ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

 БАЛКАНСКИ РАТОВИ

Стварање Балканског савеза

 Стање у Османлијском царству почетком 20. века било је катастрофално, посебно за немуслиманско становништво, тачније покорене хришћане. Све балканске државе још увек су имале огроман број својих сународника који се налазио под турском влашћу и све су имале исти циљ – да те своје сународнике ослободе. 

Србија је одржавала везе са својим сународницима у Турској преко конзулата у Приштини и Битољу. Један добар период као српски конзул у Приштини провео је истакнути српски песник Милан Ракић. Вести о положају Срба у Старој Србији биле су веома лоше. Хиљаде српских избеглица са ових простора сведочило је о ужасном терору не само Турака, већ и Албанаца. Зато је Србија постала лидер у иницијативи да се поведе ослободилачки рат балканских народа против Турака, а да би тај рат био успешан било је неопходно створити савез балканских држава. 

Први корак у стварању Балканског савеза био је Споразум Србије и Бугарске којим је требао да буде решен спор између ове две земље поп питању Македоније. Творци овог Споразума били су тадашњи председници српске и бугарске владе Милован Миловановић и Иван Евстратијев Гешов. Коначно октобра 1912. склопљен је Балкански савез под покровитељством руског цара Николаја II . Савез су чиниле Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора. Чланице савеза обавезале су се да ће једна другој помоћи у случају неуспеха, договорено је да циљ савеза треба да буде протеривање Турака са Балкана, тј. источно од линије Енос – Мидија. У случају било каквог неспоразума после завршетка рата, као арбитар би се појавио руски цар.

 Први балкански рат 

Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка своја дејства су усмерила на следећи налин: Србија је главнину своје војске упутила ка Македонији, док је своје помоћне одреде усмерила ка Косову; Црна Гора је своје главне снаге усмерила ка добро утврђеном Скадру, док је помоћне одреде такође усмерила ка Косову; Бугарска је своје снаге усмерила ка Једрену и Пиринској Македонији, док су Грци наступали ка Егејској Македонији и Егејским острвима.

 Српском војском командовао је престолонаследник Александар. После величанствених победа код Куманова и Битоља, српска војска је ослободила Македонију и преко Албаније избила на Јадранско море. Истовремено без већих потешкоћа ослобођено је Косово и српска војска се састала са Црногорцима. Црногорци су велике муке имали око заузимања Скадра, док су Бугари имали велике проблеме око Једрена. Великом помоћи српске војске Црногорци су успешно завршили операције око Скадра, а Бугари око Једрена. Грци су успелиу да ослободе Егејску Македонију и Егејска острва. Циљ је тако био испуњен. После више од 5 векова Турци су били протерани са Балкана.

 Први балкански рат је званично завршен Лондонским миром, потписаним 30. маја 1913. године. Пре него што је мир потписан интервенцијом Аустроугарске, која није могла да дозволи излазак Србије на море, створена је независна Албанија. Миром у Лондону потврђене су границе међу балканским земљама. Једино је Црна Гора била значајно оштећена овим миром, јер јој је и поред великих губитака приликом освајања одузет Скадар, који је ушао у састав Албаније.

 У Првом балканском рату стасала је сјајна генерација српских официра предвођена Радомиром Путникомј, Живојином Мишићем, Степом Степановићем, Петром Бојовићем и другима који ће своја официрска умећа показати и у Првом светском рату.

 Други балкански рат

 Одмах по завршетку Првог балканског рата и Лондонског мира, Бугарска је почела да показује отворено незадовољство поделом Македнијом, сматрајући да јој припада и Вардарска Македонија која је потпуно залужено припала Србији. Подтсрекивана од Аустроугарске Бугарска је тражила повод за рат са Србијом, а у јесен 1913. године затражила од српске владе отворено да јој преда Македонију. То је био узрок избијања другог балканског рата.

 Иако је била изморена Првим ратом, Србија ни по коју цену није желела да учини уступке Бугарској. На страну Србије стале су Црна Гора и Грчка, као и Румунија, а тежак положај Бугарске учинила је и Турска, која је несугласивжце између дојучерашњих савезника покушла да искорист, те је и она напала Бугарску. Суочена са ратом на више фронтова, Бугарска није имала шансе. Одлучујућа битка одиграла се на реци Брегалници у Македонији у којој српска војска до ногу потукла бугарску.

 Други балкански рат завршен је миром у Букурешту којим су потврђене одлуке о подели Македоније, Бугарска је изгубила Добруџу која је припала Румунији и Једрене које су повратили Турци.

• Март 2020 [1]
• Октобар 2019 [6]
• Септембар 2018 [26]
• Новембар 2017 [8]
• Август 2016 [71]
• Фебруар 2015 [17]
• Јануар 2015 [8]
• Јануар 2014 [12]
• Децембар 2013 [52]
• Новембар 2013 [81]

• ГРАДИВО VII РАЗРЕДА - I ПОЛУГОДИШТЕ [35] 
• ГРАДИВО VI РАЗРЕДА - I ПОЛУГОДИШТЕ [32] 
• ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА ПЕТИ РАЗРЕД [8] 
• ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА СЕДМИ РАЗРЕД [2] 
• ИСТОРИЈСКО - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ - ОСМИ РАЗРЕД [9] 
• НАСЛОВНА СТРАНА [1] 
• ГРАДИВО VIII РАЗРЕДА - I ПОЛУГОДИШТЕ [18] 
• ГРАДИВО VIII РАЗРЕДА - II ПОЛУГОДИШТE [36] 
• ГРАДИВО V РАЗРЕДА [32] 
• ГРАДИВО ШЕСТОГ РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ КОРОНАВИРУСА [2] 
• ГРАДИВО VII РАЗРЕДА - II ПОЛУГОДИШТE [18] 
• ГРАДИВО VI РАЗРЕДА - II ПОЛУГОДИШТE [18] 
• ВИРТУЕЛНА ШЕТЊА СРЕДЊОВЕКОВНИМ МАНАСТИРИМА [22] 
• ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА ОСМИ РАЗРЕД [11] 
• ИСТОРИЈСКО - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ - ПЕТИ РАЗРЕД [2] 
• ГРАИДВО VII РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ КОРОНАВИРУСА [2] 
• ГРАДИВО ПЕТОГ РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ КОРОНАВИРУСА [1] 
• ГРАИДВО VIII РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА [1] 
• ПРОЈЕКТНА НАСТАВА - СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ [6] 
• ЕЛЕКТРОНСКЕ КЊИГЕ [4] 
• РАДОВИ УЧЕНИКА [5] 
• ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ [3] 
• ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД [5] 
• ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ И ЗАНИМЉИВОСТИ [0] 
• Генерална [0] 
• ИСТОРИЈСКО - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ - ШЕСТИ РАЗРЕД [8] 
• ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН [1] 
• КОРИСНИ ЛИНКОВИ [0] 

• НАСЛОВНА СТРАНА