« АМЕРИЧКА РЕВОЛУЦИЈА | Main | ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА »
АМЕРИЧКА РЕВОЛУЦИЈА
(АМЕРИЧКИ РАТ ЗА НЕЗАВИСНОСТ)
Европске колоније у Америци
Енглези, Французи и Холанђани основали су више колонија на западној обали северноамеричког континента. Енглеска је у томе предњачила и прва оснвала Џејмстаун у Вирџинији (1607.), Француска Квебек (1608.), а Холандија Њу Амстердам (1614.), док су се Шпанци постепено ширили из Срдње Америке ка северу. Енглези су успели да створ 13 колонија, чији су вечи градови били Њујорк, Бостон и Филаделфија. Енглеска је постепено истикивала Холанђане и Шпанце из Северне Америке, да би у Седмогодишњем рату (1756 – 1763.) одузела Француској све поседе, па је тако стекла контролу над читавом атлантском обалом.
На челу колонија био је гувернер, чију власт је ограничавала локална скупштина. Северноамеричке колоније брзо су економски и полтички напредовале, те су тешко подносиле централну власт из Лондона.
Узрок избијања Америчке револуције или Америчког рата за независност била је тежња колонија да се осамостале тј. да се ослободе енглеске власти. Повод је нађен када је краљ Џорџ III (1760 – 1820.) увео нове порезе. Многи производи из колонија су поскупели услед нових пореза и такси. Колоније су поред протеста одговориле бојкотом робе из Енглеске, па је Енглеска многе порезе и таксе укинула, али нека као нпр. за чај је оставила. То је довело до чувене Бостонске чајанке (1773.) када су морнари у море побацали велике количне чаја.
Ток рата
Бостонска чајанка и други догађаји довели су до избијања рата између Енглеске и њених колонија у Америци (1775 – 1783.). Енглези су били у предности, јер су имали бројнију, боље опремљенију и дисциплинованију војску, док су амричку чинили добровољци. Енглези су у почетку имали више успеха.
Американци су 1776. у Филадефији донели Декларацију независности којом је проглашено да су уједињене колоније слободне и независне земље и да прекидају сваку везу са Великом Британијом. Творац декларације био је Томас Џеферсон.
Американци су затим почели да бележе успехе у рату, пошто је Француска почела да шаље добровољце, оружје и новац. На чело колонијалне војске стао је Џорџ Вашингтон, добар војни командант и организатор. Уследиле су победе у Вирџинији и Северној Каролини (1776.), затим код Принстона и у држави Њујорк (1777.). Француска је 1778. отворено ушла у рат, а придружиле су јој се Шпанија и Холандија. Енглези су поражени ко0д Монмаутз Корт Хауса (1778.) и Винсенса (1779.), а одлучујућу победу Американци су забележили код Јорктауна (1781.). Париским миром 1783. створене су Сједињене Америчке Државе, од Атлантика до Мисисипија, које ће се временом проширити до обала Тихог океана. Енглеска је успела да задржи Канаду. Истакнути Европљани који су учествовали у рату на страни Американаца били су француски генерал Лафајет и пољски борац за слободу Тадеуш Кошћушко.
Уређење државе
Уставом из 1787. године завршена је Америчка револуција. Овај Устав је уз мале промене остао на снази до донас. САД су постале заједница конфедералних држава, јер су чланице задржале знатну самосталност. Војска, царина и део финансија били су у надлежности централне власти. Амерички устав је први у свету увео начело поделе власти на извршну, законодавну и судску. Извршну власт имају председник који се бира на 4 године и влада, законодавну има Конгрес који се дели на Представнички дом и Сенат, а судска власт је независна.
Први председник постао је Џорџ Вашингтон, за председника је биран 2 пута, а трећи пут је одбио да се кандидује. Тада је установљену да се председник може бирати само у 2 мандата. Престоница САД постао је Вашингтон, а главни државни празник – Дан независност установљен је 4. јула, будући да јсу тог дана САД постале независна држава.
« | Новембар 2013 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |