« ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО | Main | ЈУЖНИ СЛОВЕНИ ПРЕМА СТАРОСЕДЕОЦИМА И СУСЕДИМА »
ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО
Прапостојбина Старих Словена налазила се у Закарпатју, између река Дњепар и Дњестар, Балтичког и Црног мора. Прве поуздане податке о Словенима дали су римски историчари Плиније Старији, Тацит и Птоломеј називакући их Венетима.
У прапостојбини Словени су живели по племенима, бавећи се примитивном земљорадњом, номадским сточарством и пљачком. Веровали су у више богова, добре и зле виле и духове. Врховни бог био је Перун (бог муње и грома), затим Дажбог ... верске обреде изводили су на отвореном, приносећи жртве.
Сеоба Словена почиње пропашћу Атилине државе тј. у другој половини 5. века. Крајем 5. века словенска територија се проширила до Дунава, а првих деценија 6. века читав крај северно од доњег Дунава (данашња Влашка) насељен је Словенима, па га поједини византијски писци називају Склавинијом – словенском земљом.
Почетком 6. века Словени су самостално или заједно са другим вараварима почели са упадима и пљачкаима Византије. Четрдесетих година 6. века Словени стижу до зидина Цариграда на истоку и Драча на западу. Око 550. године мноштво Словена прелази Дунав и пустоши далмацију и Тракију.
Шездесетих година 6. века у Панонску низију стижу Авари – народ турског порекла. Византија је Аварима плаћала тзв. "годишње дарове", а они су јештитили од других варвара. Словени ступају у савез са Аварима у којем Авари имају предност јер су војнички били боље организовани.
Посаледњих година 6. века Византија је некако одолевала словенско – аварским нападима. Од средине 6. века групе Словена насељавају данашњу доњу Аустрију и подножје Источних Алпа, упадајући и у северну Италију. Баварци спречавају даље продоре Словена у Аустрију, а лангобарди у северну Италију. Граница између Словена и Лангобарда ишла је правцем који дели Динарске планине и Јулијске Алпе, на истоку, до Фурланске низије на западу. Граница са Баварцима ишла је од извора Драве до Дунава.
После склапања мира са Персијом 591. године Византија креће у рат са Словеним и Аварима. Овај рат Византија завршава неуспешно, јер је дошло до побуне у војсци која није хтела да презими на словенској територији. Војска је 602- године збацила цара маврикија и поставља вођу побуњеника Фоку. Он одлази у Цариград не би ли осигурао престо и граница је тако остала незаштићена, те су Словени грунули на Балкан у огромним масама. На истоку су стигли до Анхијала на Црном мору и све до Цариграда, на југу долином Мораве и Вардара стижу до залеђа Солуна, Епира и према Драчу. Преко данашње Босне Словени стижу до Далмације, крајем 6. века насељавају простор од Дунава до планине Балкан, око 615. године насељавају Тракију и Македонију. Око 614. године заузета је цела Далмација, Словени разарају Салону (Сплит), поштеђена су остала острва од Крка до Мљета, Трогир, Задар, утврђена Диоклецијанова палата и Драч.
Словени су се разликовали од Авара, јер су од почетка показивали да желе да се трајно населе у Византији. Разлаз између Словена и Авара догодио се после тешког пораза под Цариградом 626. године, када Словенима и Аварима ни Персијанци нису успели да помогну.
Пред најездом Словена римски староседеоци су се склањали у утврђене градове или неприступачне крајеве. Ове друге Словени су назвали власима – сточарима. Сви староседеоци ће се касније стопити са Словенима.
Друштвено – економски односи код Словена за време сеобе
Основу привредног живота Словена у време сеобе били су земљорадња и сточарство. Користила су се дрвена рала и мотике, земља је обрађивана неколико година, а затим је остављана да одмори.
Словени су живели у својеврсној демократији. Псеудо – Маврикије наводи да словенска племена живе у слободи и да се никако не дају у ропство, да имају много поглавица који су често несложни, те да се одлуке скупштина често нарушавају.
Временом је племенска организација прерасла у војну. Војска је била општенародна, оружје скромно: копље, лук са стрелом и штит, те су због тога у сукобима са надмоћнијом Византијом прибегавали ратним лукавствима. Већину словенске војске чинила је пешадија, а помиње се и коњица.
Друштвено – економски односи код Словена после сеобе
Ни после досељавања на Балкан словенска племена нису одмах створила трајна насеља. Долазила су и нова племена. Постепена обнова византијске власти догодила се за време Ираклија и то је условило стварање нових племена у географски заокруженим областима, као што су Струмљани, Тимочани, Дикљани, Конављани, Неретљани, Требињани...
У ово време наставио се распад родовско – племенског уређења. Племенске и родовске старешине присвојиле су већи део плена, боље и плодније земљиште. Родовску организацију замењује сеоска општина у којој се обрадива земља дели "великим породицама", а необрадива, шуме и пашњаци су заједничка својина општине. Долази до имовинског раслојавања, тј. појаве класног друштва.
« | Новембар 2013 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |