ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

« СРБИ У РАТОВИМА ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА СА АУСТРИЈОМ И МЛЕТАЧКОМ РЕПУБЛИКОМ | Main | БАЛКАНСКИ РАТОВИ »

СРБИ У РАТОВИМА ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА СА АУСТРИЈОМ И МЛЕТАЧКОМ РЕПУБЛИКОМ - ТЕКСТ
2013/12/05,22:35

 

 

 

Кандијски и Велики бечки рат

 

Кандијски рат (1645 – 1669.) је рат између Турске и Млечана око Крита (Кандије), којег Турци нису успели да сачувају. 

Велики бечки рат (1683 – 1699.) је почео турском опсадом Беча. Велики везир Кара Мустафа је стигао до Беча (поход је назван Црвена јабука), али су Аустријанци уз помоћ Пољака (Јан Собјески) успели да се одбране. Услчедило је повлачење Турака. Турци губе Будим 1696., Београд 1588., а 1689. године Аустријанци заузимају Ниш, Призрен и Скопље. Услед пораза султан је збачен са престола, а у Македонији је избио Карпошев устанак. Довођењем Мустафа – паше Ћуприлића за великог везира и војног предводника Турци односе победу код Качаника и крећу у противофанзиба. 1690. године враћају Ниш и Смедерево. Уследила је Велика сеоба Срба под патријархом Чарнојевићем. Турци прелазе Дунав, али бивају поражени код Сланкамена 1691. и код Сенте 1697. године. Аустријанце је у овим акцијама предводио принц Еуген Савојски који је продро до Сарајева и спалио га. Рат је окончан Карловачким миром 1699. године потписаним у Сремским Карловцима. Овим миром Турска је изгубила Трансилванију, већи део Угарске осим Баната и западног Срема, део територије у Босни који је припао Аустрији, као и део далматинске обале који је припао Млечанима. Овај рат је показао да Турска више није велесила и после њега Турска је наставила са стагнацијом и потом слабљењем. 

У Морејском рату Млечани су Турцима преотели Пелопонез (Мореју), али су га Турци вратили 1715. године. После овог рата Млетачка република почела је да слаби брже од Турске. 

Ратови са Аустријом у 18. веку 

Рат 1716 – 1718. године: принц Еуген Савојски је поразио Турке код Петроварадина и Београда, освојио Банат и део Влашке, северни део Босне и Северну Србију. Рат је завршен миром у Пожаревцу 1718. године. 

Рат 1736 – 1739. године: Аустрија је покренула овај рат и продрла до Ниша, Ужица и Новог Пазара, али је поражена код Бања Луке. Много Срба је учествовало у овом рату на страни Аустрије, предвођени Станишом Марковићем Млатишумом и старовлашким кнезом Атанасијем Рашковићем. Турска противофанзива била је силовита, Аустријанци су поражени код Ваљева и Гроцке. Рат је завршен миром у Београду којим је Турска повратила Србију, а аустријско – турска граница на Сави и Дунаву више се није мењала. 

Рат 1788 – 1791. године: је последњи аустријско – турски рат. Код нас је рат остао упамћем под именом Кочина крајина. Границе се после овог рата нису мењале, а завршем је Свиштовским миром.

СЕОБЕ СРБА

 

Разлози бројних сеоба Срба били су турски војни походи, пустошења, насиља, учешћа у бунама, устанцима и ратовима, глад и немаштина. Правац сеоба од доласка Турака ишао је према северу и западу, на просторе Угарске, касније Аустрије и Млетачке републике. Сеобе су започеле у време првих турских упада, а постале су масовне  у другој половини 15. века и у 17. и 18. веку. 

Срби су се селили највише са простора Косова и Метохије, старе Рашке, источне Херцеговине и Македоније и допирали на север до Будима, а на северозападу до Жумберка. 

Прва велика сеоба Срба кренула је 1690. године за време Великог бечког рата. Да би привукао Србе, аустријски цар Леополд I им се обратио једним прогласом, нудећи им посебне повластице, привилегије, и они су се масовно одазвали позиву. Када су Турци почели да бележе успехе, патријарх Арсеније III Чарнојевић је, бежећи пред Турцима, у пратњи свештенства и народа са простора Македоније, Космета и Рашке, носећи са собом црквене драгоцености, кренуо на север и стигао у Београд. Ту је одржан црквено – народни сабор, који је одлучио да у Беч пошаље епископа Исаију Ђаковића да тражи црквену аутономију, и за патријарха јурисдикцију какав је имао под Турцима. Турци су покушали да их задрже и врате обећањима да ће им све опростити, али у томе нису успели. Срби су прешли Саву и Дунав и населили се на простору Јужне Угарске, допирући далеко на север, до Арада и Сент Андреје. Претпоставља се да се преселило више од 60 000 људи. 

Друга велика сеоба Срба под патријархом Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом десила се за време аустријско – турског рата 1737 – 1739. године. Патријарх је узео учешћа у рату на страни Аустрије, а како је Турска имала успеха, морао је да се са народом сели у Угарску. У овој сеоби учествовало је око 20 000 Срба. 

Када су Аустријанци укинули Потиско – поморишку границу 1751/52. године, неколико хиљада Срба одселило се у Русију. Предводници ове сеобе били су Рајко Прерадовић, Јован Шевић и Јован Хорват. Територијама које су населили дали су имена Нова Србија и Славеносербија. 

Коментари

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu