« ЕВРОПА 1815 - 1848. ГОДИНЕ | Main | РЕВОЛУЦИЈА 1848/1849. ГОДИНЕ »
БЕЧКИ КОНГРЕС
Бечки конгрес је сазван из разлога да се обнове феудални односи и да се донесу мере које ће допринети да се идеје француске револуције и појаве владара као што је Наполеон више никада не десе. Циљ конгреса био је успостављање легитимних права владара и одржање ранотеже европских држава.
Конгрес је радио 8 месеци током 1814. и 1815. године. Њиме је установљен појам велике силе, који значи да неке државе располажу војном силом која надмашује силу осталих земаља. Статус велике силе добиле су Енглеска, Француска, Аустрија, Русија и Пруска.
Бечки конгрес је највећи мировни конгрес у 19. веку, пошто је окупио више од 200 представника разних европских држава. Одржан је у дворцу Хофбург.
Француска је сведена на границе из 1792. године. Краљевина Пољска је ствљена под управу руског цара. Пруски владар је за предате територије у Пољској за узврат добио део северне Саксоније, Померанију, Вестфалију и област до Рајне. Русији су припале Бесарабија, Финска и део Варшавског војводства. Енглеској су додељене Малта, Цејлон, Тринидад и право заштите Јонских острва. Аустрији су враћене све територије (Ломбардија, Венеција, Илирске провинције, баварски Тирол, кнежевина Салцбург) и добила је део Галиције.
Бечки конгрес није решавао питања уједињења Италије и Немачке. Од Бечког конгреса почиње период рестаурације, огледан у повратку племства и свештенства и монархија.
Света алијанса
Руски цар Александар I, аустријски цар Франц I и пруски краљ Фридрих Вилхелм III склопили су септембра 1815. савез – Свету алијансу. Три европска владара договорила су се да брину о својим народима у складу са Христовим учењем. При склапању савеза исказивали су намеру да се боре против револуционарних покрета, што су касније и чинили. Клеменс Метерних, аустријски министар спољних послова, касније канцелар, уз руског цара, творац је овог полтичког система. Циљ Свете алијансе био је да се сачува поредак у Европи, успостављен одлукама Бечког конгреса. Таква политика позната је као принцип легитимизма.
Од конгреса у Тропау 1820. и Лајбаху/Љубљани 1821. Света алијанса доноси одлуке да интервенише где год су законити режими били у опасности. То је урађено у Шпанији, Напуљу и Пијемонту.
РЕВОЛУЦИЈЕ ОД 1830 – 1848. ГОДИНЕ
Јулска револуција
Падом Наполеона Француска се вратила класичној монархији. грађанство и сиромашни слојеви били су потпуно потиснути. Када је краљ Шарл X распустио скупштину и донео указе који су били штетни по буржоазију, јула 1830. избила је револуција у Паризу. Краљ је био принуђен да се одрекне престола и напусти земљу. Буржоазија је спречила проглашење републике, задржала је монархију и за краља довела Луја Филипа Орлеанског. Јулском револуцијом коначно је укинут феудално – апсолутистички поредак, а буржоазија је преузела вођење државе.
Грчка револуција
Срби су на Балкану први подигли револуцију (1804.), али су Грци први створили независну и међународно признату државу.
Грци нису имали своју државу од пада Византије 1453. године. Подстакнути Србима, Грци су у Одеси (1814.) основали друштво Филики хетерија (Дрштво пријатеља), које је имало за циљ ослобођење Грка од Турака.
Хетерија је организовала побуну у Влашкој и Молдавији, која се пренела и у Грчку (1821.). Рат против Туракја трајао је 8 година, понајвише на Пелопонезу. Грци су се храбро бориле, али су имали и честе поразе од надмоћније турске војске. Европа заинтересована за античку прошлост, помагала је Грке. Енглески песник лорд Бајрон учествовао је у рату за грчко ослобођење. Рат је окнчан 1829. године, а следеће 1830. Грчка је добила независност. Најистакнутије личности грчке револуције били су Теодорис Колокотронис и Јоанис Каподистријас.
Кнез Милош је помагао Грке тако што је у Београду откупљивао од Турака грчко робље и враћао их кућама. Новчано је помогао отварање Универзитета у Атини. Због тога му је први грчки краљ Отон I доделио орден Светог Спаситеља.
Белгијска револуција
Јулска револуција имала је великог одјека у Уједињеним провинцијама Низоземске. Белгијанци су били незадовољни холандском управом, па је после једног сукоба омладине и власти у Бриселу дошло до устанка (1830.), који је брзо захватио и остале белгијске градове. У Бриселу се састала Скупштина која је донела либералан устав (према њему је у Србији написан Сретењски устав) и прогласила Белгију независном државом. Белгија је постала уставна монархија. Године 1839. белгија и Холандија поделиле су Луксембург.
Mnogo vam hvala puno ste mi pomogli!!
« | Новембар 2013 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |