ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО | Main | ЈУЖНИ СЛОВЕНИ ПРЕМА СТАРОСЕДЕОЦИМА И СУСЕДИМА »

ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО - ТЕКСТ
2013/11/17,11:53

ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО

Прапостојбина Старих Словена налазила се у Закарпатју, између река Дњепар и Дњестар, Балтичког и Црног мора. Прве поуздане податке о Словенима дали су римски историчари Плиније Старији, Тацит и Птоломеј називакући их Венетима. 

У прапостојбини Словени су живели по племенима, бавећи се примитивном земљорадњом, номадским сточарством и пљачком. Веровали су у више богова, добре и зле виле и духове. Врховни бог био је Перун (бог муње и грома), затим Дажбог ... верске обреде изводили су на отвореном, приносећи жртве. 

Сеоба Словена почиње пропашћу Атилине државе тј. у другој половини 5. века. Крајем 5. века словенска територија се проширила до Дунава, а првих деценија 6. века читав крај северно од доњег Дунава (данашња Влашка) насељен је Словенима, па га поједини византијски писци називају Склавинијом – словенском земљом. 

Почетком 6. века Словени су самостално или заједно са другим вараварима почели са упадима и пљачкаима Византије. Четрдесетих година 6. века Словени стижу до зидина Цариграда на истоку и Драча на западу. Око 550.  године мноштво Словена прелази Дунав и пустоши далмацију и Тракију. 

Шездесетих година 6. века у Панонску низију стижу Авари – народ турског порекла. Византија је Аварима плаћала тзв. "годишње дарове", а они су јештитили од других варвара. Словени ступају у савез са Аварима у којем Авари имају предност јер су војнички били боље организовани. 

Посаледњих година 6. века Византија је некако одолевала словенско – аварским нападима. Од средине 6. века групе Словена насељавају данашњу доњу Аустрију и подножје Источних Алпа, упадајући и у северну Италију. Баварци спречавају даље продоре Словена у Аустрију, а лангобарди у северну Италију. Граница између Словена и Лангобарда ишла је правцем који дели Динарске планине и Јулијске Алпе, на истоку, до Фурланске низије на западу. Граница са Баварцима ишла је од извора Драве до Дунава. 

После склапања мира са Персијом 591. године Византија креће у рат са Словеним и Аварима. Овај рат Византија завршава неуспешно, јер је дошло до побуне у војсци која није хтела да презими на словенској територији. Војска је 602- године збацила цара маврикија и поставља вођу побуњеника Фоку. Он одлази у Цариград не би ли осигурао престо и граница је тако остала незаштићена, те су Словени грунули на Балкан у огромним масама. На истоку су стигли до Анхијала на Црном мору и све до Цариграда, на југу долином Мораве и Вардара стижу до залеђа Солуна, Епира и према Драчу. Преко данашње Босне Словени стижу до Далмације, крајем 6. века насељавају простор од Дунава до планине Балкан, око 615. године насељавају Тракију и Македонију. Око 614. године заузета је цела Далмација, Словени разарају Салону (Сплит), поштеђена су остала острва од Крка до Мљета, Трогир, Задар, утврђена Диоклецијанова палата и Драч.

Словени су се разликовали од Авара, јер су од почетка показивали да желе да се трајно населе у Византији. Разлаз између Словена и Авара догодио се после тешког пораза под Цариградом 626. године, када Словенима и Аварима ни Персијанци нису успели да помогну. 

Пред најездом Словена римски староседеоци су се склањали у утврђене градове или неприступачне крајеве. Ове друге Словени су назвали власима – сточарима. Сви староседеоци ће се касније стопити са Словенима. 

Друштвено – економски односи код Словена за време сеобе 

Основу привредног живота Словена у време сеобе били су земљорадња и сточарство. Користила су се дрвена рала и мотике, земља је обрађивана неколико година, а затим је остављана да одмори. 

Словени су живели у својеврсној демократији. Псеудо – Маврикије наводи да словенска племена живе у слободи и да се никако не дају у ропство, да имају много поглавица који су често несложни, те да се одлуке скупштина често нарушавају. 

Временом је племенска организација прерасла у војну. Војска је била општенародна, оружје скромно: копље, лук са стрелом и штит, те су због тога у сукобима са надмоћнијом Византијом прибегавали ратним лукавствима. Већину словенске војске чинила је пешадија, а помиње се и коњица. 

Друштвено – економски односи код Словена после сеобе 

Ни после досељавања на Балкан словенска племена нису одмах створила трајна насеља. Долазила су и нова племена. Постепена обнова византијске власти догодила се за време Ираклија и то је условило стварање нових племена у географски заокруженим областима, као што су Струмљани, Тимочани, Дикљани, Конављани, Неретљани, Требињани... 

У ово време наставио се распад родовско – племенског уређења. Племенске и родовске старешине присвојиле су већи део плена, боље и плодније земљиште. Родовску организацију замењује сеоска општина у којој се обрадива земља дели "великим породицама", а необрадива, шуме и пашњаци су заједничка својина општине. Долази до имовинског раслојавања, тј. појаве класног друштва.

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu