ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА | Main | ФРАНАЧКА ДРЖАВА »

ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА - ТЕКСТ
2013/11/17,10:21

ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА

 

Германске сеобе, а потом продори Хуна и Авара довели су до рушења античког света. При крају тог процеса познати оквири живота се руше на Западу, а на Истоку опстају до средине 6. века, тј. до владавине цара Јустинијана (527 – 565.). 

Појам Запада крајем 5. века означава дубоку романизовану област Медитерана у којој још постоје градови са развијеном трговином, мрежом путева и латинским језиком као заједничким. Пропаст Запада је почела најездом Германа, а затим се наставила кугом из друге половине 6. века. 

Између Рајне и Балтика настали су велики племенски савези који су угрожавали западне границе Царства: Вандали, Англи, Саси, Лангобарди и Франци, а са истока претили Визиготи (Источни Готи) и Остроготи (Западни Готи).

 Варварске најезде и настанак германских краљевина

 Германска племена су пореклом из Скандинавије која се од 1. впне. постепено спуштају ка Рајни и Дунаву. Крајем 4. века Германи оснивају политичке установе – Гефолге (лат. comitatus). То је ратничка дружина коју су чинили вођа (краљ) и његови ратбици, који су вођи дуговали верну службу, добијајући његову заштиту и учествујући у деоби плена. Вођа који би се дуже задржао на власти и низао ратне успехе имао је прилику да створи династију, која је изводила порекло од старогерманског бога Водана. 

Ипак, принцип наслеђивања био је принцип сениората, тј. бирања најдостојнијег тј. најбољег ратника. 

Први упади Германа у Римско царство заснивали су се на пљачкањима. Римски цареви су зато појединим племенима давали статус федерата – савезника. Тако су се поједина племена трајно населила у Царству, али су зато пред притисцима других племена постепено прибилижавала Риму. 

Римљани су Германе и друге народе, који ће се касније наћи на границама Царства називали варварима – што у преводу значи они који живе на граници. 

Почетак Велике сеобе народа везује се за продор Хуна кроз "врата народа" (простор између Урала и Каспијског Мора) 375. године. Због најезде ових ратника, називаних "непобедиви ђаволи" дошло је до померања германских племена према границама Царства. Визиготи су добили дозволу источног цара да пређу Дунав. Али, убрзо је дошло до сукоба између Визигота и Римљана 378. године у бици код Хадријанопоља (Једрена). Визиготи су однели победу и кренули према Риму којег су 410. године опљачкали. 

Прва значајна варварска држава створена на тлу Царства је био Хунски племенски савез под вођством Атиле (434 – 453.) названог "Бич божији". Хунска држава простирала се од јужних руских степа до Рајне. Пресудна битка одиграла се на Каталунским пољима. Римску војску чинили су лојални варвари. Хуни су поражени, а њихов савез се распао Атилином смрћу. 

Коначан пад Западног римског царства догодио се 476. године, када је заповедник германских најамника Одоакар преузео власт над Римом. Овај догађај прошао је незапажено. 

Након пада Западног римског царства на његовом тлу је формирано више варварских држава: Краљевина Острогота у Италији, Краљевина Визигота у Шпанији, Краљевина Вандала у северној Африци, Краљевина Бургундија у јужној Француској, Краљевина Франака у северној Француској, касније Краљевина Лангобарда у северној Италији итд... 

Варварски напади били су повремени. Управо та постепеност пропадања римског света омогућавала је многим Римљанима да привремено занемаре значај сеобе народа. Измењене околности изазивале су различите реакције. 

Прву оличава свети Августин (354 – 430.). Његов одговор био је повлачење у себе, налажење утехе у хришћанској вери и визији о држави божијој. 

Другу оличава став римске аристократије која се надала да ће се моћи сарађивати са варварима и да ће они постепено прихватити римску цивилизацију. Овакво стапање водећих слојева два друштва настало је у време када је Римом владало германско племе Острогота под краљем Теодорихом (крај 5. и почетак 6. века). 

Трећу оличава одлучна борба против варвара. Последњи успешан отпор античког света били су ратови источног цара Јустинијана. Он је најпре извршио кодификацију римског права под називом Corpus iuris civilis. Његов војсковођа Велизар јепокрио Краљевину Вандала и Острогота. Рат против Гота економски је потпуно уништио Италију. Јустинијан није успео да уједини Царство, због упада Словена и Авара на Балкану и Персијанаца на истоку.

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu