ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« ХРИШЋАНСКА ЦРКВА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ | Main | ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО »

ХРИШЋАНСКА ЦРКВА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ - ТЕКСТ
2013/11/17,11:06

ХРИШЋАНСТВО У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

 Хришћанство је једина античка тековина која је сачувана у целости. Ново друштво захтевало је нову идеологију. Поједини хришћани суочени са пропадањем система вредности античког света пришли су монашким редовима.

Монаштво је настало у пустињама Палестине и Египта. Хришћани су водили аскетски – испоснички живот посвећен Богу уз одрицање свих овоземаљских уживања. Ове идеје постају популарне на западу захваљујући пустињачким житијама који приповедају о страдању и чудима светитеља. На истоку се монаштво развило захваљујући делима светог Василија Великог.

Римске папе 

Крајем 6. и почетком 7. века на челу цркве нашао се папа Гргур I, назван Велики због доптиноса за ширење хришћанства. Свестан пропасти римског света, Гргур I је сматрао да је ширење хришћанства ван граница некадашњег Царства његов основни задатак. Тако је утицао на бројне мисионаре да крену на често веома опасне путеве. Најпознатија је мисија 40 калуђера који крајем 6. века одлазе у Британију.

На челу цркве на западу налазио се верски поглавар - папа, док су на истоку то били патријарси. Највише свештенство на западу чинили су надбискупи, а на истоку архиепископи. Испод надбискупа на западу били су бискупи, а испод архиепископа на истоку епископи. Најниже свештенство и на истоку и на западу називано је свештеницима или паросима. 

Велики раскол 

Запад и Исток били су подељени и полтички и културно, тако да је питање разлаза две цркве било питање времена. То се догодило 1054. године. Спор је настао око догматских и литургијских питања и то у поимању Светог Тројства. Наиме, Источна црква се противила измени Символа вере по којем Свети дух происходи не само од Оца, него и од Сина. Највише свештенство обеја цркава у неколико наврата је водило преговоре, али безуспешно. На крају је дошло до велике свађе па су обе цркве бациле клетве један на другу. Остали разлози били су култне и обичајне природе, да би временом овим разликама биле додате и нове – целибат, римокатлочко учење о чистилишту, догма о папској непогрешивости и безгрешном зачећу Богородице (све код католика), до врсте хлеба за причешће, обавезно ношење брада код свештеника (код православаца)... 

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu