кнез Милан је у спољној политици од самог добијања независности Србију окренуо ка Аустреоугарској. Што се тиче унутрашње политике Србија се од првих дана независности сусретала са проблемима опште заосталости, сиромаштва и самовољом кнеза Милана. 

Да би се обезбедило финансирање самосталне државе, народ у Србији, а највећу масу чинили су сељаци, био је оптерећен плаћањем високих пореза. Многи сељаци нису могли да издрже трку са тржиштем, па су се често задуживали код зеленаша и неретко губили своја имања и куће. Живот највећег броја људи у Србији био је веома тежак, док је с друге стране кнез Милан водио веома раскошан живот, аутократски је владао и водио непопуларну аустрофилску политику. 

Да би поправио свој пољуљани углед кнез Милан се уз претходну сагласност Аустроугарске прогласио за краља 1882. године. Тако је Србија постала Краљевина, што је и њој и Милану донело велики углед у Европи. 

У исто ово време у Србији почињу да се формирају и полтичке партије. Најзначајније партије тог периода су Либерална, Напредњачка и Радикална. 

Либералну партију је предводио Јован Ристић. Она је била на власти у време српско – турских ратова и за време стицања независности. Залагала се за увођење већих уставних права и јачања Парламента, за слободну конкуренцију у привредном животу и унутрашње реформе у друштвеном развитку. Када је Милан почео водити изразито аустрофилску политику, Ристић је постао противник такве политике, па је стога Либерална партија постала опозиција. 

Напредњачка партија владала је Србијом од 1880. до 1888. године. Њени лидери су Милутин Гарашанин, син Илије Гарашанина, Милан Пироћанац, Чедомиљ Мијатовић и Стојан Новаковић. Напредњаци су се залагали за уставност западноевропског типа. Штитили су интересе пре свега српске буржоазије, а мање сељака. Били су попора краљу Милану. Напредњачка влада донела је низ демократских закона као што су Закон о слободи штампе, Закон о слободи збора и удруживања (којим сиу несметано могле да се оснивају нове странке), Закон о судијама и друге. Сви ови закони били су демократски и напредни, али се због аутократске владе краља Милана нису дословце поштовали. Свакако, напредњачка влада утрла је пут демократском поретку у Србији с краја 19. века. 

Радикална странка била је највећа партија Србије с краја 19. и почетка 20. века. Основана је 1881. године, а њени лидери били су Адам Богосављевић, Пера Тодоровић и свакако највећи српски политичар свих времена Никола Пашић. Својим програмом радикали су успели да придобију српске сељаке, најмасовнији друштвени слој у Србији, али и буржоазију. Радикали су се залагали за опште право гласа, за изборне судове, општинску самоуправу, непосредне и прогресивне порезе, парламентаризам и ограничену власт владара. Били су одлучни противници Миланове самовоље и његова најжешћа опозиција. Зато је краљ Милан користио сваку прилику да их прогони. 

Тимочка буна 

Милан је временом све више губио ауторитет у земљи у којој се с једне стране тешко живело и у којој је он с друге стране водио раскошан живот испуњен коцкањем, интригама и љубавним аферама. Било је питање дана када ће се народ дићи против такве Миланове владавине. Повод за избијање буне нашао се 1883. године, мада је он био једна разумна Миланова одлука. Наиме, краљ Милан је одлучио да створи стајаћу војску с којом би Србија могла да уђе у озбиљнији рат са Турцима. У то име набављене су савремене пушке и било је потребно разоружати Народну војску. Одлука да народ преда своје традиционално породично оружје изазвала је велико незадовољство народа и то је била кап која прелила чашу. То су искористили радикали и у околини Зајечара организовали тзв. Тимочку буну. Краљ Милан је извео војску на побуњенике и буна је била сурово угушена. Милан је буну искористио да се сурово разрачуна са радикалима. Вође странке су похапшене и осуђене на дугогодишње робије, Никола Пашић је побегао у Бугарску, велики број побуњеника је кажњен смрћу или осуђен на тешке робије. Тимочка буна, поготово суровост у њеном гушењу су још више срозале ауторитет и углед краља Милана. 

Српско – бугарски рат 1885. године 

Истовремено са претхоним догађајима, краљ Милан је почео да има проблеме и у приватном животу са краљицом Наталијом. Она је била руског порекла и није јој било право што Милан води аустрофилску политику, а истовремено његов буран приватни живот је био такође разлог да између краљевског пара избију велике несугласице. Краљ Милан је морао брзо да нађе начин да поврати изгубљени углед у земљи. Покушао је да то учини водећи рат са Бугарском. 

У Бугарској су 1885. године бугарски патриоти извели уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије у тзв. Пловдивском преврату. Краљ Милан је проценио да је овим чином нарушена равнотежа на Балкану и да он представља опасност за националне интересе Србије. Овакво Миланово гледиште није имало потпору у народу. И поред тога Милан је без много размишљања објавио рат Бугарској. Народ се невољно одазивао мобилизацији, а са друге стране Бугари су били веома одлучни да бране своју земљу. У таквој ситуацији, српска војска доживела је катастрофалан пораз код Сливнице на 28 км од Софије. Милан је после пораза одјурио за Београд, чак је помишљао и на абдикацију, али је интервенцијом Аустругарске и Русије између Србије и Бугарске потписан мир којим нису промењене дотадашње границе. 

Устав 1888. године 

После пораза од Бугара, краљ Милан је потпуно изгубио углед. Сукоби са краљицом постали су још жешћи, чак је и протерана из земље, економска ситуација била катастрофална. Због свега тога краљ Милан је био принуђен да брзо преговара са радикалима. Прва његова мера била је пусти на слободу радикалске прваке и дозволи пиовратак Николе Пашића у земљу. Први и основни захтев радикала био је да Србија добије демократски устав којим ће власт владара бити ограничена. 

Устав је донет 1888. године и био је један од најдемоктаскијих у Европи тога времена. Устав је почивао на начелима грађанског парламентаризма, зевео је трајно и непосредно гласање и веома је ограничавао власт владара. Његово доношење, иако је имао и недостатака, биоје велики напредак у демократизацији власти у Србији. 

Незадовољан успоном радикала и ограничењем своје власти, краљ Милан је изненада 1889. године, али уз богато надокнаду одлучио да абдицира и да престо препусти малолетном сину Александру. До његовог пунолетства Србијом је владало Намесништво у саставу Јован Ристић, генерал Јован Белимарковић и Коста Протић. Сва тројица намесника били су верни пријатељи династије Обреновић,и главни задатак био им је да сачувају династију на престолу и да припреме младог Александра за власт. Краљ Милан напустио је Србију, отишао у Париз где је водио раскошан живот по монденским местима. Тада је настала изрека "живи лепо као краљ Милан". Истовремено краљица Наталија налазила се у у монденском месту на азурној обали Бијарицу.

• Март 2020 [1]
• Октобар 2019 [6]
• Септембар 2018 [26]
• Новембар 2017 [8]
• Август 2016 [71]
• Фебруар 2015 [17]
• Јануар 2015 [8]
• Јануар 2014 [12]
• Децембар 2013 [52]
• Новембар 2013 [81]

• ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА ПЕТИ РАЗРЕД [8] 
• ГРАДИВО VII РАЗРЕДА - I ПОЛУГОДИШТЕ [35] 
• ГРАДИВО VI РАЗРЕДА - I ПОЛУГОДИШТЕ [32] 
• ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА СЕДМИ РАЗРЕД [2] 
• ИСТОРИЈСКО - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ - ОСМИ РАЗРЕД [9] 
• НАСЛОВНА СТРАНА [1] 
• ГРАДИВО VIII РАЗРЕДА - I ПОЛУГОДИШТЕ [18] 
• ГРАДИВО VIII РАЗРЕДА - II ПОЛУГОДИШТE [36] 
• ГРАДИВО V РАЗРЕДА [32] 
• ГРАДИВО ШЕСТОГ РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ КОРОНАВИРУСА [2] 
• ГРАДИВО VII РАЗРЕДА - II ПОЛУГОДИШТE [18] 
• ГРАДИВО VI РАЗРЕДА - II ПОЛУГОДИШТE [18] 
• ВИРТУЕЛНА ШЕТЊА СРЕДЊОВЕКОВНИМ МАНАСТИРИМА [22] 
• ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА ОСМИ РАЗРЕД [11] 
• ИСТОРИЈСКО - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ - ПЕТИ РАЗРЕД [2] 
• ГРАИДВО VII РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ КОРОНАВИРУСА [2] 
• ГРАДИВО ПЕТОГ РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ КОРОНАВИРУСА [1] 
• ГРАИДВО VIII РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА [1] 
• ПРОЈЕКТНА НАСТАВА - СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ [6] 
• ЕЛЕКТРОНСКЕ КЊИГЕ [4] 
• РАДОВИ УЧЕНИКА [5] 
• ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ [3] 
• ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД [5] 
• ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ И ЗАНИМЉИВОСТИ [0] 
• Генерална [0] 
• ИСТОРИЈСКО - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ - ШЕСТИ РАЗРЕД [8] 
• ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН [1] 
• КОРИСНИ ЛИНКОВИ [0] 

• НАСЛОВНА СТРАНА