ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

ЖИВОТ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
2013/12/03,20:40

POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

 

 

ЖИВОТ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ - ТЕКСТ
2013/12/03,20:43

ЖИВОТ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

 

   Владар је са породицом живео у двору. Двор је био раскошна грађевина са много просторија и споља је подсећао на град. Двор је био центар државе. У њему се налазио владарев престо, а поред владареве породице у њему су живели и други високи великодостојници. У двору је владар издавао наређења, често приређивао свечаности. Двор је имао бројну послугу (кувари, коњушари, спремачице, дворске луде). Најзначајнији симболи владара су били круна, скиптар (део владареве одеће, плашт) и жезло (украсни штап). Крупна властела је живела у дворовима сличним владаревом, само скромнијим. Она је заједно са владарем учествовала у најважнијим државним пословима. Ситну и средњу властелу чинили су ратници – витезови или ритери. Бити витез било је најдостојније звање. Они су у рату били храбри ратници, а у миру  су помагали сиромашне и слабије. Ратну вештину одржавали су на витешким турнирима. Били су опремљени са добрим коњима, оклопима, мачевима, копљима и буздованима. Одликовала их је верност према крупној властели и владарима. Кметова или зависних сељака било је највише. Њихов положај био је веома тежак. Обрађивали су земљу својих господара, плаћали велике дажбине и за живот им је остајало врло мало. Живели су у скромним кућама, а положај им је постајао посебно тежак после елементарних непогодода (земљотреса, поплава, суша) и за време ратова. Кметови су често подизали устанке од којих су најпознатији Жакерија у Француској и устанак Џона Була у Енглеској. Сви устанци завршавали су неуспешно. 

 

 

РАТОВИ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
2013/12/03,21:26
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ


 

РАТОВИ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ - ТЕКСТ
2013/12/03,21:28
СТОГОДИШЊИ РАТ
 

Врхунац француско – енглеског непријатељства је био Стогодишњи рат од 1337 – 1453. године. Узрок рата је било изумирање династије Капет и долазак династије Валоа на власт у Француској, па су енглески краљеви истакли право на француске поседе. У првој фази рата Енглези су имали предност захваљујући одредима стрелаца који су у групама гађали француске коњанике. У овој фази рата принц од Велса – Црни Принц (по боји свог оклопа) је у бици код Поатјеа потукао француског краља Жана Доброг и заробио га. Енглези су однели велике победе и у биткама код Кресија и Азенкура.

Прекрет је донела Јованка Орлеанка (Jean dArc – Жан Дарк). Она је била необразована сељанка из околине Орлеана, фанатично побожна и опседнута визијама како ју је Бог одредио да спасе Француску и крунише њеног краља, дофена Шарла у ремсу. Њенњ речи улиле су храброст, наду, неустрашивост и борбени дух, подстакли су малодушног краља како је могуће потући Енглезе. Када је Јованка заробљена нико није хтео да се бори за њу и она је спаљена као вештица. 

Коначан исход рата била је победа Француске и протеривање Енглеза. Француска је била страховито опустошена, а привреда обе земље исцрпљена.
 

КРСТАШКИ РАТОВИ 

Су сукоби хришћана и муслимана. 

Протеривање муслимана из Европе (Пиринејског полуострва) 

И поред стварања калифата у Кордоби у Шпанији, Арапи никада нису успели да овладају целом Европом. Остаци визиготске војске су на северу основали Краљевину Астурију, од којег ће касније настати Леон и Кастиља. Карло Велики је походима протива Сарацена (Арапа) успео да створи Шпанску марку, касније краљевине Навара и Арагон. 

Почетком 11. века дошло је до потпуног расула у калифату Кордоба. То је била прилика да црква под утицајем клинијевских монаха проповеда свети рат против неверника који би повратио власт хришћана над Шпанијом. Дуга борба хришћана и муслимана у Шпанији назива се реконквиста или поновно освајање. 

Одлучујућа битка одиграла се почетком 13. века код Лас Навас де Толосе у којој је шпански краљ Алфонсо VIII надмоћно потукао муслимане. Муслимани су задржали само југ Шпаније – Гаранаду, коју ће им коначно преотети шпански краљ Фердинанд Католик почетком 16. века. 

Походи на исток

 У другој половини 11. века Турци Селџуци су освојили читав простор муслиманског света у Азији и дошли до граница Византије. Византијска војска поражена је у бици код Манцикрета 1071. године. Турци су затим провалили у Малу Азију. Из унутрашње кризе која је настала у Византији као последица овог пораза као победник је изашла династија Комнин. 

Цар Алексије I Комнин обратио се за помоћ папи који би организовао поход европских витезова за борбу против неверника. Папа Урбан II је на сабору у Клермону 1095. године позвао европске витезове на поход, а већ 1096. је кренуи први красташки рат.

Први крсташки рат (1096 – 1099.) је имао 3000 витезова и 10 000 пешака. Године 1099. красташи су заузели Јерусалим уз страховити покољ муслимана. Крсташи су основали своје државе: Јерусалимска краљевина на челу са Готфридом Бујонским који је носио титулу чувара гроба Господњег, Едеска грофовија, Антиохијска кнежевина и Грофовија Триполис биле су вазали јерусалимског краља.

 Други крсташки рат (1147 – 1149.) је покренут због пада Едеске грофовије у руке муслимана. Поход су предводили римско – немачки цар и француски краљ. 

Трећи крсташки рат (1189 – 1191.) је организован када су муслимани под султаном Саладином створили јаку државу и освојили унутрашњост Сирије и Палестине и сам јерусалим. Поход су предводили немачки цар Фридрих I Барбароса, француски краљ Филип II Август и енглески краљ Ричард Лавље Срце. У том походу немачки цар се удавио. 

Четврти крсташки рат (1204.) је покренуо папа Инокентије III. Главну улогу у рату је имао млетачки дужд Енрико Дандоло чији су бродови превозили ратнике. Он је наговорио крсташе да освоје Цариград, јер је Византија била главни трговачки конкурент Млечанима. Иако је обновљена 1261. године Византија се од овог удара никада није опоравила, јер је у току похода и после њега била бестијално пљачкана, а њено становништво прогоњено и убијано.

 Остали крсташки походи претворили су се у пљачкање истока. Последњи крсташки поход повео је француски краљ Луј IX Свети, оличење побожног и племенитог витеза. У току похода је умро.

 Поједини западноевропски владари маштали су о обнови латинских држава на истоку. Такав је био краљ Сицилије и Напуља Карло Анжујски. Велики антивизантијски планови Карла Анжујског окончани су побуном Сицилијанаца против француске власти 1282. године – Сицилијанско вечерње. Власт Анжујаца на Сицилији и у Напуљу је окончана и њоме су завладали Арагонци. 

Последице крсташких похода су још веће слављење Христа, рађања витешког морала, енормно јачање Запада са једне и велико слабљење Византије са друге стране. 
СРЕДЊОВЕКОВНА КУЛТУРА
2013/12/03,21:32
POWER POINT ПРЕЗЕНТАЦИЈУ СТАРТУЈ КЛИКОМ НА ОВОМ МЕСТУ

 

СРЕДЊОВЕКОВНА КУЛТУРА - ТЕКСТ
2013/12/03,22:12

СРЕДЊОВЕКОВНА КУЛТУРА

 

   Средњовековна култура је била веома скромна. На то су највише утицали црква и дивљштво варварских народа. У Европи су постојала 3 културна подручја: западноевропско под утицајем католичке цркве, источноевропско под утицајем православне цркве и исламско под утицајем ислама. У средљовековним школама се учило читање, писање, рачун и црквено певање. У раном срв. школе су биле при манастирима, а у позном срв. у градовима. На средњов ековним универзитетима постојали су правни, медицински и теолошки (за свештенике) факултет. Најзначајнији научни проналазак у средњем веку је штампарија Немца Јохана Гутемберга из средине 15. века. У грађевинарству најзначајније грађевине су црквени храмови, манастири и дворови. Од 10. до 12. века доминирао је романски стил градње, а од 12. до 15. века готски стил градње. Романски стил карактеришу високе и мрачне просторије са мало украса и облим луковима изнад врата, прозора и између стубова. Готски стил карактеришу високе и светле просторије са мноштвом украсних детаља, ликовним представама на стаклу (витражима) и заломљени лукови. У ликовној уметности најзначајнија дела су фреске. У књижевности су доминирала дела са верским садржајем, витешки романи, а у градовима су биле популарне приче у којима су животиње били јунаци.

СУМЕРЦИ
2013/12/03,22:17

Текст о Сумерцима стартуј кликом на линк доле  

ДЕТАЉНИЈЕ

 

АКАД
2013/12/03,22:21

Текст о Акаду стартуј кликом на линк доле 

ДЕТАЉНИЈЕ

 

ХАМУРАБИЈЕВ ЗАКОНИК
2013/12/03,22:23

Текст о Хамурабијевом законику стартуј кликом на линк доле

ДЕТАЉНИЈЕ

 

КЕОПСОВА ПИРАМИДА
2013/12/03,22:25

Текст о Кеопсовој пирамиди стартуј кликом на линк доле

ДЕТАЉНИЈЕ

 

ГРЧКИ МИТОВИ
2013/12/03,22:28
Текст о грчким митовима стартуј кликом на линк доле
ДЕТАЉНИЈЕ
ЈУСТИНИЈАН
2013/12/03,22:30

Текст о Јустинијану стартуј кликом на линк доле

Јустинијан I на мозаику у цркви Свети Витале у Равени, Италија 

ЈУСТИНИЈАН

 

КАРЛО ВЕЛИКИ
2013/12/03,22:32

Текст о Карлу Великом стартуј кликом на линк доле

Карло Велики 

КАРЛО ВЕЛИКИ

 

 

МУХАМЕД
2013/12/03,22:39

Текст о Мухамеду стартуј кликом на линк доле

Илустрација пророка Мухамеда из отоманске копије рукописа илканатског периода, 17. век

МУХАМЕД

 

СТАРИ СЛОВЕНИ
2013/12/03,22:44

Текст о Словенима стартуј кликом на линк доле

СТАРИ СЛОВЕНИ

 

ПОКРШТАВАЊЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
2013/12/03,22:47

Текст о покрштавању Јужних Словена стартуј кликом на линк доле

ПОКРШТАВАЊЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

 

ВИЗАНТИЈА
2013/12/03,22:52

 

 

 

КАРЛО ВЕЛИКИ
2013/12/03,23:01
ВИЗАНТИЈСКИ ИЛИРИК
2013/12/03,23:05

 

 

ДОЛАЗАК СРБА
2013/12/03,23:16

 

 

СРБИ И ХРИШЋАНСТВО
2013/12/03,23:19

 

 

СТРУКТУРА ДРЖАВЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ
2013/12/03,23:21

 

 

У ВРТЛОГУ БУГАРСКО - ВИЗАНТИЈСКИХ РАТОВА
2013/12/03,23:23

 

 

ИСЛАМ - ЦАРСТВО ВЕРЕ
2013/12/03,23:26

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu