ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« СРБИЈА 1903 - 1912. ГОДИНЕ | Main | ЦРНА ГОРА 1878 - 1912. ГОДИНЕ »

СРБИЈА 1893 - 1903. ГОДИНЕ - ТЕКСТ
2013/11/21,14:08

СРБИЈА ОД 1903. ДО 1912. ГОДИНЕ

 

Одмах  по убиству краља и краљице завереници су саставили нову владу. Народна скупштина је, потом вратила Устав из 1888. године и за краља изабрала Петра I Карађорђевића, сина кнеза Александра Карађорђевића и унука вожда Карађорђа. 

Краљ Петар се у Србију вратио после 45 година прогонства, као искусан човек. Пве године његове владавине обележиле су равој парламентаризма у Србији. Као човек који је већи део свог живота провео у демократски развијеним земљама (Француској) краљ Петар је намеравао да од Србије учини демократску и политички стабилну земљу у чему је врло брзо и успео. Његовим доласком на власт заживеле су политичке слободе, што је омогућило несметан долазак на власт највеће српске политичке партије Радикалне странке. Најзначајнији политичар тога доба постао је Никола Пашић, који је најчешће у овом периоду био председник владе. 

Један од главних циљева владавине краља Петра био је ослобађање Србије од политичке и економске зависности од Аустроугарске. Србије се у том периоду окренула силама Антанте, Русији, Великој Британији и Француској. Србија је почела да извози своје производе у ове земље, по далеко повољнијим условима него у ранијем периоду према Аустроугарској, што је брзо довело до привредног и економског напретка. Уз унутрашњу политичку стабилност и економки развој, Србија се налазила на добром путу да буде лидер на Балкану. 

Наравно овакво понашање Србије изазвало је Аустроугарску протиб ње, поготово ако се узме у обзир да је у Монархији живео велики број Срба, који је у матици Србији видео ослободиоца од хабзубуршке власти. Због тога је Аустроугарска повела оштру плитику према Србије. Најпре је 1906. године завела економску блокаду Србије, с намером да еономски сломи Србију. Овај догађај познат је под називом Царински рат, мада правог рата није било. Србија је управо тада интезивирала привредну и трговачку сарадњу са силама Антанте, тако да је из Царинског рата и поред почетних губитака иозашла снажнија него што је била. 

Када је видела да неможе еконосмски да је сломи, Аустоугарска је покушала Србију да изпровоцира на рат. То је учинила анексијом БиХ 1908. када је настала тзв. анексиона криза. Одлука о анексији била је супротна одлукама Берлинског конгреса и изазвала је велико незадовољство у Србији. Организоване су масовне демонстрације, од владе се тражио рат са Аустроугарском, али ипак краљ и влада морали су да се повуку. Наиме, велике силе саветовале су Србију да прихвати анексију јер неће бити у стању да јој помогну у евентуалном рату са моћним суседом. Иако нераду, српска влада издала је проглас у којем је стајала да анексијом БиХ нису повређени интереси Србије. 

Завереничко питање: после Мајског преврата, група завереника – официра постала је веома утицајна у Србији. Она је тежила да утиче на краља Петра и да се активно меша у политички живот. Одмах после преврата ова група почела је чишћењем у војски, уклањањем са значајних положаја свих присталица бивше династије. Осима тога, ова група је почела и са уценама према краљу и влади. Велике силе од почетка нису одобравале оно што је учињено у преврату, посебно су замерале организаторима завере, бруталност у ликвидацији последњих Обреновића. Аустроугарска и Велика Британија су чак повукле своје дипломатске представнике из Србије и поновну успоставу истих условаљавале хапшењем завереника и њиховом елиминацијом из јавног живота. Краљ Петар се нашао у доста незгодном положају, јер га је ова група практично и довела на власт у Србији. Проблем је постао још већи када су се завереници организовали у тзв. организацију Црна рука. Завереничко питање делимично је решено тако што је једна група завереника одстрањена из војске тако што је пензионисана или постављена на дужност у провинцији, али је још увек добар део завереника има јак утицај и у војсци и српској јавности, тако да ће још дуго времена представљати сталну опасност за круну. 

Када је видела да по питању БиХ нема шта да тражи, Србија се окренула приопрема за ослобађање Старе Србије (Рашке, новопазарског санџака, Косова и Македоније). Тако се од око 1910. године Србија нашла у припремама за Балканске ратове који ће уследити.

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu