ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« РАТОВИ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ | Main | СРЕДЊОВЕКОВНА КУЛТУРА »

РАТОВИ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ - ТЕКСТ
2013/12/03,21:28
СТОГОДИШЊИ РАТ
 

Врхунац француско – енглеског непријатељства је био Стогодишњи рат од 1337 – 1453. године. Узрок рата је било изумирање династије Капет и долазак династије Валоа на власт у Француској, па су енглески краљеви истакли право на француске поседе. У првој фази рата Енглези су имали предност захваљујући одредима стрелаца који су у групама гађали француске коњанике. У овој фази рата принц од Велса – Црни Принц (по боји свог оклопа) је у бици код Поатјеа потукао француског краља Жана Доброг и заробио га. Енглези су однели велике победе и у биткама код Кресија и Азенкура.

Прекрет је донела Јованка Орлеанка (Jean dArc – Жан Дарк). Она је била необразована сељанка из околине Орлеана, фанатично побожна и опседнута визијама како ју је Бог одредио да спасе Француску и крунише њеног краља, дофена Шарла у ремсу. Њенњ речи улиле су храброст, наду, неустрашивост и борбени дух, подстакли су малодушног краља како је могуће потући Енглезе. Када је Јованка заробљена нико није хтео да се бори за њу и она је спаљена као вештица. 

Коначан исход рата била је победа Француске и протеривање Енглеза. Француска је била страховито опустошена, а привреда обе земље исцрпљена.
 

КРСТАШКИ РАТОВИ 

Су сукоби хришћана и муслимана. 

Протеривање муслимана из Европе (Пиринејског полуострва) 

И поред стварања калифата у Кордоби у Шпанији, Арапи никада нису успели да овладају целом Европом. Остаци визиготске војске су на северу основали Краљевину Астурију, од којег ће касније настати Леон и Кастиља. Карло Велики је походима протива Сарацена (Арапа) успео да створи Шпанску марку, касније краљевине Навара и Арагон. 

Почетком 11. века дошло је до потпуног расула у калифату Кордоба. То је била прилика да црква под утицајем клинијевских монаха проповеда свети рат против неверника који би повратио власт хришћана над Шпанијом. Дуга борба хришћана и муслимана у Шпанији назива се реконквиста или поновно освајање. 

Одлучујућа битка одиграла се почетком 13. века код Лас Навас де Толосе у којој је шпански краљ Алфонсо VIII надмоћно потукао муслимане. Муслимани су задржали само југ Шпаније – Гаранаду, коју ће им коначно преотети шпански краљ Фердинанд Католик почетком 16. века. 

Походи на исток

 У другој половини 11. века Турци Селџуци су освојили читав простор муслиманског света у Азији и дошли до граница Византије. Византијска војска поражена је у бици код Манцикрета 1071. године. Турци су затим провалили у Малу Азију. Из унутрашње кризе која је настала у Византији као последица овог пораза као победник је изашла династија Комнин. 

Цар Алексије I Комнин обратио се за помоћ папи који би организовао поход европских витезова за борбу против неверника. Папа Урбан II је на сабору у Клермону 1095. године позвао европске витезове на поход, а већ 1096. је кренуи први красташки рат.

Први крсташки рат (1096 – 1099.) је имао 3000 витезова и 10 000 пешака. Године 1099. красташи су заузели Јерусалим уз страховити покољ муслимана. Крсташи су основали своје државе: Јерусалимска краљевина на челу са Готфридом Бујонским који је носио титулу чувара гроба Господњег, Едеска грофовија, Антиохијска кнежевина и Грофовија Триполис биле су вазали јерусалимског краља.

 Други крсташки рат (1147 – 1149.) је покренут због пада Едеске грофовије у руке муслимана. Поход су предводили римско – немачки цар и француски краљ. 

Трећи крсташки рат (1189 – 1191.) је организован када су муслимани под султаном Саладином створили јаку државу и освојили унутрашњост Сирије и Палестине и сам јерусалим. Поход су предводили немачки цар Фридрих I Барбароса, француски краљ Филип II Август и енглески краљ Ричард Лавље Срце. У том походу немачки цар се удавио. 

Четврти крсташки рат (1204.) је покренуо папа Инокентије III. Главну улогу у рату је имао млетачки дужд Енрико Дандоло чији су бродови превозили ратнике. Он је наговорио крсташе да освоје Цариград, јер је Византија била главни трговачки конкурент Млечанима. Иако је обновљена 1261. године Византија се од овог удара никада није опоравила, јер је у току похода и после њега била бестијално пљачкана, а њено становништво прогоњено и убијано.

 Остали крсташки походи претворили су се у пљачкање истока. Последњи крсташки поход повео је француски краљ Луј IX Свети, оличење побожног и племенитог витеза. У току похода је умро.

 Поједини западноевропски владари маштали су о обнови латинских држава на истоку. Такав је био краљ Сицилије и Напуља Карло Анжујски. Велики антивизантијски планови Карла Анжујског окончани су побуном Сицилијанаца против француске власти 1282. године – Сицилијанско вечерње. Власт Анжујаца на Сицилији и у Напуљу је окончана и њоме су завладали Арагонци. 

Последице крсташких похода су још веће слављење Христа, рађања витешког морала, енормно јачање Запада са једне и велико слабљење Византије са друге стране. 

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu