ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« УЈЕДИЊЕЊЕ ИТАЛИЈЕ И НЕМАЧКЕ | Main | ГРАЂАНСКИ РАТ У САД »

УЈЕДИЊЕЊЕ ИТАЛИЈЕ И НЕМАЧКЕ - ТЕКСТ
2013/11/19,00:21

УЈЕДИЊЕЊЕ ИТАЛИЈЕ

 

Италија је средином 19. века била подељена на 9 држава. Покушај уједињења у револуцији 1848/49. није успео. Борбу за уједињење Италије повео је Пијемонт или Краљевина Сардинија, на чијем челу је била италијанска династија Савоја. 

Најважнија личност италијанског уједињења био је Камило Бенцо ди Кавур. Био је уредник часописа Il Risorgimento (Ил Ризорђименто - Препород), чије име је преузео ујединитељски покрет. Председник владе постао је 1852. године и брзо поставио привреду земље на здраве основе, изменио устав и приближио политички живот парламентаризму. 

Придобијање француског цара Наполеона III и вешто вођење политике током уједињења, донели су му углед једног од најуспешнијих дипломата 19. века. Уступање Савоје и Нице Француској била је надокнада за подршку Француске. 

Када је Аустрија затражила разоружање војске Пијемонта, отпочео је краткотрајан али крвав рат. Пијемонтске и француске трупе поразиле су аустријску војску у биткама код Мађенте и Солферина (1859.). Потом су се Наполеон III и аустријски цар Франц Јозеф II састали у Вилафранки и склопили примирје, које потписано миром потписаним у Цириху. Ломбардија је припала Француској, али ју је Наполеон III препустио Пијемонту, док је Венецију задржала Аустрија. 

Крваве битке код Мађенте и Солферина, подстакле су Швајцарца Анри Динана, сведока тих битака, да 1863. у Женеви оснује Црвени крст. Следеће године потписана је Женевска конвенција, којом се зараћене стране да штите рањенике и да им обезбеде лекарску помоћ. 

У исто време трајале су револуције у војводствима Парми, Модени и Тоскани, где су на миран начин уклоњени владари. Потом су 3 војводства 1860. године прогласила уједињење са Пијемонтом.

У Торину се састао први национални парламент, које је марта 1861. године прогласио оснивање Краљевине Италије. Кавур је постао први председник владе, али је ускоро умро. Устав Пијемонта прихваћен је као устав Краљевине Италије. Гарибалдијев покушај да освоји Папску државу (1862.) завршио се неуспехом. 

Други део италијанског уједињења остварен је у савезу са Пруском. У новом рату са Аустријом, Краљевина Италија доживела је тежак пораз код Кустоце и на мору код Виса, 1866. године. Не успевши ратом, Италија је извршила уједињење дипломатијом. Захваљујући пруској победи над Аустријом код Садове, Италија је успела да присаједини Венецију (1866.). Када је 1870. повучена француска војска из Рима и у њега уђла италијанска, Италија је добила нову престоницу – Рим. Папи је остао само Ватикан, изгубио је световну, а задржао само духовну власт. Тиме је процес италијанског уједињења завршен. 

УЈЕДИЊЕЊЕ НЕМАЧКЕ 

Немачка је средином 19. века била подељена на 34 државе и 3 слободна града – Хамбург, бремен и Либек. И покушај Немаца да се уједине током револусије 1848/49. је пропао, пре свега због неодлучности Пруске, најмоћније немачке државе да се стави на чело уједињења. Ривалство немачких држава, пре свих Пруске и Аустрије, било је највећа сметња уједињењу. 

Доласком Вилхелма I на престо Пруске (1861.) и Ота фон Бизмарка за председника владе и минстра спољних послова (1862.) започете су припреме за немчко уједињење. Бизмарк је уз помоћ шефа генералштаба Хелмута фон Молткеа створио модерну и јаку војску. Војска је постала добро наоружана, сјајно вођена, комникацијски опремљена тада најсавременијим средствима, тако да се Бизмарк уз велику подржку јавног нњења могао упустити у ратове. Уз то Бизмарк је Пруску и добро дипломатски припремио. 

Најпре су Пруска и Аустрија заједно водиле рат са Данском и одузеле јој провинцију Шлезвиг – Холштајн (1864.). Може се рећи да је овај рат са слабашном Данском Бизмарку послужио да испроба моћ пруског оружја.

Затим се Пруска разрачунала са главном сметњом – Аустријом. У једној од највећих битака 19. века код Кениграца (Садове), 3. јула 1866. године Пруска је Аустрији нанела тежак пораз и преузела водећу улогу у немачком уједињењу. Миром у Прагу Пруској су припојени Шлезвиг – Холштајн, Хановер, Хесен – Касел, Насау и Франкфурт. Створен је Севернонемачки савез под вошством Пруске. 

Бизмарк је дипломатском вештином најпре изоловао Француску, а затим је изазвао за рат. Молтке је брзо мобилисао војску. Две моћне војске судариле су се код Седана (септембра 1870.). Пруска војска до ногу је потукла Французе, цар Наполеон био је у бици заробљен, а потом су Пруси ушли у Версај. Ту је 18.1. 1871. године проглашено уједињење Немачке, тј. створено је Друго немачко царство (Други Рајх, Први је постојао у средњем веку, Трећи за време Хитлера) на челу са Вилхлмом I као немачким царем. Мировним уговором у Франкфурту, Немчкој су припојене провинције Алзас и Лорен (индустријски најразвијеније области Француске), а Француској је наметнута и огромна ратна одштета. 

Немачка је постала најмоћнија држава у Европи. Она је била ауторитарна држава, јер је владу није именовао парламент већ цар и она је њему била одговорна. Бизмарк није био само најмоћнија личност у Немачкој (по уједињењу је постао премијер – канцелар Немачке), већ и најуваженији државник друге половине 19. века. Развој немачке индустрије, посебно тешке био је изузетан и она је у томе дуго предњачила.

Коментари

Comment Icon Pomoc

koje godine se zavrsilo ujedinjenje italije i nemacke?

Posted by: Jovan at 2020/03/09, 18:40
Comment Icon

Ujedinjenje Italije se završilo 1870. godine pripajanjem Rima, a ujedinjenje Nemačke janura 1871. godine proglašenjem Nemačkog carstva u Versaju.

Posted by: novakovdusan at 2020/03/11, 18:19
Comment Icon

Piše ti u tekstu gore sve.

Posted by: novakovdusan at 2020/03/11, 18:21
Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu