ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« ГРЧКИ ПОЛИСИ | Main | НОВИ ВЕК »

ГРЧКИ ПОЛИСИ - ТЕКСТ
2013/11/17,19:10

ГРЧКИ ПОЛИСИ

СПАРТА 

Спарта је полис настао у долини реке Еуроте у Лаконији на Пелкопонезу. Основали су га Дорци који су око 1200. гпне. покорили Ахајце и претворили их у робове. Покорено становништво стално је подизало устанке, тако да је најстарија историја Спарте обележена немирима. 

Друштвено уређење Спарте: друштво Спарте делило се на спартијате, перијеке и хелоте. Спартијати су једини пуноправни грађани. Једина дужност била им је војна обавеза и управљање државом. Њихове поседе који су називали клер обрађивали су државни робови – хелоти. Перијеци су били слободни људи без политичких права. Бавили су се трговином, занатством и земљорадњом. Имали су обавезу плаћања пореза и служења у војсци. Хелоти су били државни робови који су обрађивали земљу спартијата и давали део приноса, док би вишак задржавали за себе. Нису се моглипродавати нити добити слободу, то право једино је имала држава. 

Државно уређење Спарте: У 9. впне. законодавац Ликург је Спарти дао законе по коме је Спарта добила своје уређење ко је било аристократско. На челу Спарте налазила су се 2 краља (базилеуса) – један је одлазио у рат, други остајао у граду. Герузија – Веће стараца била је састављена од 28 пензионисаних војсковођа - героната старијих од 60 година + 2 краља. Герузија је управљала Спартом и водила државне послове. Геронти су бирани доживотно. Петорица ефора имали су задатак да надгледају краљеве и прате их у походима, да одржавају ред и мир у Спарти, суде у грађанским парницама и васпитају омладину у гимназијама. Народна скупштина (Апела) била је састављена од свих спартијата старијих од 30 година. Састајала се једном месечно на отвореном простору. У њој није било расправе већ само гласање виком. Имала је надлежности у вези рата, мира, избора чланова герузије и ефора. 

Васпитање деце: дечаци од 7 до 18 година васпитавани су у специјалним војним школама – гимназијама да постану одлични војници. У тим школама дечаци су учени војној стратегији, руковању оржјем, борилачким вештинама, преживљавању у тешким условима, комадовању итд. Када би се у породици родило мушко дете, после неколико месеци државна комисија би процењивала да ли је напредно или не. Уколико би процена била да је дете заостало бацано би у провалију. Захваљујући строгом војничком васпитању Спарта је имала сјајну војску у којој је посебно место имала тешко наоружана пешадија – хоплити. 

Освајања: у другој половини 8. впне. Спарта је покорила суседну Месенију, а у 6.впне. и другим суседним полисима је наметнула своју вбласт створивши тзв. Пелопонески савез. 

АТИНА 

Је полис настао на полуострву Атици, а основало га је грчко племе Јонци. 

Друштвено уређење Атине: грађани Атине делили су на аристократију (еупатриде - богате), демос – слободне грађане и робове. 

Државно уређење Атине: у најстарије доба власт је имао краљ – базилеус. Временом му је власт ограничена а потом и одузета од еупатрида. Из редова еупатрида бирана су деветорица архоната од којих је сваки имао своје задужење. Власт им је у почетку била доживотна, затим на 10 година, а затим годину дана. Временом је успостављено тело Ареопаг – које је име добило по брду посвећеном богу Аресу. У ово тело улазили су некадашњи архонти, њихова дужност била је да надгледају државне послове и чувају закон. Постојала је и Народна скупштина – Еклесија коју су чинили сви слободни атински грађани – мушкарци 

Прве атинске законе записао је Дракон 621. гпне.. Казне су биле веома строге. Зато се данас за строге казне каже да су Драконске. 

Демос је од 6.впне. почео да се бори да уђе у власт. Солоновим реформама из 594. гпне. то право демос је делимично добио. Према тим реформама извршена је подела грађана према имовном стањау (годишњим приходима у житу, вину и уљу) на 4 разреда. Прва три слоја заседала су у Већу 400 (одлучивали су шта ће се износити пред Еклесију), а четврти слој је само учествовао на заседањима Народне скупштине. Захваљујући овим реформама у Атини је заведено демократско уређење. 

У переиоду од 560 – 527. гпне. Солонов рођак Пизистрат је преузео сву власт и завео тзв. тиранију. Пизистратови главни противници били су аристократи. Он је два пута протериван из Атине, али се враћао и поново пеузимао власт. Да би опстао на власти Пизистрат се морао ослањати на демос и уводити неке реформе у његову корист. Помагао је ситне сељачке сопственике, дајући им зајмове из државне касе. За време Пизистрата почела је да се гради атинска флота која ће касније бити темељ моћи Атине. 

Клистеновим реформама поново је враћено демократско уређење у Атини. Да би спречио повратак тираније Клистен је завео остракизам – протеривања. Назив остракизам настао је од речи острак – црерпић, јер су имена протераних исписивана на комадићима црепа. Прогонство је трајало 10 година, али протерани нису губили имовину и грађанка права.

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu