ИСТОРИЈА - УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА

НАСТАНАК ГРАДОВА И УНИВЕРЗИТЕТА

Током 11. и 12. века дошло је до обнављања трговине и робноновчане привреде у западној Европи. Ова околност омогућила је развој градова, посебно у Италији и Фландрији (данашња Италија). У њима се развија нови друштвени слој – грађанство. Од краја 12. века јављају се и универзитети који ће извршити пресудан утицај на културу. Трговину на Медитерану, која је била несигурна због муслимана и Нормана, одржали су једино Млечани и Нормани. 

Оживљавање трговине на западу 

Када су Нормани крајем 11. века коначно створили сржаву на Сицилији олакшана је трговина Медитераном. Трговачки путеви долинама великих река постали су опасни и скупи, делом због обласних господара који су наплаћивали царине и отимали робу. Од почетка 12. века центри трговине постају сајмови (најпознатији су у Шампањи у Француској). Грофови Шампање организовали су сајмове и мењачнице новца. 

Током 12. века створена је читава мрежа сајмова. Временом је читава трговина прешла у руке Ханзе – лиге севернонемачких градова, која је створена средином 14. века. 

Млетачки трговци, браћа Поло, допловили су су у другој половини 13. века до Кине, а Марков опис путовања Милион упознао је средњовековни свет са постојањем културе на Далеком истоку. 

Стварање комуна 

Са развојем трговине и економским снажењем градског становништва трговци и занатлије су желели све већу власт уу граду. Они су стварали комуне – савезе градова повезаних заклетвом, који су после дугих борби против црквених и световних власти стекли пуну независност. У жељи да прошире своју власт комуне су унајмљивале плаћену војску предвођену заповедницима – кондотјерима. Они су понекад узимали власт у граду попут Медичија у Фиренци или војводске породице Д`Есте у Ферари, наметајучи апсолутну власт – тиранију. Посебан случај била је Венеција у којој је биран дужд, а власт је била подељена међу племством и трговцима.

У западноевропским градовима до краја 11. века групе трговаца и занатлија су успеле да од локалних господара добију извесне повластице и да у замену за њих плаћају неку врсту новчане ренте. Они су посебним повељама којима су градови стицали самосталност, постајали слободњаци, а свако ко би у градовима проживео годину и један дан постајао би слободан. Ово правило увео је немачки цар Фридрих I Барбароса, а на основу тог правила настала је изрека градски ваздух чини човека слободним. То ће бити уједно и велики мотив зависним сељацима – кметовима да масовно беже са имања феудалаца и насељавају градове. Управоо због тога градови су брзо постали пренасељени. 

На челу градова стајали су мајори или мерови, постојала су градска већа – скабине или ешевани. У приморским градовима на челу су били конзули, а временом је власт прешла у руке већа. 

Гилде 

или Ханзе су удружења трговаца, настале с циљем да служе интересима грађана нудећи различите врсте осигурања. Гилде су спречавале конкуренцију и строго одређивале услове производње. Управа града најчешће је била у рукама богатих гилди, којима су се често супротстављали еснафи. Еснафи су удружења занатлије исте струке који су тражили свој удео у градској власти. Осим тога еснафи су одређивали правила и стандарде занатске производње, помагали остареле или болесне занатлије, као и породице умрлих или погинулих занатлија, а имали су улогу и у одбрани града.

 Изглед средњовековног града 

Градови су били добро утврђени дебелим и високим зидинама. Улице су биле уске и вијугава, куће су углавном биле од дрвета и збијене. У центру града налазио се трг на којем је била градска кућа, црква, гостионице, занатске и трговачке радње. Око града били би прокопавни канали у које је пуштана вода, ради лакше одбране града. постојала је главна улазна капија са покретним мостом. Због пренасељености у градовима је владала општа нехигијена која је била узрок бројним заразним и смртоносним болестима.

 Развој новчане привреде

 Градови су временом постали трговачки, занатски и културни центри. Њихова привреда заснивала се на обрту новца. Током позног средњег века најзначајније европске валуте биле су византијска нумизма, грош (сребрни новац) у Венецији, фиорин (златник) у Фиренци. Подизане су прве банке које су имале улогу кредитирања.

 Током 12. и 13. века новчани послови на међудржавном нивоу одвијали су се посредништвом два монашко – војничка реда темплара и хоспиталаца. Ови редови су били неке врсте банака које су омогућавали путницима и ходочасницима да свој новац положе у руке представника реда уз признаницу, а да га затим подигну у било којој земљи. На тај начин су трговина и путовање постали много безбеднији. Уклонио их је француски краљ Филип IV Лепи да би се ослободио дуга. 

Зеленаштво је било веома распрострањено. Њиме су се бавили Јевреји који су због тога прогањани. Када су монопол нада зеленашењем преузели хришћани, Јевреји су потпуно протерани из неких земаља, попут Енглеске и Француске. 

Градови су због свог значаја понекад имали посебан статус, тј. имали су све атрибуте државе. Такви су били градови – републике Венеција или Млетачка република и Ђенова.

 Универзитети

 Су оснивани при градовима током 11. и 12. века од стране цркве при катедралама. Током 13. века универзитеи су се ослободили утицаја цркве. На западноевропским универзитетима се изучавало право, медицина и теологија. Најпознатији универзитети налазили су се у Паризу, Лиону, Шартру, Болоњи, Оксфорду, Кембриџу . . .

• Март 2020 [1]
• Октобар 2019 [6]
• Септембар 2018 [26]
• Новембар 2017 [8]
• Август 2016 [71]
• Фебруар 2015 [17]
• Јануар 2015 [8]
• Јануар 2014 [12]
• Децембар 2013 [52]
• Новембар 2013 [81]

• ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА ПЕТИ РАЗРЕД [8] 
• ГРАДИВО VII РАЗРЕДА - I ПОЛУГОДИШТЕ [35] 
• ГРАДИВО VI РАЗРЕДА - I ПОЛУГОДИШТЕ [32] 
• ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА СЕДМИ РАЗРЕД [2] 
• ИСТОРИЈСКО - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ - ОСМИ РАЗРЕД [9] 
• НАСЛОВНА СТРАНА [1] 
• ГРАДИВО VIII РАЗРЕДА - I ПОЛУГОДИШТЕ [18] 
• ГРАДИВО VIII РАЗРЕДА - II ПОЛУГОДИШТE [36] 
• ГРАДИВО V РАЗРЕДА [32] 
• ГРАДИВО ШЕСТОГ РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ КОРОНАВИРУСА [2] 
• ГРАДИВО VII РАЗРЕДА - II ПОЛУГОДИШТE [18] 
• ГРАДИВО VI РАЗРЕДА - II ПОЛУГОДИШТE [18] 
• ВИРТУЕЛНА ШЕТЊА СРЕДЊОВЕКОВНИМ МАНАСТИРИМА [22] 
• ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА ОСМИ РАЗРЕД [11] 
• ИСТОРИЈСКО - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ - ПЕТИ РАЗРЕД [2] 
• ГРАИДВО VII РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ КОРОНАВИРУСА [2] 
• ГРАДИВО ПЕТОГ РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ КОРОНАВИРУСА [1] 
• ГРАИДВО VIII РАЗРЕДА ЗА ВРЕМЕ ВАНРЕДНОГ СТАЊА [1] 
• ПРОЈЕКТНА НАСТАВА - СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ [6] 
• ЕЛЕКТРОНСКЕ КЊИГЕ [4] 
• РАДОВИ УЧЕНИКА [5] 
• ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИ [3] 
• ЗАНИМЉИВОСТИ ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД [5] 
• ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ И ЗАНИМЉИВОСТИ [0] 
• Генерална [0] 
• ИСТОРИЈСКО - ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ - ШЕСТИ РАЗРЕД [8] 
• ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН [1] 
• КОРИСНИ ЛИНКОВИ [0] 

• НАСЛОВНА СТРАНА