ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« ФРАНАЧКА ДРЖАВА | Main | ВИЗАНТИЈА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ »

ФРАНАЧКА ДРЖАВА - ТЕКСТ
2013/11/17,10:34

ФРАНАЧКА ДРЖАВА 

Франачка држава је настала на простору северне Француске. Франци су највише допринели слому Хуна, борећи се на страни Римљана. 

Крајем 5. века франачка војска је за краља изабрала Хлодовеха. Хлодовех је примио хришћанство и ступио у чврст савез са црквом. Тако се он учврстио на власти створивши династију Меровинга ("светих", "дугокосих" краљева). Меровинзи су сматрани директним потомцима божанске лозе германскох богова. Дуга коса краљева је симболизовала његову снагу. 

Временом је династија Меровинг ослабила и власт је прешла у руке способних мајордома – управитеља двора покрајине Аустразије, бираних из једне породице – будуће династије Каролинг. Моћ мајордома расле је и појавом Арабљана.

Арабљане је зауставио Карло Мартел у бици код Поатјеа 732. године. Ова победа је на челу Франачке државе учврстила нову династију Каролинг.

Унук Карла Мартела Пипин Мали се 751. крунисао за краља. У томе је била пресудна улога цркве и папе. Пипин је од цркве добио земљу, а за узврат је требао да цркву одбрани од Лангобарда, што је и учинио 756. године и тиме ударио темеље Папске државе која се простирала у централној Италији са седиштем у Риму и под директном влашћу папа. Ова држава трајаће све до уједињења Италије 1861. године. 

Франачка држава доживела је врхунац за време Карла Великог (768 – 814.). Он је освајањима створио државу која се простирала од Атлантика на западу до Лабе на истоку и од северног мора на северу до Рима на југу. Истовремено је ширио и шришћанство, тако да је имао велику наклоност папе. 

Карло је освајањима скоро ујединио некадашње Западно римско царство. Због тога и због ширења хришћанства га је папа Лав III на Божић 800. године крунисао за цара у базилици Светог Петра у Риму. 

Карлова престоница се налазила у Ахену у Немачкој. Његова држава почивала је на тесној сарадњи са црквом.

Најзначајнији период ранофеудалне културе је период Карла Великог тј. период Каролиншке ренесансе. Карло је ангажовао све најумније људе свога доба и окупио их око двора у Ахену. Он је био опчињен римском културом што је показао изградњом дворске капеле по узору на византијску цркву Сан Витале у Равени. Културну обнову поверио је Алкуину из Јорка, Ајнхарду, Петру из Пизе, Павлу Ђакону и другима, који су створили дворску школу за образовање младих племића, усавршили писмо и организовали рад на сакупљању и преписивању познатих дела античке књижевности. 

Карло умире 814. године и државу оставља свом сину Лудвигу Побожном. Када је и он умро његови синови су се сукобили око престола. Сукоб је окончан 843. Споразумом из Вердена по којем су браћа поделила земљу тако што је карлу Ћелавом припала Француска, Лудвигу Немачком Немачка и Лотару Италија. 

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu