ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« ВИЗАНТИЈА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ | Main | АРАБЉАНИ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ »

ВИЗАНТИЈА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ - ТЕКСТ
2013/11/17,10:46

ВИЗАНТИЈА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Је настала тлу Источног римског царства. Добила је име по старој грчкој колонији Византиону која се налазила на месту Константинопоља. Византија је одолела најезди варвара захваљујући јакој привреди, јакој централној власти, подршци хришћанске цркве и бројном слободном сељаштву.

 Привреда Византије 

Византија је имала више јаких привредних центара као што су Цариград, Солун, Александрија и Антиохија. 

Цариград је био највећи занатски и трговачки центар. Налазио се на раскрсници путева који повезују исток са западом. Град је био велелепан са мноштвом палата и цркава. Најмонументалија је била царска палата и црква Свете Софије (данашња џамија Аја Софија). Становништво града је стално било у порасту. 

У Византији је била развијена производња оружја, предмета од стакла, луксузних производа, вунених и свилених тканина. У 6. веку из Кине је прокријумчарена свилена буба. 

Била је развијена и унутрашња и спољна трговина. Сталне или повремене трговачке везе одржаване су са Персијом, Индијом, Кином, Арапским калифатом и балтичким земљама. Велики значај за развој трговине имао је златни византијски новац – нумизма који је одржао своју вредност 1000 година. 

Развијена привреда обезбеђивала је држави велике приходе. Поред дажбина од поданика, цар је убирао приходе од царина. Држава је имала монопол у трговини житом и уљем. 

Државно уређење Византије 

Византија је била централизована држава. Негована је римска традиција из доба домината, тако што је владар помоћу чиновничког и војног апарата контролисао све делове државе. У 5. веку Византија је изградила снажну флоту. 

Војску су сачињавили најамнички одреди, варваризовани војни одреди (федерати) и слободни сељаци. Од посебне хемијске смеше створено је моћно оружје које је горело на води – грчка ватра. 

Византија је имала снажну дипломатију, познату по превртљивости и безобзирности. 

Улога хришћанске цркве 

Црква је била значајан ослонац царева и имала је велики утицај у народу. Цара је представљала као божијег изасланика. До већих несугласица између цара и цркве дошло је 750. године када је цар Лав III забранио поштовање икона, што је у Византији било веома раширено.

Јустинијанова осавајања 

Цар Јустинијан (527 – 565.) је покушао да обнови Римско царство. Он је најпре у Византији реформисао војску и учинио грандиозну реформу римског права. Кодификација римског права под називом Corpus iuris civilis. Римско право је заправо прилагођено новим начином живота и новим друштвеним прилика.а. Јустинијанов кодекс је био састављен из више делова Дигесте, Институције и Новеле. 

Његов војсковођа Велизар је покрио Краљевину Вандала и Острогота. Рат против Гота економски је потпуно уништио Италију. Јустинијан није успео да уједини Царство, због упада Словена и Авара на Балкану и Персијанаца на истоку. 

Јустинијанови ратови веома су исцрпели државу, због чега је долазило до честих побуна. Највеће је побуна Ника (на грчком победа). Сурово је угушена, побијено око 30 000 устаника. 

Опадање Византије 

После Јустинијанове смрти територије у северној и средњој Италији освојили су Лангобарди, док су поседима у Шпанији поново завладали Визиготи. Балкан су нападали и постепено насељавали Словени, са истока су упадали Персијанци, а у 7. и 8. веку и Арапи који освајају Сирију, Палестину, Египат, Кипар, Крит и део Мале Азије. 

Ово је уздрмало привредну моћ Византије. Почњетком 8. века Цариград је одбио Арапе, а у другој половини 9. века Византија је повратила Крит, Кипар и део Мале Азије. 

Тематско уређење 

Је увео цар Ираклије (610 – 641.). Он је основао војно – административне области – теме, на челу са стратезима – војно – цивилним заповедницима. Поседе у темама добијали су слободни сељаци који су морали плаћати порез и служити војску као стратиоти. Уместо непоуздане најамничке војске, војна моћа Византије почивала је на домаћој војсци. Изграђен је и моћан чиновнички апарат. 

Ираклијевим добом завршава се римски, а почиње грчки период Византије. Латински језик и писмо замењен је грчким. 

Процес феудализације – пронијарски систем 

Је у Византији почео у 11. веку. Поседи су се звали проније, феудалци пронијари, а поседе су обрађивали зависни сељаци – парициАли Византија је наставила да слаби. Доласком династије Комнин 1081. привремено је обновљена византијска моћ.

Коментари

Comment Icon Komentar #1

Lepo, lepo.
Samo, ne verujem da je "počnjetak" reč.
Savršeno za ponavljanje gradiva i proveravanje tačnog zapisa u slučaju greške-Hvala!

Posted by: Lara at 2014/09/29, 12:02
Comment Icon

Хвала Ларо. Наравно да се поткраде и нека ситна грешка. Што би Латини рекли "Lapsus linguae".

Posted by: novakovdusan at 2014/09/29, 22:59
Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu