« ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА | Main | РЕФОРМАЦИЈА »
ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА
Хуманизам је нови културни покрет који је у у центар збивања ставио човека, за разлику од средњег века у које је центар збивања био Бог и вера. Термин Ренесанса значи препород, јер је узор нове културе била препорођена античка култура прилагођена хришћанству. Колевка хуманизма и ренесансе су сверноиталијански градови попут Венеције, Ђенове, Фиренце, Милана и Вероне.
Овај културни покрет је настао због потребе новог друштвеног слоја – буржоазије да се ослободи црквених догми које су спречавале развој науке и људског друштва уопште. Препород се највише исказао у књижевности, а затим и у архитектури, сликарству и вајарству.
Књижевност
- Данте Алигијери – Божанствена комедија (Пакао, Чистилиште, Рај) – критикује се црква и њен врх.
- Франческо Петрарка – лирске песме сонети, посвећене жени Лаури.
- Ђовани Бокачо – Декамерон (10 прича) – критикује се црква, исмевају се попови и калуђери и разна народна и црквена празноверја.
- Николо Макијавели – Историја Фиренце, Распарава о првих 10 књига Тита Ливија, Владаоц. У Валдаоцу он износи идеје националне државе, саветује владару такве државе да буде "јак као лав, а лукав као лисица". Он је говорио да право почива на сили и да циљ оправдава средство – макијавелизам.
- Џон Понет – Енглез, Кратка распарава о политичкој моћи – теорија отпора тиранији и тиранима.
- Жан Боден – Република – свака држава мора имати врховну власт која обједињује целокупну законодавну радњу.
- Еразмо Дезидерије Ротердамски – Похвала лудости (глупости) – сатира, критикује се стање у Немачкој и цркви.
- Ђовани Ботеро – Оправданост државе – везе између цркве и државе.
- Томас Мор – Утопија – залаже се за укидање новчане економије и приватног власништва.
- Франсоа Рабле – Гаргантуа и Пантагруел
- Марин Држић – Дундо Мароје
- Вилијем Шекспир – Хамлет, Отело, Магбет, Краљ Лир, Ромео и Јулија.
Архитектура
Најмонументалније грађевине хуманизма и ренесансе су Црква Светог Петра у Риму, Лувр у Паризу, Вавел у Кракову, Кремљ у Москви, Палацо Сроци у Фиренци.
Вајарство и сликарство
- Микеланђело Буонароти – кипови Мојсије, Давид, Брут.
- Леонардо да Винчи – Мона Лиза и Тајна вечера
- Рафаело Санти – Сикстнска мадона
- Тицијан Веничело – Цар Карло V, Човек са плавим очима
Приватни живот и образовање
У 15. веку долази до поромене у приватном животу људи. Породица се повлачи из заједничког и окреће личном (приватном) животу, што се најбоље види у начину становања. Просторије у кучи се одвајају, просторије за живот се окрећу ка дворишту, а не ка улици. Отац је имао највише место у породици. Његова улога била је да заштити и збрине породицу. Жене су гајиле децу, надгледале послугу, водиле бригу о кући. Девојке се удају касније него у средњем веку, у просеку са 22 године, а младићи се жене у просеку са 24 године. Породице су имале 5 – 6 – оро деце, смртност на порођајима деце и касније била је велика.
Образовање доживљава велики успон. Трговци и банкари су увидели значај школовања деце. Нова друштвена елита стицала је образовање учењем латинског језика и проучавањем класичне књижевности, развијајући критичку способност и моралну одговорност. Деца су почетна знања читања и писања стицала код куће, код месног пароха или код приватних учитеља. Велики број сиромашнијих потом је обучаван за посао шегртовањем.
| « | Новембар 2013 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |



























