ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО | Main | ЈУЖНИ СЛОВЕНИ ПРЕМА СТАРОСЕДЕОЦИМА И СУСЕДИМА »

ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО - ТЕКСТ
2013/11/17,11:53

ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО

Прапостојбина Старих Словена налазила се у Закарпатју, између река Дњепар и Дњестар, Балтичког и Црног мора. Прве поуздане податке о Словенима дали су римски историчари Плиније Старији, Тацит и Птоломеј називакући их Венетима. 

У прапостојбини Словени су живели по племенима, бавећи се примитивном земљорадњом, номадским сточарством и пљачком. Веровали су у више богова, добре и зле виле и духове. Врховни бог био је Перун (бог муње и грома), затим Дажбог ... верске обреде изводили су на отвореном, приносећи жртве. 

Сеоба Словена почиње пропашћу Атилине државе тј. у другој половини 5. века. Крајем 5. века словенска територија се проширила до Дунава, а првих деценија 6. века читав крај северно од доњег Дунава (данашња Влашка) насељен је Словенима, па га поједини византијски писци називају Склавинијом – словенском земљом. 

Почетком 6. века Словени су самостално или заједно са другим вараварима почели са упадима и пљачкаима Византије. Четрдесетих година 6. века Словени стижу до зидина Цариграда на истоку и Драча на западу. Око 550.  године мноштво Словена прелази Дунав и пустоши далмацију и Тракију. 

Шездесетих година 6. века у Панонску низију стижу Авари – народ турског порекла. Византија је Аварима плаћала тзв. "годишње дарове", а они су јештитили од других варвара. Словени ступају у савез са Аварима у којем Авари имају предност јер су војнички били боље организовани. 

Посаледњих година 6. века Византија је некако одолевала словенско – аварским нападима. Од средине 6. века групе Словена насељавају данашњу доњу Аустрију и подножје Источних Алпа, упадајући и у северну Италију. Баварци спречавају даље продоре Словена у Аустрију, а лангобарди у северну Италију. Граница између Словена и Лангобарда ишла је правцем који дели Динарске планине и Јулијске Алпе, на истоку, до Фурланске низије на западу. Граница са Баварцима ишла је од извора Драве до Дунава. 

После склапања мира са Персијом 591. године Византија креће у рат са Словеним и Аварима. Овај рат Византија завршава неуспешно, јер је дошло до побуне у војсци која није хтела да презими на словенској територији. Војска је 602- године збацила цара маврикија и поставља вођу побуњеника Фоку. Он одлази у Цариград не би ли осигурао престо и граница је тако остала незаштићена, те су Словени грунули на Балкан у огромним масама. На истоку су стигли до Анхијала на Црном мору и све до Цариграда, на југу долином Мораве и Вардара стижу до залеђа Солуна, Епира и према Драчу. Преко данашње Босне Словени стижу до Далмације, крајем 6. века насељавају простор од Дунава до планине Балкан, око 615. године насељавају Тракију и Македонију. Око 614. године заузета је цела Далмација, Словени разарају Салону (Сплит), поштеђена су остала острва од Крка до Мљета, Трогир, Задар, утврђена Диоклецијанова палата и Драч.

Словени су се разликовали од Авара, јер су од почетка показивали да желе да се трајно населе у Византији. Разлаз између Словена и Авара догодио се после тешког пораза под Цариградом 626. године, када Словенима и Аварима ни Персијанци нису успели да помогну. 

Пред најездом Словена римски староседеоци су се склањали у утврђене градове или неприступачне крајеве. Ове друге Словени су назвали власима – сточарима. Сви староседеоци ће се касније стопити са Словенима. 

Друштвено – економски односи код Словена за време сеобе 

Основу привредног живота Словена у време сеобе били су земљорадња и сточарство. Користила су се дрвена рала и мотике, земља је обрађивана неколико година, а затим је остављана да одмори. 

Словени су живели у својеврсној демократији. Псеудо – Маврикије наводи да словенска племена живе у слободи и да се никако не дају у ропство, да имају много поглавица који су често несложни, те да се одлуке скупштина често нарушавају. 

Временом је племенска организација прерасла у војну. Војска је била општенародна, оружје скромно: копље, лук са стрелом и штит, те су због тога у сукобима са надмоћнијом Византијом прибегавали ратним лукавствима. Већину словенске војске чинила је пешадија, а помиње се и коњица. 

Друштвено – економски односи код Словена после сеобе 

Ни после досељавања на Балкан словенска племена нису одмах створила трајна насеља. Долазила су и нова племена. Постепена обнова византијске власти догодила се за време Ираклија и то је условило стварање нових племена у географски заокруженим областима, као што су Струмљани, Тимочани, Дикљани, Конављани, Неретљани, Требињани... 

У ово време наставио се распад родовско – племенског уређења. Племенске и родовске старешине присвојиле су већи део плена, боље и плодније земљиште. Родовску организацију замењује сеоска општина у којој се обрадива земља дели "великим породицама", а необрадива, шуме и пашњаци су заједничка својина општине. Долази до имовинског раслојавања, тј. појаве класног друштва.

Коментари

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu