ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И РЕВОЛУЦИЈЕ У РУСИЈИ - ТЕКСТ
2013/12/20,22:47

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Међународни односи, тј. односи између великих сила су почетком 20. века постајали све заоштренији. Блоковска подела постала је све израженија, а мале државе су биле приморане да ради опстанка се званично или незванично приклоњавају тим блоковима.

Узроци рата: узроке Првог светског рата треба тражити пре свега у жељи Немачке, а са њом и Аустроугарске за новом поделом света, тј. за новм поделом колонија. Пошто се то није могло постићи дипломатијом и пошто су старе колонијалне силе љуборно чувале и настојале да придобију још колонија, Немачка је почела да се наоружава и да се припрема за коначан обрачун са Великом Британијом, Француском и Русијо.

Повод рата: 1914. године оба супротстављена блока су према сопственим проценама била спремна за рат, само тражио повод за његово избијање. Повод је нађен у Сарајевском атентату, када је 28. 6. 1914. Србин Гаврило Принцип убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију. За овај чин Аустроугарска је оптужила Србију, упутила јој Ултиматум који је био тако срочен да га Србија није могла прихватити, а затим јој 28. јула 1914. објавила рат. Да би заштитила Србију Русија је повела општу мобилизацију своје војске, због чега јој је Немачка објавила рат, која је пшотом упала у неутралну Белгију, због чега ће јој рат објавити Француска и Велика Британија. Тако је отпочео највећи ратни сукоб до тада.

Општи подаци о рату: у рату је учествовало 36 држава, с преко милијарду и по становника (укупно ¾ становништва). Ратне операције вођене су највише у Европи, али и у Азији, Африци и на готово свим океанима и морима. У рату је страдало преко 20 милиона становништва. Највише жртава имала је Србија (око 25% укупног становништва), Француска (16,8%), Немачка (15,4%), Велика Британија (12,5%), Русија (11,5%), Италија (12,5%). Рат је по рушилачком и уништавајућем дејству надмашио све претходне сукобе. Главни родови војске у рату били су пешадија, артиљерија и коњица, док су по први пут кориштени авијација, тенкови, бојни (хемијски) отрови и подморнице. Све до почетка II светског рата Први светски рат је називан Великим ратом или Светским ратом.

Формирање фронтова

У августу 1914. године формирани су следећи фронтови: Западни, који се простирао од Северног мора до Алпа, на којем су ратовале Француска и Велика Британија са једне против Немачке са друге стране; Источни, који се простирао од Балтичког до Црног Мора и на којем су ратовале Русија с једне, против Немачке и Аустроугарске с друге стране; Балкански, на којем су ратовале до 1915. Аустроугарска против Србије и Црне Горе, у току 1915. Аустроугарској су се придружиле Немачка и Бугарска, фронт је почетком 1916. престао да постоји; Северноиталијански, који је формиран 1915. и  на којем су ратовале Италија и Аустроугарска и Солунски, који је формиран 1916. на којем су са једне стране биле војске Србије, Француске, Италије и Грчке, а са друге Аустроугарске, Немачке и Бугарске.

Ратне операције

Ратне операције почеле су нападом Аустроугарске на Србију и формирањем Балканског фронта, а одмах су настављене и на Западном фронту. Немци су настојали да муњевитим и снажним нападом брзо приморају Енглезе и Французе на капитулацију, а затим се окрену истоку, где ће такође муњевитим и снажним нападом поразити Русију.

Немци су брзо успели да смишљеним маневром у Белгији заузму ову државу и да затим јурну на слабо брањену француску територију са севера. Немачки план (фон Шлифенов план) предвиђао је да се Французи требају разбити на реци Марни, после чега ће уследити напад на Париз који се по претпоставкама немачких генерала требао лако заузети. Ипак савезници су на Марни средином септембгра организовали снажан отпор и успели су да врате Немце на почетне положаје. Од тог моента па све до краја рата борбе на Западном фронту ће бити позиционе, тј. водиће се рововска борба. Битка на Марни имала је пресудан значај за даљи ток рата, јер позициони – исцрпљујући рат више је одговарао силама Антанте, које су имале богате колоније из којих је стално стизало сировина.

После успеха савезника на Марни, уследио је снажан напад руских трупа на територију Аустроугарске. Немци су били принуђени да један део својих војника са Западног пребаци на Источни фронт да би помогли Аустроугарској. Истовремено Руси су извели офанзиву и у источној Пруској, северно и западно од Мазурских језера. Услед неусаглашеног командовања, спорог маневрисања снагама и откривања руских планова од стране Немаца, после две недеље борби Немци су преузели иницијативу и избацили Русе са своје територије, наневши им велике губитке. Фебруара – марта 1915. године на истим положајима водиле су се борбе са променљивом срећом и без значајнијег померања фронта.

1915 – ту годину, што се борби тиче обележио је позициони рат идаље без већих померања линија форнтова. Енглези и Французи су 1915. покушали да нападну Босфор и Дарданеле, како би избацили Турску из рата и омогућили допремање помоћи Русији (Дарданелска операција). Операција је завршила неуспехом. Турцима су одбрани веома помогли Немци који су заправо командовали одбраном. Британско – француске снаге су потом отишле у северни део Грчке и оне ће касније бити употребљене у борбама на Солунском фронту.

1915 – ту годину обележила је велика дипломатска борба оба савеза за добијање нових савезника. У тој борби савези су нудили територије у случају победе и мало се водило рачуна о интересима малих народа који су живели на тим територијама. Тако је Италија пришла Антанти, потписивањем тајног уговора у Лондону, којим је Италији обећана Истра и Далмација. Ово ће касније по завршетку рата представљати велики проблем, јер је Србија јасно пре ступања Италије у рат, дала до знања савезницима да жели да створи југословенску државу у којој би се нашле исте територије. Антанти је у току 1916. пришла и Румунија, док је Централним силама пришла Бугарска. Централнме силе су Бугарима обећале оно што су они желели и након Првог балканског рата, али и добар део Србије.

Кад је Италија ушла у рат формиран је Северноиталијански фронт на којем су ратовале Италија и Аустроугарска. У пролеће 1915. Италија је успела да заузме само пограничне делове Аустроугарске и град Горицу. Аустроугарска је затим пробила фронт код Кобарида и стигла до реке Пијаве. Спас Италијанима донеле приспеле француске снаге и оштра зима која је наступила. Тако учешће Италије у рату није пуно донело силама Антанте.

Најжешће борбе у току рата вођене су 1916. године на Западном фронту. Ову годину обележиле су две велике битке на Западном фронту – код Вердена и на реци Соми. Битка код Вердена почела је фебруара 1916. а завршила се новембра исте године. У 9 месеци борбе обе стране имале су огромне губитке и управо ова битка као и она на Соми показале су све страхоте и ужасе рата. Верден је био изузетно важна стратешка тачка у северозападној Француској чијим би заузимањем Немци имали отворени пут ка Паризу и остатку Француске. У почетку су Немци имали предност, али су Французи успели да се организују и да одбране Верден. Битка је била толико страшна да је рељеф терена био знатно измењен услед дејства бројних граната. Слична је била и батка на Соми коју су покренули Британци да би растеретили Французе код Вердена. Само у првом дану битке британци су изгубили око 20 000 војника. Превагу британско – француским снагама у овим биткама донели су тенкови који су први пут искориштени у ратовању. После ових битака војници Централних сила почели су да губе самопоуздање, а показало се и да Централне силе немају довољно снаге, сировина и материјала да успешно воде рат.

У лето 1916. вођена је и највећа поморска битка у I светском рату. Била је то битка код полуострва Јитланда у Северном мору у којој су се судариле британска и немачка морнарица. У овој бици Британци су имали већи број потопљених бродова и подморница од Немаца, али је немачка флота практично била потпуно уништена. Битка код Јитланда је показала да Британци имају неприкосновену флоту.

На Источном фронту Руси су под комадом генерала Брусилова организовали велику офанзиву, да би растеретили савезнике на Западном фронту. Иако је генерал Брусилов био сјајан командант и иако је продро дубоко у непријатељску територију, морао се брзо повучи, јер руска војска није била довољно опремжљена. Ова чињеница, као и операције у току 1914. и 1915. показале су да је једина предност Русије велики број војника, али да је држава у великој кризи што се најбоље видело на фронту. Руси су имали огромне губитке и велики број заробљених војника. Управо ће то бити разлог да у Русији фебруара 1917. избије револуција која ће довести до абдикације цара Николаја, али и избијања револуције поктобра исте године, којом ће руски боиљшевици преузети власт у земљи.

После Октобарске револуције у Русији бољшевици на челу са Лењином ће преузети власт у Русији. Због грађанског рата који је избио у Русији измећу бољшевика с једне и присталица цара и републике, тј. буржоазије са друге стране, бољшевици су ослучили да Русију изведу из рата. То се догодило марта 1918. године склапањем сепаратног мира измећу Русије и Немачке у Брест – Литовску. Русија се одрекла огромних територија тј. Пољске, Литваније, Естоније, Летоније и Финске, Турској је предала Карс и Батум на Црном Мору. На тај начин Источни фронт је престао да постоји и Централне силе су се могле да велики број војника пребаце на Западни фронт.

Излазак Русије из рата  био је велики ударац за силе Антанте. На срећу Енглеза и Француза САД су 1917. ушле у рат на страни Антанте што је надокнадило излазак Русије из рата, САД су имале интерес да Антанта однесе победу, јер су њене чланице биле задужене у виду кредита и зајмова код САД-а. САД су на Западном фронту ангажовале око милион својих војника.

У пролеће 1918. Немци су покушали последњу офанзиву на Западном фронту, која као и претходне нису завршене успешну. Од лета 1918. силе Антанте почињу вели и одлучујућу офанзиву. Један од пресудних момената одиграо се на дуго запостављеном Солунском фронту. Успешним дејствима француске, британске, грчке, италијанске и пре свега опорављене српске војске, савезници су брзо извршиле пробој овог фронта. Брзим напредовањем савезника Бугарска је 29. септембра 1918. била приморана на капитулацију, а 3. новембра и Аустроугарска. Када су савезничке снаге на Западном фронту прешле на територију Немачке и Немачка је била приморана на капитулацију 11. новембра чиме је рат би завршен.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu